Anjine slatke piroške (Sve Tolstojeve ljubavi)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

(Anjine slatke piroške)

Zaljubljive i strasne prirode, grof Lav Nikolajevič Tolstoj imao je od rane mladosti bezbroj ljubavnih veza o kojima je redovno pisao u svojim dnevnicima. Doduše, u ovim dnevnicima često je pisao o svom idealu, čistom i bezgrešnom životu posvećenom duhovnosti, postavljajući ga sebi kao cilj, ali - nikada dostignut. Zato su čitave stranice Tolstojevog dnevnika ispunjene kajanjem i samooptuživanjem. Sve do ženidbe u 34-oj godini živeo je raspusno, bez mere uživajući u piću, kocki, ženama. Zavodio je sve lepotice koje bi mu se našle na putu, od služavki, sobarica i kafanskih pevacica, pa do dama iz visokog društva i plemićkih porodica. Nestalne prirode, brzo bi se zasitio draži do juče obožavane žene i išao dalje, u novu ljubav.

Prve ozbiljne pomisli o ženidbi, kao načinu da se smiri i posveti samo književnosti i porodičnom životu, javile su se već bližio tridesetoj. Po povratku iz rata na Krimu izvesno vreme je živeo u Petrogradu, u kući prijatelja Turgenjeva. Turgenjev ga je uveo u književne krugove, ali mu je često zamerao zbog raspusnog života. Posle jedne žestoke svađe, duboko povređen u samoljublju, Tolstoj je napustio Petrograd i otišao u rodni kraj, u Jasnu Poljanu. Usput je sebi postavio dva cilja: da među seljacima širi slobodoumne ideje i da se oženi.

U Jasnoj Poljani zapazio je u susedstvu mladu i ljupku Valeriju Arsenijevljevnu. Devojka nije odolela vatrenim udvaranjima šarmantnog i bogatog grofa i ubrzo su postali nerazdvojni. Ali kad je njihova veza za sve već postala "gotova stvar" i samo se čekalo da zakazu venčanje, Tolstoj se uplašio bračnih obaveza i pobegao iz Jasne Poljane. Krenuo je na put po Evropi zanemarivši čak i pisanje i posvetio se uglavnom uživanjima.

A onda je sreo svoju daleku rođaku Aleksandru-Anju Tolstoj, kojoj se oduvek divio. Bila je veoma lepa i obrazovana žena, dvorska dama, devet godina starija od njega. Na pragu četrdesete izgledala je kao antička boginja divno izvajanog tela. Osim njene lepote njega je privlačila njena bistra pamet i mogli su satima da vode razgovore u kojima su oboje uživali. Pomišljao je i na ženidbu, ali mu je smetala razlika u godinama.

Lepa Aleksandra, Anja - kako joj je tepao, volela je s Tolstojem da odlazi u malu gostionicu "Kod Vlade Rusa". Tu su uživali u slatkim i slanim piroškama po kojima je Vladina kafana bila čuvena. Uz vino i piroške satima su razgovarali, neometani ni od koga.

Za Anjin rođendan Tolstoj je naručio da se naprave i neke posebne piroške sa novim slatkim nadevom (kuvana propasirana jabuka, vanilin sećer, 4 kašike džema od maline i šolja svežih ribizli). Vlada Rus se svojski trudio da opravda poverenje i napravi "Anjine slatke piroške" kojima je Tolstoj častio čitavu kafanu. O tome se dugo pripovedalo. Slavljenica je bila oduševljena i sama je pokušala da napravi takve piroške.

Tako je u Tolstojevom životu Anja ostala njegova najveća ljubav iako su se rastali.Ali slatke piroške su i dalje ostale omiljeno jelo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedinstvo ljudi Tolstoj je smatrao smislom i ciljem celog ljudskog života. Ali, upravo je tog jedinstva nedostajalo tada u Jasnoj Poljani. Situacija u porodici bila je usijana. Sofja Andrejevna (Tolstojeva supruga) slučajno je 12. oktobra nabasala na tajni "Dnevnik za samog sebe", počela da čita, shvatajući da postoji tajni Tolstojev testament, sastavljen u julu. Njoj, ličnom sekretaru pisca, dugogodišnjem prepisivaču njegovih dela, majci ogoromne porodice, to je izgledalo čudovišno. Jedno za drugim slede, za oboje teška, objašnjenja. Tolstoj je sve više opterećen time, ali je žali. "Sofija Andrejevna veoma je uzrujana i pati", zapisaće on u Dnevniku. Ali, 20. oktobra saopštava piscu iz Jasne Poljane Mihailu Novikovu da želi da ode od kuće. "Proživeli smo 50 godina u ljubavi, navikli se jedno na drugo, supruga me nikada nije prevarila. Nisam mogao radi svog ličnog zadovoljstva da joj pričinim bol". Ipak, već kroz četiri dana pita o mogućnosti da mu se u selu nađe "mala koliba". U to vreme Sofija Andrejevna zapisuje: "Rešila sam da više ne idem nikuda: ni u Moskvu, ni na koncerte… Tako mi je stalo do svakog minuta života Lava Nikolajeviča, tako ga jako volim, nekako nanovo, kao poslednji plamen vatre koja dogoreva, da se neću razdvajati od njega". ("Drama postaje istinska drama onda kad u njoj nema krivih" - reći će kasnije najstarija kćer Tolstojevih, Tatjana Suhotina.)

Tolstoja su 28. oktobra noću probudili suprugini koraci u njegovom kabinetu i on je "odjednom rešio da ode". Veoma se žurio, ali joj je dugo pisao, zahvaljivao za "časni četrdesetosmogodišnji život".

Dvadeset osmog oktobra ujutro Sofiji Andrejevnoj su dali Tolstojevo pismo. Pročitala je prve reči: "Moj odlazak će te ogorčiti", pala u očaj i bacila se u ledeno jezero. Spasili su je, ali je bila u teškom stanju.

Vest o odlasku Tolstoja odmah se pročula po celoj Rusiji. Senzacionalno saopštenje novine su objavile već 30. oktobra. Svi su se pitali: "Kuda je otišao?" "Zašto je otišao?" Odgovarali su različito, često tendenciozno: razloge odlaska iz Jasne Poljane svodili su na porodičnu svađu, na povlačenje iz javnosti, govorkalo se čak o isposništvu, manastiru, vračanju crkvi. U toj kakofoniji nagadanja upozoravajuće su zazvučale reči Semjona Skitaljca: "Ne stojte na njegovom putu sa malim, uskim malograđanskim aršinom… Lav Tolstoj je otišao u svet, jer je svetu i pripadao".

Odlazeći iz plemićkog života vagonom treće klase, Tolstoju je "u duši bilo veoma prijatno". Nije imao odredenu maršrutu, nju je trebalo da mu pokaže put. U Samordinskom manastiru, gde je živela sestra Marija Nikolajevna Tolstoj, gledao je geografske karte, odlučivao kuda dalje: Kavkaz? Bugarska? Voznu kartu je imao do stanice Rostov-Don.

Poslednji dan oktobra Tolstoj je dočekao u vozu. Temperatura je naglo rasla. U 6.35 voz se zaustavio na stanici Astapovo. Dušan Petrović Makovički, kućni lekar pisca, koji ga je pratio na putu, izveo je bolesnog Tolstoja iz vagona. Ljudi su ga prepoznavali, skidali kape.

Počinjao je novembar, koji je zatekao Tolstoja kako umire u kući šefa stanice Ivana Ivanoviča Ozolina. Sledećeg meseca neće biti, ostajala je još samo sedmica…

Odluka donesena u magnovenju, u stvari je dugo i bolno sazrevala. Intimno, on je već davno otišao, ostalo je samo da se napravi poslednji korak. I kopao je po živoj rani, ostavljajući najdraže i najbliskije ljude - ženu, decu, koja ga nisu razumela, nisu mogla da ga razumeju! Nije razdor u porodici bio razlog odlaska, već posledica različitog odnosa prema životu. Nije slučajno Tolstoj je četvrti put pokušavao da ode iz Jasne Poljane. Prvi pokušaj bio je 1884. godine, ubrzo posle "Ispovedi", gde je pitanje o smislu postojanja vezao sa životom težaka, ne samo na filozofskom, već i na socijalnom planu. Otuda i nova moralna pozicija pisca koji nije priznavao način života plemića, svog društvenog sloja. "Život u Jasnoj Poljani je otrovan… Teško je živeti u tim besmislenim, raskošnim uslovima, u kojima sam ja morao da provedem život. Još je teže u tim uslovima umirati " - beleži u dnevniku iz 1908. godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ah, te piroške mi djeluju primamljivije od Tolstojeve smaračke proze.

Za mene je Tolstoj najgori klasik.
Ma, koliko da sam se tjerao da ga zavolim, otpočinjući čitati skoro sva njegova djela, nikad mi nije pošlo za rukom da u se udubim u njegovu priču.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Super su i piroske a o Tolstoju da ne govorim....De gustibus non disputandum...
U svakom slucaju pohvala Sanji za divnu temu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@linuxadore

Eto, hvala za pohvalu, uvek sam se trudila da koliko toliko nadjem txt koji nije bio ni na jednom od posecenijih foruma.... nazalost posao i fax mi ubijaju svo slobodno vreme koje sam nekada davno imala.... bice toga jos, samo da se ustimam, za godinu dve