offline
- ivan789
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 09 Feb 2013
- Poruke: 4
- Gde živiš: Beograd
|
Ovako,imam problem..Veliki problem.Jako bih bio zahvalan za savete!U pitanju je devojka u koju sam se zaljubio jos pre dve ipo godine.Prvi put u zivotu sam se zaljubio tada,bili smo na letovanju,u pocetku nisam bio svestan toga,ali priznajem nisam imao hrabrosti da joj pridjem da zapocnem neku pricu.tih dana bilo je druzenja itd,bilo je jos vrsnjaka ali nista specijalno.potpuno sam bio siguran da mi se jako svidja i da sam zaljubljen kada smo se vratili sa putovanja.Inace iz istog smo grada,tada sam imao 16 a ona 14..zadnjih dana na odmoru sam nabavio njen broj od drugarica..i sada krece prica...par kratkih dopisivanja,sve ono je bilo ok,posle na skype.izasao sam u grad sa tim drustvom i njom,nisam znao sta kako,povucen sam i zaljubljen do usiju.posle je pitam da izadjemo,odgovor ne.nmg mrzi me,drugi dan put isto,svhatio sam da ne ide,i predpostavljao da zna da mi svidja..proslo je tako 3-4 nedelje,ona je nasla nekog decka na par dana,dopisujemo se i kazem da bih voleo da se vidimo,ona je rekla izvini ali ti se meni ne svidjas.znam da nisam ja centar sveta da se sve oko mene vrti,ali bilo mi je strasno,samo sam mislio na nju..duboko u sebi sam znao da ovo nece lako da prodje i tako je i bilo,sto slucajem okolnosti a dosta i mojom krivicom,zato sto sam dozvolio sebi da mislim o njoj i patim..proslo je nekako 3-4 meseca..malo se bol smanjio,nedostajala mi je ali ono kao bolje je..proslo je skoro 2 godine od toga leta,do sada nisam imao devojku.Sada imam 18 godina a ona 16,idemo u istu skolu..za svo ovo vreme kad je sretnem osetim onaj osecaj,ali sta da radim kad znam da joj se ne svidjam i kraj,vreme je prolazilo,reko 2 godine valjda se izmenilo nesto pokusacu opet.na fejsu krenem u pricu,sa namerom da ne ocekujem nista da se ne razocaram kao sto sam vec iskusio to..ne odvija se to lose dopisivanje,ona mi da broj telefona.Septembar krenuli smo u skolu.Vidimo se cao cao sa osmehom i tako.par dana je nije bilo online pridjem joj u hodniku i pitam sto te nema  kaze ne radi mi komp i ja tu nesto kazem i ona se nasmeje..i tako par puta u skoli.preko fona isto par poruka,onda je pitam da u toku nastave sta radis ovo ono.uvek do sada mi je odgovarala,onda je pocela da ne odg,verovatno nema kr ili nece u skoli,vidim da dopisivanje je malo drugacije ali opet iznenada normalno..sta da uradim padne mi napamet udjem na cas u njeno odeljenje smislim pricu da izadje,ona izadje ja se nasmejem,tu pocnemo pricu,ona u neverici,kaze ti nisi normalan nasmeje se,imponovalo joj je videlo se..kaze cucemo se moram na cas nasmeja se i ode.par dana posle ispostavilo se da je to prekrsaj zato sto sam reko da je trazi neki prof,razredna zataskala,a pre toga samo joj reko za moguci disciplinski postupak..ona se tu naljutila,rekla je nemoj to vise da radis..kad se prasina spustila,niko nije znao za to sem par prof..ja je nadjem u skoli pridjem kazem kako jeste,pitam da sevidimo.kaze videcu..vreme ide a ja nemam ceo zivot,pripreme za ekskrziju..par dana posle pitam,kaze ne znam,ja puknem ijako vec znam da je korpa.kazem joj KAZI MI DA ZNAM u cemu je problem,nacices vreme..nista od toga idem na ekskurziju a tamo sam se proveo lose,presao sam granicu,ocekivao sam nesto,mislio sam intenzivno o njoj,znao da nema od toga nista,ali nada nikako da ode iz glave kao i ona.Nije ovo bas tako bezazleno,Nisam vam spomenuo,toliko sam bio zaljubljen da sam je sanjao svo ovo vreme,ne cesto,nista perverzno ali bila je u podsvesti recimo 1 u 2-3 meseca..vratim se sa ekskurzije ista prica.A u skoli pogledi se sretnu nesto mi se krije iza toga,razum protiv srca= nada...nmg da je izbacim iz glave, i nakon par nedelja zakljucim da je kraj i na fejsu joj sve kazem kako jeste,dugo sam pisao,da mi nikad nije stalo tako do jedne osobe,da sam plakao zbog nje,da je drugacija,da bih voleo da sam se upoznao sa njom! ona na to kaze:nisam znala sve ovo,nisam znala da neko moze da me ceni,hvala ti na tome,nisam joj postavljao pitanja,da mi kaze sta misli o meni nekako mi je promaklo jel sam znao da nista ne zeli od mene..I to je kraj..kraj bez kraja,svakoga dana je vidjam u skoli..Cao Cao i tacka.Nisam onako raspolozen.pogledam je ozbiljan pogled,a u meni eksplozija..svaka pesma poceca me na nju,nmg da je zaboravim,trudim se maksimalno ali ona je tu.Dokaz da sam do usiju zaljubljen je da je bilo jos 1 devojka sa kojom sa pokusao nesto izmedju ovoga pre godinu dana i nista,par dana sam bio onako lose raspolozen,ali proslo je.a sa ovom ne  ..nemam vise broj njen,trudim se da je zaboravim.Ali svakoga dana je vidjam.Molim vas za bilo kakav savet,ko god je bio u slicnoj situaciji.HVALA UNAPRED
|
Ne znam ko je autor ali u tim rečima ima i te kako istine i to one surove...
