Imam 16 godina, upoznala sam jednog dečka (1 8 ) na letnjem raspustu kada sam bila kod rodbine. Nisam imala nameru da se zaljubim,jer sam bila prilično razočarana u ljubav. No dobro,uglavnom taj dečko me je prilično zainteresovao,ne znam,ali mnogo me je privuklo nešto...On je u društvu sa mojim ujakom,tako da smo zajedno izašli...Bilo je super to veče,skontali smo da imamo mnogo zajedničkih tema za razgovor...i tako...dok smo bili u nekom klubu,pitao me je da izadjemo napolje...Otišli smo u neki park i nastavili razgovor,skroz opušteno Stvarno je divna osoba,i mnogo mi se svideo...znam da smo se poznavali tek nekoliko dana,ali....:/ Uglavnom,nakon više od sat vremena ćaskanja,on se uozbiljio i rekao: "Znam da ti se svidjam,lepa si,ali ja ne bih da te povredim.Mogu sada da te poljubim,ali sutra neću moći jer treba da se vidim sa jednom devojkom koja mi se svidja već duže vreme.." Zaledila sam se. Želela sam taj poljubac više od svega,ali jednostavno nakon toga mi je sve bilo glupo,osećala sam se skroz bzvz...Rekla sam da je meni stvarno super sa njim,i da ne očekujem od njega da me poljubi jer ima razlog,a i ja se kroz dva dana vraćam kući,tako daaa....Poljubio me je. ) Nisam se bas nesto bunila... Sledećeg dana,kada je trebao da se vidi sa tom devojkom,ona nije došla. Nisam htela da komentarišem,mada sam imala osećaj da će tako i biti. Vratila sam se i ja kući. Prošlo neko vreme,meni se on i dalje mota po glavi...dop.smo se na face-u,kao sve je ok. Prolzi od tad nekoliko dana,ja razmišljam o svemu i odlučujem da mu kažem kako se osećam,i da mi je stvarno stalo do njega,da ne znam zbog čega,ali tako je...I zanima me samo da li bi bilo nesto vise izmedju nas da nije trebao da se vidi sa njom ono veče...I on mi odgovori da me nije lagao u vezi sa tom devojkom,ona je u vezi sa drugim,da se ono veče nije ni pojavila,da mu je krivo sto je tako ispalo i nije htelo da me povredi. Iskreno mi je odg da ne bismo bili u duzoj vezi jer mu veze brzo dosade...Svesna sam da je sve to bilo samo na jedno veče,ali meni znači mnogo više...I ne mogu da ga izbacim iz glave,a na neki način i ne želim,jer imam osećaj da će se sledeći put kada budem došla predomisliti...Kako god...Šta da radim,da li da odustanem,i ako znam njegovo misljenje o svemu...? I kako da prebolim sve to...? Izvinjavam se onima koje sam smorila.
|