Na današnji dan , pre tačno sto godina, rođena je Milena Pavlović - Barilli. Njeno stvaralaštvo, enciklopedijsko znanje i renesansna radoznalost učinili su je jednom od najintrigantnijih i najprovokativnijih ličnosti naše savremene umetnosti, naše umetnosti uopšte. Još za života skretala je na sebe pažnju kako vrhunskim radovima iz bilo koje oblasti kojom se bavila (slikarstvo, poezija, kostim, ilustracije, reportaže, humanitarni rad) tako i svojim ponašanjem lišenim tradicionalizma, predrasuda i iluzija. Bila je blizak prijatelj ili intimus sa najinteresantnijim ljudima svoga vremena.
Tako posmatrana, ona je od svoje sredine (gde god da je živela) bila neshvaćena, negirana ili prihvatana sa pomešanim osećanjima. To je, očigledno, sudbina svih ljudi koji s lakoćom prelaze one vekovno zabeležene i utemeljene granice, posle čega je svima drugima lakše da to isto urade.
Kada je preminula, tadašnjom medijskom scenom sveta prostrujala je vest (ne atraktivna i ne baš udarna) da je preminula kćerka Bruna Barilija. Danas bi ta vest bila , svakako, drugačije intonirana.
U velikoj sali Centra za kulturu Požarevac u 11 sati biće priređena akademija povodom ovog značajnog jubileja. Time će započeti i bijenale ''U svetlosti Milene''. Milena je doživela sudbinu većine umetnika, kada je reč o domicilnom priznanju. Odavno je naša izreka rekla da je ''najteže u svome selu vladika biti''. Tako je bilo i s njom. Otišla je iz rodnog grada ogorčena i razočarana. Uvek se, tim povodom, setim Mocarta. Kada su ga upitali šta misli o svom rodnom gradu, Salcburgu, on je odgovorio (parafraziram) - ''Najradije bih za tim gradom jedan glasan vetar pustio''. Danas Salcburg živi od Mocarta i sećanja na njega. Preko sedamsto koncerata godišnje (dva dnevno, najmanje) i stotine hiljada posetilaca vredno pune kasu tog provincijalnog gradića.
Tako je bilo i s Milenom. Tek kada su je u svetu priznali, onda se i grad, zahvaljujući nekolicini zaljubljenika i zanesenjaka, rešio da joj uzvrati pažnju. Umetnost je, kao i uvek do sada, bila daleko iznad malih ljudi i njihove svakodnevne sitničavosti.
|