Kako, šta, gde!?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dragi forumaši, zašto ta ljubav postoji? Mislim da knjigu mogu da napišem o mojoj ljubavi... A priča ide ovako...
Upravo je jedan anđeo otišao od mene! Nikada nisam bio slabiji u životu. Zajedno smo bili od 2005., prošli sve i svašta zajedno. Voleo sam je najviše, ma VOLIM je više od sebe. Nemam dostojanstva, gazim sebe, dotakao sam dno dna. Bio sam posesivan i ljubomoran neko vreme, 3 meseca tačnije, i to intezivno. Bilo je žustrih svađa, odlazaka, povrataka od strane mene. Skretala mi je pažnju da će je to odbaciti i stvarno je bilo tako. Nakon jedne svađe 10. septembra, tražila je pauzu. Nisam mogao da prihvatim to. Kod mene je ili voliš ili ne. Smatram da smo trebali krizu proći zajedno, da će to nas da ojača. Pristala je na to, ali od tog trenutka počinje sistematski teror nad mojim željama i potrebama, sekundaran sam i sve je bilo bitnije od mene. Ona počinje čudno da se ponaša, često pere ruke, svakih pola sata, ma jedan sapun nije mogao dan da izdrži. Postala je impulsivna sve ju je nerviralo, najmanja sitnica. Smirivao sam je, nije joj ni fax bio bitan. Skretao sam pažnju da sada ona mene odbacuje, da nije svoja, da se prvenstveno smiri. Kao da sam pričao zidu. Bila je okrutna. Puko mi je film, posvađali smo se, pa opet pomirili. Kada je dobro raspoložena, bilo je ok, ne kao pre, ali ok. Trpeo sam nju takvu, i ona je mene sličnog trpela 3 meseca, ali jedina razlika je što sam ja uvek imao vremena da je čujem, ma šta god radio, a ona, kao da pričam zidu. U tom periodu sam i smršao 11kg, jeo sam se. Tešio sam se, proći će. Opet svađa, i raskid. Drži do sebe, moli me da je pustim, a ja da me ne odbacuje. Čak sam i plakao pred njom, pičkonja, sve sam pokušao. Savetovao da sluša srce, ja svoje jesam, i gazio sam svoj ponos kojeg inače ima na pretek. Samo mi je tražila da je pustim, a ja sam i suviše slab da to ostvarim. Jedino što je jače od mene je moja ljubav ka njoj. Pokušao sam i drugi, treći put, ne vredi. Pustio sam je. Nakon 2 dana ćutanja nazvala me je u suzama. Mogao sam u tom trenutku da iskoristim njenu slabost ali nisam. Pružio sam joj svoje prisustvo da bi se smirila, uradio sam ono što ona nije kada mi je trebalo. Ali čim je videla da sam došao opet isto, okrutnost. Opet je ona jaka, a ja slab, samo želim da budemo oni stari puni ljubavi. Ipak je i toliko sebična da mi traži da odmah ne trčim kod drugih cica... Šta da radim? Da se nadam? Kako da nađem snagu i hrabrost da to prihvatim kao realnost? Pomagajte, ja sam samo jedan zaljubljeni muškarac, koji voli nekoga više od sebe...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E, Cvijo, Cvijo, svašta si ti nama ovde napričao, a kako mi da ti sad ublažimo bol i pomognemo u rešavanju problema? Hajde, redom: prvo si naveo da ste svašta zajedno proživeli, pa onda svoju ljubomoru i posesivnost. Dakle, nije baš sve bilo idealno u te tri godine. Naravno, nikad nije niti može biti. No, ovo zvuči prilično dramatično. Možda bi trebalo da analiziraš sebe - da vidiš zašto si i kad postao tako posesivan? Da li se nešto dogodilo u tvom životu, porodici i sl. što je podstaklo sumnju, nesigurnost, strah? Pitam napamet, ništa ne sugerišem ovim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To nosim u sebi. Takav sam. To mi je potpuno jasno, čak sam počeo da se menjam u periodu kada je kriza počela. Nije ona imala strpljenja da isprati moju promenu do kraja... Bio sam opušteniji, nisam dozvoljavao da mi takve misli padnu na pamet. Trebala mi je ona do kraja. Kada je počelo njeno odbacivanje, moje skretanje pažnje njoj da ne radi to je bilo na granici kukanja...

Dopuna: 27 Okt 2008 1:21

Šta god sam pokušao, dobio sam zid ispred sebe. Barijera koju nisam mogao da probijem... Ja sam po njoj kriv što nisam imao strpljenja da ispratim njeno "smirivanje", a ona nije imala da isprati moju promenu. I da, u tom periodu kada sam bio posesivan sam konačno svatio da je ona to što hoću. Ironično malo, zar ne...

Dopuna: 27 Okt 2008 1:24

Plašio sam se ostavljanja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Plašio sam se ostavljanja...

To je jasno; međutim, ono čega se najviše plašimo, nekad se i dogodi. Nije dobro što si toliko kilograma izgubio. Naveo si i njeno pranje ruke. Zaista, nisam stručna da govorim o ovim stvarima i malo mi je neprijatno što uopšte pišem (odavno sam videla tvoj post, ali sam se baš ustručavala da ti odgovorim), no, izgleda kao ozbiljniji problem. Oboje ste krizirali. Možda je trebalo da se obratite nekom psihološkom savetovalištu, možda biste lakše prošli kroz to da ste mogli sa nekim da pričate o vašim individualnim i zajedničkim problemima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako da se oslobodim? Kako da postavim sebi cilj? Nekada je to bilo jako lako uraditi... Sada, gledam budućnost, ništa ne vidim, ništa dalje od nje...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CVIJO ::Kako da se oslobodim? Kako da postavim sebi cilj? Nekada je to bilo jako lako uraditi... Sada, gledam budućnost, ništa ne vidim, ništa dalje od nje...
Znas Cvijo,postoje ljubavi u zivotu od koje samo jedna promjena oslobadja,a zove se vrijeme.Znam da je ovo najmanje pozeljno da procitas,ali...
Trenutna utjeha koju ti ja mogu napisati je u drugacijem nacinu razmisljanja.Svi bi mi ponekad poslozili stvari rucno i poredali onako kako zelimo,poput dnevnog boravka sa komponentama namjestaja,poredamo i to izgleda po nasoj volji i bivamo sretni.
Postoji jedna stvar koju u takvim situacijama poput tvoje,a davno jos slicnoj i mojoj,da tesko razumijemo i cijenimo slobodu.Kad ti kaze da ne moze vise-Pomisli na tren da automatski dobijas slobodu..pogled na livadu punu cvjetova od tada je moguc,samo digni glavu.Do tada,gledao si samo u jedan,sad kad ne mirise,poleti!..Ne boj se..Biti slobodan uopce nije lose.Biti sa nekim,a tuzan,to je lose.
Sretno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Cvijo

moraš da nađeš nešto što će ti izmjestiti fokus. Ali moraš da se potrudiš oko toga. Daj se u potragu za interesantnim ljudima, polako počni da radiš stvari, pa makar sebe silio, stvari koje te pomalo čine srećnim. Ići će teško. Ti u suštini imaš veći problem sa samim sobom, manji je problem ta veza. Zbunjen si svojim postupcima, jer znaš da si griješio, a ne znaš kako da izađeš iz tog začaranog kruga.
@Eros je u pravu, ali vrijeme kida živce, moraš da to vrijeme koje će ti biti prijatelj, upotpuniš i drugim sadržajima. Ako si otvoren za druge uticaje, plus vrijeme, probudićeš se uskoro i pitati se što sam dramio, uopšte. Nađi neku zanimaciju i strpi se, nije kraj svijeta, biće sve u redu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve ste u pravu ljudi... Nedavno mi je otac rekao da se ne seća kada sam se zadnji put smejao... Zamislite!?! Ona je bila moj fokus, više nije! Samo treba naći snage da normalno funkcionišem. Imam posao, novac mi nikada nije bio problem, imam kola, mnogo toga što drugi nemaju... ali sada ne mogu da se trgnem! Zato sam napisao kako, gde, šta? Sve što mi je bilo važno pre nje i u toku veze je sada beznačajno! Uvek sam pružao srce svima. Plašim se da ću postati neko ko će početi da povređuje ljude zbog svega ovoga. Da li je neko zažalio od vas u ovakvoj situaciji što nije pokušao još? Mene to brine... Šta ako jednog dana nakon svega ustanem, i skontam da nije bilo dovoljno?... Ja sam i dalje u rasulu, kao što vidite... Danas se desilo i to da joj pošaljem poruku da me zaboravi! Sada ni sam ne znam zašto sam to uradio... Da joj pokažem da sam jak... e pa nisam... To je moja istina trenutno...

Dopuna: 28 Okt 2008 19:17

Kako izaći iz začaranog kruga? Počeo sam se menjati, ona mi je bila motiv, nije me ispratila do kraja. Zašto je emocije sklonila onog trenutka kada sam ja bio najslabiji? Zašto ovo, zašto ono, samo kukam i tražim odgovore... I da, zvala me je, nisam se javio... Zašto, ne znam! Meni izgleda treba Zlatibor i 10 dana čistog vazduha... :-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Meni izgleda treba Zlatibor i 10 dana čistog vazduha... :-)

Ako to možeš sebi da priuštiš sad, obavezno to i učini. To je verovatno najbolje - da se izmestiš, da boraviš u drugoj sredini, da osetiš prirodu i druge ritmove. Priroda leči, kao i vreme. Moraš dati sebi vreme da preboliš, da se prvo smiri ta unutrašnja emocionalna bura i bolni pritisak pitanja bez odgovora, da se zainteresuješ za život, obična zadovoljstva, druge ljude i aktivnosti. I počni da jedeš, ako već nisi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CVIJO ::Da li je neko zažalio od vas u ovakvoj situaciji što nije pokušao još?

Rekoh ti,u slicnoj situaciji sam bio prije 9 god.4 su godine bacene u vodu..Zazalio sam sto nisam ranije pustio sve da ide niz rijeku,a ne gubio i vrijeme i zivce.Izvlacila me najvise misao: Zasto biti sa nekim i biti tuzan,biti u strahu i njenoj nepredvidivosti.Nedugo zatim postade sve smijesno.Nakon takve ljubavi covjek tek onda ima tocan uvid u svoje gluposti i ponizenja.
Centrirao si je u zivot,izbaci je,al zauvijek jer mislim da to medju vama nece ici nikada.Ovo govorim pod uslovom da je nisi varao,mnogo povrijedio necim i da si do sad dao sve od sebe da opstanete,a ja ti vjerujem da jesi.Ako je tako,nemas za cim zaliti.Ako ti dodje da je nazoves,bolje razbij mobilni,isplatnije je,razumit ces kasnije zasto..
Pici sad na Zlatibor pa kod Ane,Tanje,Sanje..samo ne kod nje..