Ljubav preko interneta

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam jedan problem. Upoznala sam decka preko interneta i zaista se poklapamo u svemu i mnogo mi je lepo s njim razgovarati i razmenili smo brojeve telefona i sve i osetila sam nesto zaista kao da ga znam i kao da je tu, i to nesto sto nisam dugo osetila prema nekom. I on me ubedjuje da se i ja njemu mnogo svidjam i da zeli nesto ozbiljno sa mnom ali posto smo jako daleko nije moguce da se vidimo uskoro. Zanima me da li ste imali slicna iskustva i da li je moguce da sam se ja njemu zaista svidela ili sam samo jedna od mnogih sa kojima provodi vreme na netu. Da napomenem da me stalno zove i da se stalno cujemo ali posto sam imala losa iskustva u ljubavi vise ne verujem nikome. Da li ste imali iskustva u upoznavanju ili mozda ljubavi preko neta i koliko je to moguce?

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj savet ti je da se nikad ne sastajes sa deckom koga si upoznala na internetu mozda je neki manijak ili pedofil ubica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da i ja to mislim ali mi imamo zajednicku prijateljicu ali njega znam samo preko neta, tako da sam taj aspekt sigurnosti odbacila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakva, crna, ljubav preko interneta
Jesi li ti svesna da, s druge strane, može da bude BILO KO, deda, klinac, žena, manijak, ludak...ok, čak i normalan čovek, ali tek na poslednjoj istanci ?

Ne biva ljubavi bez susreta. Toliko toga preko neta ne može da se vidi, ni oseti: ni pogled, ni dodir, ni reakcija... ni mirisi...

Poznajem mooogo ljudi. Zanimljivo mi je kako i koliko se SVI oni veoma razlikuju u komunikacijama preko interneta i u ličnoj, realnoj, uživo komunikaciji.
Naravno, to preko interneta je, najčešće, deo njih samih,ali može da bude i samo žestoko foliranje iz potrebe da se predstave na neki, određen, način.
Svi mi, deo sebe, u internet komunikaciji, naglasimo a deo prikrijemo.

Nema ljubavi preko interneta !

Ok-drugarstvo, razmena mišljenja, ali ljubav je "malo" kompleksnija i zahteva daleko veću razmenu i pre svega normalan, običan i spontan ljudski susret.
Bez susreta nema ljubavi... bez pogleda, dodira,mirisa.

Preko interneta tako lako,fino i lepo možeš da idealizuješ...milina jedna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ivančice,ispričaću ti svoje iskustvo.OK,smoriću vas malo,priča je duga,ali...
Dakle,negdje prije godinu dana napravila sam profil na jednom od sajtove te vrste.Uradila dsam to iz čiste radoznalosti i nikada nisam ni imala namjeru upoznati nikoga lično.Što iz straha,jer zbog prirode posla kojim se bavim poznate su mi razne priče.To je bio i glavni razlog zbog kojega sam najviše komunicirala s osobama koje su bile jako daleko.I tako..jednog dana,kliknula sam na jedan profil u kojemu je stajalo mjesto stanovanja drugi kontinent.I tako..u prvom razgovoru (inače to nisam nikada uradila),dam liku broj mob.telefona,nakon par razmijenjenih rečenica!O.k,znam da je glupo,aliii....I tako...dečko me je nazvao.Moram napomenuti da mi se nijedan razgovor s njim nije dopao,hoću da kažem,nekako mi se nešto uklapalo,dosta stvari mi je bilo tu čudno!Ali avaj,dečko se iz ko zna kojih razloga vezao za mene i počeo je redovno da me zove!Sve češće i češće!I sve manje mi se to sviđalo!Svaki razgovor je završavao kao"u redu neću te više zvati",i nakon tri-četiri dana meni je telefon ponovo zvonio!Ako se nisam javila dobijala sam hrpu poruka tipa"zašto si takva","ja sam usamljen" meni je super kada razgovaram s tobom,itd!Kada je počeo pričati o nekakvom zajedničkom životu i kada je htio da mi šalje vizu da ga posjetim,vidjela sam da je vrijeme da se to prekine.Zamolila sam ga da me zove više,međutim,nije prestajao.Rekla sam mu da imam dečka,međutim,rekao je da to nije istina,da u avgustu dolazi,da ćemo se vidjeti i upoznati bolje!Nisam imala drugog izbora,blokirala sam njegov broj telefona,e mail adrese i svaki kontakt sa njim (to je bilo negdje u januaru).Broj tel.nisam mijenjala ali sam se na nepoznate brojeve prestala javljat.I to je bilo to!Moram samo napomenuti da nismo klinci ni on ni ja (on je u tridesetim,ja sam nešto mlađa,ne previše) i da smo znali od prvog kontakta kako izgledamo.Znači,prvi dio priče je gotov.
E sada dolazi drugi dio!
Prestala sam ja posjećivati davno taj sajt,izbrisala profil zaboravila na tog dečka.U vezi sam već pet mjeseci s dečkom iz "realnog života",itd.
Jednog dana,krajem jula primim sms s nepoznatog broja,ali broja s naših prosora,kako sam,i ja odgovorim da je neko pogriješio broj jer ja ne znam ko je.Nakon oga,meni je zazvonio telefon,i ja se,iz ko zna kojih razloga javim a zaisa to jako rijeko radim.Javio mi se glas,koji u prvi mah nisam prepoznala.DA BIO JE TO"ONAJ"DEČKO!Nalazio se u mom gradu i htio je da odemo na kafu!Međuim,ja nisam pristala!Ali,igrom slučaja sledeći vikend sam puovala u njemu susjedni grad,i pazite sad,dogovorimo se da se nađemo taj vikend u tom gradu.Zbog čega sam to uradila,ni sada mi nije jasno,jer me dečko zaista nije privlačio ali ničim!I tako...od toga prvoga razgovora krenuli su ponovo maratonski razgovori i razmjene desetine poruka svaki dan!!!Da,rekla sam mu u prvom razgovoru da imam dečka,da je veza ozbiljna itd...I u svakom razgovoru sam to provlačila.I da je kafa samo kafa,i da ne može značiti ništa drugo.Međutim,on je ponovo počeo sa svojim razgovoima provlačiti,zajednički život,ali onako iz zezanja jer mu je jasno da imam dečka.I ponovo se potvrdi moje mišljenje o tome dečku ali ne.Umjesto da odustaem tada od te kafe,ja sam odlučila otići!
I otišla sam.
Dogovorili smo se da se nađemo u jednom lokalu u centru grada.I našli smo se...Ništa posebno..Ono što sam i očekivala.Znala sam kako izgleda,već prije sam primetpostavila da se neke stvari u njegovim pričama ne slažu.Šta da kažem,klasika,umjesto faxa srednja škola,umjesto jedne visine druga,koja godina više od onih u profilu,bavljenje raznim sportovima,hmmmm da...uostalom nebitno.Kako nisam ništa ni očekivala od susreta,kako imam relativno uspješan,odnosno prosječan život ovdje,bilo mi je svejedno sve to.
E šta se desilo onda!Splet okolnosti,sudbina ili samo slučajnost,ne znam šta ali moj telefon je počeo da zvoni kao lud!I bili su to sve pozivi na koje sam se morala javiti.Da se razumijemo,nisam ja toliko bitna ali te večeri kao što sam već rekla,bili su to pozivi na koje sam se morala javiti.I tako,jedan po jedan poziv,ja sam se izvinula dečku i rekla da moram ići.Rekao je da je sve u redu,mada sam vidjela da je ljut!
I znate li šta je bilo dalje?
Najprije sam te večeri nazvala tog dečka da mu se izvinem,što sam morala otići.Bio je jako ljut,poželio mi je sreću s mojim dečkom i rekao mi da sledeći put kada izađem ostavim telefon kod kuće!!Ali to nije sve!!!Situacija se obrnula!Iz,vjerujte i meni neshvatljivih razloga,JA SAM SADA TA koja dečku šalje desetine poruka na dan,na koje on odgovori šturo,ili i ne odgovori!!I tako svaki dan!!Iako mi se zaista nije impresionirao ničim,iako znam i njegov karakter,iako pored sebe imam divnu osobu,ja mu kao slijepa pišem i kao luda očekujem njegove odgovore!!!
Ne znam kako će završiti!U stvari znam,kada ode odakle je došao,blokiraće on moje kontakte,tj.sve ono što sam ja uradila nekada ranije.Smiješno.Odnosno nije smiješno,čista klasika.Net je iluzija,ovako ili onako...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm... da, sve se vraća, sve se plaća.
Poučna priča, a zapravo je to nečiji život. Mnogi od nas robuju virtuelnoj komunikaciji a to je tako skučen prostor.
Ljubav preko intereneta je iluzija, projekcija, obmana.
Samo ljudski susret, face to face, može razviti odnos. Sve ostalo je diskutabilno. Čim ti ne vidiš izraze lica, mimiku, gest, pokret i ne čuješ uzdah, ne rukuješ se i u krajnjoj istanci ne poljubiš, nema tu ni lj od ljubavi... tek internet, slova, tastatura i ekran. Prazan prostor koji odzvanja i nečije misli u datom momentu...ili samo verujete da su TO nečije misli.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda ću malo skrenuti s teme, ali inspirisana pričom koju je salomiva napisala želim samo da dodam da ovo što se njoj desilo nema mnogo veze sa načinom na koji je upoznala dečka, dakle nema mnogo veze s tim što je poznanstvo preko interneta, ne želim da me shvati pogrešno samo mislim da u svakoj ili skoro svakoj ženi postoji nešto što se zove sujeta i da često bez opravdanog razloga želimo da nam se vrati pažnja koju nam je nekad poklanjao neko do koga nam uopšte nije stalo. Potpuno mi se isti slučaj desio, s tim što je dečko bio iz stvarnog života a ne virtuelnog. Da sada ne bih dužila priču, mogu samo da kažem da se neko godinama trudio oko mene ali ja nikad nisam u njemu našla nešto što bi me privuklo, na kraju sam ga čak i oterala od sebe na ružan način pa se posle opet izvinjavala, i na kraju nisam prestajala da mu se javljam i pišem poruke i to ne zato što bih htela da budem s njim već jer mi je nedostajalo sve to. Nadam se da nisam previše skrenula sa teme, samo sam htela da ukažem na to, da to što ti se desilo može uvek da se desi i u stvarnom životu i da internet nema mnogo veze s tim.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ah, ljubav preko interneta...mhm...toliko je pisano o ljubavi uopšte, gdje se pod ljubavlju podrazumijevaju odnosi u stvarnom svijetu, pa ni tu nije stavljena tačka, niti iznijeta opšteprihvaćena definicija.

Ljubav je sama po sebi vrlo subjektiva kategorija, a kad se pomisli da je moguće osjetiti je u virtuelnom svijetu, nastaje puno nedoumica.

Ovako, ja mislim da nije ništa neobično upoznati "srodnu dušu" na netu, jer se senzibiliteti sličan jedan drugom lakše ovdje prepoznaju, nego uživo. I ukoliko to "poznanstvo" vodi razgovoru uživo, susretu, poznanstvu, onda već prelazi u vode realnog i nema tu mnogo šta da se priča.

Sve do susreta u četiri oka, sve do tog trena, sve je iluzija, slatka zanimacija, neka vrsta introspekcije, slatkog iščekivanja i ama baš ništa više.

Mislim da je neka vrsta uskraćenosti za dimenziju realnog to što ljude drži malo duže za kompom, to što ih ponekad čini opsesivnim u iščekivanju razgovora...to daje čar, stvara naviku, ali i pomalo frustrira.

Ljubav preko neta, ne mislim da nije moguća. Da li druženje sa neta može prerasti u ljubav, da, ali tek kad se zakorači u vode realnog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dva lica ::
Ovako, ja mislim da nije ništa neobično upoznati "srodnu dušu" na netu, jer se senzibiliteti sličan jedan drugom lakše ovdje prepoznaju, nego uživo. I ukoliko to "poznanstvo" vodi razgovoru uživo, susretu, poznanstvu, onda već prelazi u vode realnog i nema tu mnogo šta da se priča.

Sve do susreta u četiri oka, sve do tog trena, sve je iluzija, slatka zanimacija, neka vrsta introspekcije, slatkog iščekivanja i ama baš ništa više.


Ljubav preko neta, ne mislim da nije moguća. Da li druženje sa neta može prerasti u ljubav, da, ali tek kad se zakorači u vode realnog.

Apsolutno. Potpisujem svaku reč
i dodajem: net može biti samo sredstvo upoznavanja, sve što ide nakon toga je realnost a ako ostane na nivou virtuelnog- iluzija.

Potpuno sam zaboravila na razliku u intenzitetu komunikacije preko neta i ostalih vidova komunikacije. Ovde je sve daleko intenzivnije i trustnije.
Potpuno je različit i način i kvalitet komunikacije.
Prva impresija u realnosti može biti raznolika, a prva impresija preko neta, o osobi sa kojom razvijete tu vrstu intimne komunikacije, najčešće je pozitivna, daleko je lakše idealizovati ...
Upoznala sam mnogo ljudi preko interneta. Mnogo, ne zbog toga što je to, ne znam ni je koliko velika cifra, nego mnogo više, brže i češće, kao i lakše i jednostavnije stupate u kontakt s ljudima preko interneta.
Nagledala sam se i posmatram još uvek sve i svašta: do smrti zaljubljene (naravno jednostrano), opčinjene, fascinirane, one koji zavode sve koje upoznaju, zaljubljene pa razočarane (oni su mi najinteresantniji jer tačno po njihovim postovima i razlici vidite kako su promenili ton, stil i kako je neko, ko je, do juče, vidno, bio predmet njihovih želja, sada, njihov smrtni neprijatelj s kojim se besomučno svađaju.)

Nema ljubavi preko neta, tek razne iluzije, projekcije, želje i nade ... i mnogo slova, reči i rečenica.
Mnogo predstavljanja....
Na kraju krajeva sigurno da je mnogo hladno ležati pored kompjutera i pisati...i kuckati, nego umesto živog, realnog čoveka. Preko interneta pričate i pričate... i nikako, ali nikako ne možete ćutati u dvoje

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dum_dum ::
Na kraju krajeva sigurno da je hladnije ležati pored kompjutera i pisati...i kuckati, nego pored živog, realnog čoveka. Preko interneta pričate i pričate... i nikako, ali nikako ne možete ćutati u dvoje

Hladnije ili bezbjednije i duže traje razgovor na netu, nego onaj uživo, jer mu fale, mirisi, ukusi, ambijent...pa se to nadoknađuje vremenom provednim na čatu.

Jedna mi prijateljica rekla, znaš regularno se može patiti za nekim na netu, kao uživo...

Meni je tužno kad čitam da postoje čitave generacije "zombija" mladih ljudi koji se ne kupaju, ne izalaze, ne gledaju "bijelog" dana, već sate i sate provode u virtuozi...potpuno zaluđeni ovim svijetom, koji im u neku ruku olakšava komunikaciju, a u neku ruku ih potpuno uskraćuje za normalne veze, prijateljske i ljubavne...

Ćerka od moje drugarice, na pitanje njene majke, jel ti se udvaraju dječaci, odgovara, maaaajkooo, šta ti je tooo? Pa svi se muvaju preko FB i sms-a. Niko nikome ne prilazi...

A zašto? Jer imaš više sampouzdanja kroz ovaj filter, izbjegneš bar taj prvi stres kako će tvoj vizuelni status djelovati, ne trebaju ti pare, garderoba, ne ideš od kafića do kafića...moderni konformizam.

Kuda vodi?

Pa kako za koga, ja mislim da nisu svi koji traže društvo putem neta pedofili, manijaci, osobenjaci i očajnici (mada ima nas raznih) i mislim da samo prava mjera stvari (procjena, zdrav razum...) može da rezultira kvalitetom, bilo kvalitenim razgovorom, kvalitenim odnosom ili pak kasnije nekim vidom prijateljstva i ljubavi.