Poslao: 01 Nov 2012 12:23
|
offline
- Laura987
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 01 Nov 2012
- Poruke: 3
|
Cao drustvance!Mozda je vec slicna tema bila..nadam se da necete zameriti.Nova sam ovde..Razmisljala sam koji je najbolji nacin da resim problem,sa kim da pricam.Naravno prijatelji i porodica su uvek tu za savete i podrsku,ali znacilo bi mi i misljenje,savet ljudi koji mi nisu bliski.
Elem,stvari stoje ovako..Imam veliki problem..ljubavni naravno!!!Pre sedam meseci,sasvim neocekivano i slucajno sam upoznala divnog decka,na vrlo neobicnom mestu..Verovali ili ne,kad je prisao i pruzio ruku,predstavio se..sva sam zatreperila,kao nikad pre.Odmah sutradan sam dobila njegov br.telefona na vrlo originalan nacin i to mi je bilo skroz simpaticno.Na potu do kuce sam sebi rekla nema sanse njega da izgubim,a bila bi najveci kreten da mu se sad ne javis To sam i uradila..Posle nekog vremena pozvao me i da izadjemo..Jedva sam cekala..Sve je bilo super do momenta kad sam ja morala da se vratim svojim obavezama,jer ne zivimo u istom gradu..Mozete samo zamisliti koliko sam bila tuzna,a sto me iznenadilo i on.Razgovarali smo na tu temu i dosli do resenja..razdvojenost nam nece biti problem,svaki slobodan dan dolazicu kod njega ili on kod mene..Toliko planova..Na zalost ja se nisam snasla najbolje.. Na ponovni susret je dugo cekao,ne znam sto sam to dozvolila.Ali imao je strpljenja za sve..A onda bez ikakvog razloga sam se udaljila od njega,prestala da odgovaram na sve poruke i pozive..Trajalo je to podosta..Pre neki dan sam mu se javila,dopisivali se u nedogled..Planirala sam da odem i da ga iznenadim.A onda posle samo dan,obavestenje da je nasao devojku,da ne zna sta se samnom desavalo da l isam imala i ja nekog ( a nisam,jer nije mi padalo tako nesto na pamet da mu uradim)..Skamenila sam se..U trenutku svi divni trenutci su mi prosli kroz glavu,preispitivanje sebe i gresaka..Shvatila sam da definitivno ne mogu bez njega,da je osecanje prejako i da sam spremna sve da uradim da bih ga videla i da mi oprosti..mozda..Danima vec razmisljam sta je najbolje da uradim,kako da mu dokazem koliko m iznaci..Zbunjena sam jako..jer negde u sebi osecam da nije on tako ravnodusan na sve
Zato vas od srca molim za savet,misljenje,predlog sta i kako dalje! Unapred zahvalna
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 01 Nov 2012 22:42
|
offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
Ja zapravo ne razumem kako se svakom, pa i tebi, ne nametne najrealniji i možda, jedini pravi, odnosno najispravniji odgovor. Uspostavili ste kontakt, razmenili par reči - nebitno na koji način, znači ima komunikacije. Najrealnije je za očekivati, a meni i najlogičnije, obzirom da si vrlo nepromišljeno (očito bez nekog pravog razloga) postupila, da zamoliš čoveka za pola sata - sat njegovog slobodnog vremena i ponovni susret oči u oči i izložiš mu sve ovo što si i nama izložila, prošireno još dubljom iskrenošću koja je, nadam se već postojala...
Pored ostalog, zato kažem oči u oči, jer ćeš mnogo toga (da ne kažem sve) videti u njegovim očima i osetiti iz njegovog pogleda, uostalom, kao što će i on videti tvoju dušu do dna, što kroz reči iz srca, što kroz "ogledalo duše" - tvoje oči. Kako god susret završi, oboje ćete biti na dobitku; sa jasnim putokazom kako dalje i jasnim smernicama (ili bar koje će se ubrzo iskristalisati), šta dalje preduzimati i u kom pravcu krenuti, ali napred.
Najgore što je moguće, a sad je tako, jeste tavoriti i kopneti u neizvesnosti, a "zarobljen" prošllošću. Moraš napred, s njim ili bez njega, a to, bez otvorenog i direktnog razgovora ne može.
|
|
|
|
Poslao: 03 Nov 2012 22:08
|
offline
- Laura987
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 01 Nov 2012
- Poruke: 3
|
Slazem se da je varijanta oci u oci najbolji izbor i na kraju krajeva resenje za sve.Nisam mogla ranije da odem tamo,iz opravdanih zdravstvenih razloga..Najgore mi je sto sam operaciju prosla sama,sve strahove koje mozda nisam mogla reci najblizima nisam mogla podeliti sa njim.Ponedeljak je dan za put..pa videcemo,zelim da pokusam i iskreno kazem sve sto zelim..
E,da...i da odgovorim na pitanje zasto sam to uradila?Hm...daleko od toga da sam htela saznati koliko zeli da trcka zamnom ili sta vec..Nije mi to bila namera.Prosto sam se uplasila kako ce to sve funkcionisati kad smo odvojeni..Strah bez potrebe tek sad vidim.Ali,ako mi da sansu i ako nisam ''visak'' u celoj prici svom snagom cu se truditi da nadoknadim sve i ne pravim takve ispade nikad vise...Hvala vam ljudi puno
|
|
|
|