Umetnik,mašta-narocito iz pera psihoanalitičara...
mali uvod...ništa vise...
Taj čuveni -nesvesni deo čovekovog bića...a zašto baš psihoanaliza?Zato što čak i njeni ogorčeni protivnici,među kojima je i čuveni američki teoretičar Hari Vels priznaju da je njen uticaj ogroman, naročito u psihologiji stvaralaštva i stvaralačkoj delatnosti uopšte...
Psihoanaliza otkriva nesvesno u duševnom zivotu čoveka ...a ono se shvata kao večni pokretač,kao neugasivi izvor stvaralaštva,unutrašnja duboka i univerzalna osnova čovekove aktivnosti i njegovog sveta...
Stvaralaštvo se nikako ne može objašnjavati bez učenja o nesvesnom ,jer mu ovako preti opasnost od racionalizacije ...u umetnosti njegov kreator racioanalizuje tako, što, gonjen nagonom naknadno objašnjava dešavanja, razlozima, koji liče na racio...Znači,umetnik je biće koje racionalizuje,a ne racioanalno biće...
E sad imaginacija-mašta i umetnik...recimo..pesnik...Svi znamo šta je poezija -
Pesnik- čini isto što i dete kada se igra... stvara svet fantazija,i to veoma ozbiljno,svet imaginacije koji ga snabdeva velikom količinom afekata,mada ga od stvarnosti jasno razlikuje...
Kada dete prestane da se igra,u stvarnosti teško da će naći takav izvor zadovoljstva,i zato počinje da sanjari na javi i da fantazira...To čine i većina odraslih...umesto da se igraju,oni fantaziraju...naravno tu postoje jako velike razlike u odnosu na umet.maštu i um.stvaralaštvo...V.P.
Interesantno je primetiti kakav je odnos savremenog čoveka i fantazija...
Većina nas,pod pritiskom društva sve manje mašta...zapravo,mi fantaziji, uskraćujemo jedan deo slobode...potiskujemo duboko u sebi,njen svet.. ,da ne bismo ugrozili sopstveni, kulturnom istorijom uglađeni lik...
Ukoliko smo više kultivisani,veći deo naše mašte je pokopan..A živu fantaziju danas nalazimo samo u starim mitovima,legendama,kod dece i dusevnih bolesnika...Kulturan čovek,preokupiran surovom realnošću,polagano zaboravlja da se igra,zabavlja i sanjari...I deca se sve više žrtvuju obavezama do te mere da su skoro izgubila sposobnost fantazija.. i ovog oblika slobode...
Maštanje postaje privilegija usamljenika,gde se ''fantaziranje'' sve više potcenjuje,jer iz carstva slobode,postaje izgnanstvo nesnalažljivih i bespomoćnih...
Preovladava onaj deo duha koji tumači realne stvari i njima i manipuliše..V.P..
Ali,mašta kao neodvojivi deo stvaralačkog duha pojedinaca ...svoja prava i značaj koja joj sleduju osmišljava opet u Frojdovoj psihoanalizi,koji je pokazao da je ona bila i mora ostati krv koja povezuje sve slojeve bića u čoveka ''zelje sa stvarnošću,sreću sa umom''.Realna aktivnost koja u tome najbolje uspeva jeste umetnost.Ona konkretizuje i dopunjava realnost,ona je sličnosnu,''kraljevski put'' povratka potisnutog.V.P.
Mašta i umetnost...a sad vi...!
Dopuna: 07 Feb 2009 2:31
H.Markuze u svojoj knjiz Eros i civilizacija...kaže:Mašta ,na neki način rešava postojeće probleme i pomaže u prilagođavanju,izražava razvojne zahteve života u smislu stvaralaštva,prevazilazi sva ograničenja i otvara čoveku put''prema beskonačnosti prostora i večnosti vremena'' i,na kraju,povezuje sve nivoe čovekove ličnosti,nesvesnog i svesnog,individualnog i društvenog...
Ono što je izraz stvaralačkih tendencija u ljudskoj psihi,je to, da nagon i želje stalno prodiru u više psihičke istance,u svest unoseci nove i nepredvidive elemente u mišljenje i pamćenje i tako njima potiskuje već stvorene navike ponašanja.Prodiranje nagonskih tendencija iz nesvesnog u svesno pogađa skoro sve funkcije i sve oblike ponašanja. U svom daljem toku,intelekt počinje da traga za novim informacijama,pamćenje stvara uslove za nove sadržaje,u emocionalnoj sferi dolazi do katarze svih fiksacija,inhibicija,stereotipija...svega onoga sto smeta prilagođavanju novim potrebama...Tada se budi radoznalost za novo,i na kraju rasplamsava se i mašta...
Zna se da je kod umetnika,i njihovih ličnosti bitna karakteristika smanjena prilagodljivost sredini..ili bar nekim okolnostima...što je po nekim teorijama..recimo ''teorija o juvenilizaciji'',dobro,jer potpuna prilagođenost smiruje razvojne potencijale,pa oni tada i nemaju svrhu...
[b]Stvaralačka ličnost kao da uvek,iz sve snage svoju individualnost brani od stereotipa kolektivnog iskustva...V.P.
takva ličnost,poseduje sposobnosti koje je odvajaju od datog i koje brišu tragove iskustva ,naročito onog koje bi kočilo stvaralačku maštu...
(Franc Kafka je tvrdio,da ne uči iz iskustva... i da je u svakom momentu na početku kao dete,uvek spreman za nove doživljaje...)
Inače takvi procesi se verov.odigravaju u svakome od nas, samo smanjenog intenziteta...a imaju samoregulativni karakter i održavaju ravnotežu između starog i novog iskustva,da ništa nije sasvim novo i ništa nije identično predhodnom.
U slučaju poremećaja ovih mehanizama,dolazi do stvaranja poznatih patoloških fenomena,kao što su''već viđeno''Deja Vu...ili''nikad viđeno''
Novija istraživanja su pokazala da je mašta jedan od najvažnijih regulativnih procesa u smislu da prevazilazi staro iskustvo..i trasira put novom...
Ekstremni slučaj ,u tom pravcu ,je patologija''već viđenog'',kada se sve doživljava kao deo starog iskustva...
"rame uz rame sa ljudskom rasom produžuje se i jedna druga rasa bića, neljudskih, rasa umjetnika koji, podbadani nepoznatim instinktima, uzimaju beživotnu masu ljudstva, i groznicom i vrijenjem, koje mu usađuju, pretvaraju to gnjecavo tijesto u kruh, a kruh u vino, i vino u pjesmu. iz mrtvog gnojiva i tupe inercije oni uzgajaju pjesmu koja je poput zaraze. vidim tu drugu rasu pojedinaca kako pljačka svemir, preokrećući sve naglavu, a noge im se uvijek kreću u krvi i suzama, ruke su im uvijek prazne, uvijek posižu i grabe negdje dalje, prema bogu van dohvata: ubijajući sve što im je na dohvatu da bi primirili čudovište, koje im izgriza utrobu. vidim da kad oni čupaju kosu u naporu da razumiju, da dohvate to što je zauvijek nedohvatno, vidim da kad oni urlaju poput poludjelih zvijeri, bodu, kolju i deru, vidim da je tako pravo, da nema drugoga puta. čovjek koji pripada toj rasi mora stajati na povišenom mjestu s besmislenim brbljarijama u ustima, i čupati vlastita crijeva. i sve što se ne dovine do ovog užasnog prizora, sve što je manje strašno, manje užasno, manje ludo, manje pijano, manje zarazno, nije umjetnost. ostalo je krivotvorina. ostalo je ljudsko." h.m.
Hvala ljubicasta..lepo..!
Sad bi trebalo nesto o masti jos reci...
Covekova percepcija vremena...vrlo bitna(kada je masta u pitanju) i njegova orijentacija o istom,mnogima je teziste zivota...Mnogi razmisljaju da je sadasnji trenutak nezamenljiva putanja zivota, jer vracanjem u proslost,ili suvise ishitrena paznja ka buducnosti ,moze ugroziti zivotnu orijentaciju i covekovu unutrasnjost.Iz tog razloga je veoma bitna ta njegova orijentacija,prema kojoj se moze i klasifikovati.
U proslosti uglavnom zive tradicionalisti, a u buducnosti oni koji mastaju, recimo..(revolucionari i utopisti...)Realni ljudi zive u sadasnjosti,no njihovo teziste je pomalo pomereno ka proslosti ili buducnosti u zavisnosti od njihove imaginacije
Oni koji se bez maste bas potpuno predaju sadasnjem trenutku zive hedonisticki i manijakalno do kraja i tako nanose veliku stetu i sebi i drugima. Zato...
Vracanje unazad moze biti veoma korisno,jer kao po pravilu dolazi do dodira sa detinjstvom,sto moze biti kljuc za novi stvaralacki zamah.
''Detinjstvo je kao sto je poznato,puno perspektive i dalekih svetova.Zato intimniji i intenzivniji dodir sa detinjstvom,sa ''svetom moga detinjstva'' pokrece nagone,pali emocije i ambicije ,budi nadu''M.P.
