offline
- Immortal^^
- Super građanin
- Pridružio: 12 Jan 2011
- Poruke: 1409
- Gde živiš: Somewhere in the middle of nowhere :D
|
Napisano: 11 Jul 2011 19:37
I ako je prva ljubav mozda jedna od najvaznijih stvari u zivoti sto se tice ljubavi , ja sam kroz taj period prosla brzo i uzbudjeno totalno nerazmisljajuci sta se desava i u nekom strahu pa su mi s toga secanja vezanja za nju iscezla. Mozda dogadjaji koje cu sad napisati nisu bili ovakvi,mozda,ali ustvari verovatno cu malo preuvelicati neke stvari , jer su gledane iz moje perspektive. Medjutim ajde da neduzim vise nego da pocnem:
Bila sam jako mala,mislim da cak ni u prvi razred nisam krenula,ustvari sigurna sam u to.
Svake nedelje sam isla kod moje, nazalost sada vec pokojne,tetke. Ona je zivela u lepo sredjenom stanu na Kanarevom brdu, u Beogradu . Jedne nedelje kao i obicno otisla sam kod nje. Cim sam stigla sela sam za pisacom masinom i krenula da kucam. Iskucala sam sigurno pa 2 stranice totalno nepovezanih slova i recenica. Nakon moje omiljene zanimacije naterala sam tetku da me izvede malo ispred zgrade da se igram.
Izasli smo , ali mi nismo bile jedine osobe koje su izasle, ustvari sreli smo prijateljicu moje tetke koja je zivela u zgradi preko puta i njenog sina. Nazalost, kao sto sam napomenula da secanja blede tako je i moje secanje izbledelo,pa mozda ce ovo zvucati smesno ali ja se nesecam kako se on zvao.
Upoznali smo se i poceli da se igramo. On je doneo bagminton i poceo da me uci i ako ja nsm ni reket znala da drzim,on je to radio veoma pazljivo i sa osmehom na licu. Na kraju sam i nesto naucila.
Dani su prolazili a ja sam sve cesce odlazila kod moje tetke da bih se igrala sa njim. Bilo mi je divno. A to sto sam osecala prema njemu , nije bila prava zaljubljenost , nego one decije iskrene simpatije .
Jednog dana dok sam sedela kod kuce i pokusavala da procitam nesto, a moja majka gledala TV kraj mene zacula sam njen glas: ,, Anja znas kome se svidjas? ''
Pomislila sam u sebi: ,, O ne, ne opet. Molim te nemoj! '' Jer sam iz iskustva znala da je ta recenica veoma losa. Dok sam zivela u Svedskoj stalno su me zadirkivali zbog jednog Fritiofa koji je meni bio samo drug. Tako da sam ja na neki nacin imala '' traume'' i nikad nisam zelela da pricam sa roditeljima na tu temu. Medjutim ja odoh daleko.
Samo sam odmahnula glavom
- Pa znas onaj decak sa kojim se igras kad odes kod tetke
- Da,da! Kako da ne?! Molim te ostavi me na miru , vidis da citam.!!!!
- Ne, ozbiljna sam!
- A kako ti to znas?
- Pa vidis on je to rekao svojoj majci,njegova mama tvojoj tetki,tvoja tetka meni
- Mani me se
- Nemoras da mi verujes!
Staaaaaaaa? Kako ono bese? On svojoj majci,a ona mojoj... Ma daj , nema sanse ! Uhh , covece .. Bilo bi lepo kad bi bilo istinito, mada sto bi me lagala?
Sledece nedelje otisli smo svi porodicno, a ja sam na neki nacin bila i radosna i tuzna jer sam vec predvidjala ono sto ce da se desi, a bila sam u pravu .
Sve vreme dok smo bili kod tetke oni su pricali o meni i doticnom. 3 sata,ali to je 3 sata!!! Ja sam samo sedela i gledala, nisam vise mogla to da slusam , iznervirana otisla sam na terasu, pocela da gledam u napusteni deo sa drvecem iza zgrade, dok su mi se suze slivale niz lice.
U jednom trenutku zacuo se bat koraka iza mojih ledja i moja mama koja me hvata za ramena i kaze: ,, Daj udji unutra, sta places bez razloga? Necemo vise o tome ! '' Sumnjicavo sam je pogledalai usla unutra . Kad gle cuda koji me nimalo nije cudio. Opet su poceli da pricaju o mni i njemu. Sada sam vec bila zadivljena kako im ne dosadi da stalno ponavaljaju jedno te isto da bi s vremenom u meni pocela da se mesaju osecanja, bol,mrznja, tuga... Na kraju sam pocela da gledam u ikonu i da se molim da krenemo kuci .
Najzad dosao je i taj trenutak. Sva srecna pokupila sam svoju malu,crnu torbicu, obula se i zajedno sa tetkom izasla napolje.
I taman kad sam pomislila da je dosao The End i da sam prezivela kad je najgore tek usledilo.
On je sa svojom majkom sedeo na terasi i rucao , a kako u se nalazili na 2. spratu moji su ih radosno pozdravili i krenuli da pricaju sa njegovom majkom o tome kako im se deca volu, dok je on sarmantno naslonjen na ogradu terase , stajao pokraj njegove majke i gledao u mene.
Oh , nsam znala sta cu pa sam u afektu podigla torbicu sebi iznad glave i kao pokazivala je tetki pritom praveci se da ga nevidim . Uzvratila bih mu ja pogled,mnozda potajno i namignula ali omji roditelji su bili tu, ma svi su bili tu. Usledilo je jos pola sata mucenja,mada je to meni izgledalo kao vecnost , ma kakva veznost kao 3 vecnosti . Najzad smo krenuli kuci! Dok je moj tata kretao kolima bojazljivo sam okrenula glavu i videla njega , osmehnuo mi se , a zatim se brzo okrenula ne bi li moja tata slucajno spazio to u retrovizoru i ogledalu .
Citave noci sam razmisljala o tome, nisam mogla da zaspim , nisam vise htela da idem kod tetke , da bih nedugo zatim cula da se on odselio.
Ubrzo sam posla u skolu , nasla drustvo , zabavljala se i polako prestajala da mislim na njega da bih kasnije pocela da se pitam sta li se dogodilo sa njim, kako sada izgleda , kakva je osoba postao li jednostavno kako se zove?!
I sad bi bilo lepo kad bi jos neko napisao nesto o svojoj prvoj ljubavi. 
Dopuna: 11 Jul 2011 19:42
izvinjavam se zbog greski u textu , zurila sam a i nenaviknuta sam na novu tastaturu
|
A sad te ipak interesuje... Ja bolje da nepricam svoje price jer su tragicne 
i samo me izbedace kad ih se setim 
al sam napredan, bila je u pocetku neuzvracena al upornost se isplati 
ne pamtim kako je izgledalo nase upoznavanje, ne pamtim ni rastanak. Pamtim, kako sam od majke krao lancice i nosio ih kao poklone. Kako je dosla televizija i uhvatila sve to na kameri 
dosla televizija??? 
