Umire dan,
Ja sam toliko sam
Koliko znam
Malo je reci da ti ispricam san.
Uvek sam premoren,izmoren,previse ljut
Odavno ne umem da placem i ne znam svoj put.
Izgubio sam kompas mada planeta i dalje se vrti
Ali bez mene,ja sam otpisan do smrti.
Kada cu poci u pakao ili,mozda u raj
Sve jedno je,znaj,
Svako ima svoj kraj.
Suvisnih reci je puno
Iako uvek ih je malo
Uvek pricam malo o sebi
Mada nije vam stalo.
Meni je dosta,
Stvarno ne volim ove tuzne teme
Ali uvek kada ostanem sam
To jednostavno krene i
Skrene sve ono sto me tisti
Sto mi ne da mira
U glavi odzvanja i pisti.
Svake noci svaki dan svaki put
Kada ostanem sam,
Vise ni jedan dan...
Vise ni jedan dan
Ne zelis biti sam
Treba ti samo neko kome bi rekao
Sve svoje strahove
Sve ove godine
Vise ni jedan dan
Ne zelis biti sam
Vise ni jedan dan...
Svaka godina kao jedan dan,
Svaki dan kao jedan novi neostvareni san.
Jos jedna zelja ostaje neispunjena,
Jos jedna sudbina upropascena,odbacena.
Vise niko ne moze da shvati nas,
Vise niko ne zeli da cuje nas glas.
I da hoce vise nece moci,ja prkosim svima.
Ne zelim da me slusaju ni da razmisljam o njima.
Meni treba neko da me prati i da zna
Kako osecam se ja,kako zelim,da
Ako mi ne verujes,mislim,bolje dodji gledaj me u oci
Pa ces videti sta znaci kada adrenalin skoci..
Vise ni jedan dan..
Ponosam sam na svoja dela,
U oklopu bez straha
Koracam dalje neumorno
Razmisljam brzo,besprekorno tacno,
Nigde nije mracno kao sto je ovde dole.
Gde smo mi,gde ste vi a gde su oni,
Gde smo propali i nestali mrtvi u sezoni,
Zaboravljeni,bez nade vecno u kapeli,
Ostavljeni da trunemo i nestanemo celi.
Mi smo jaci,
Nama male stvari mnogo znace,
Mi smo otporni na sudbinu,
Pesme nam zrace
Verujte,nece moci niko da nam oduzme tu srecu,
Nikada nikome ja to dozvoliti necu
I svaki dan kad ostanem sam,
Pomislim jedno,
Mi smo ostavljeni
A svet izgleda bedno
I ko tu gubi,
Ko,
Oni ili mi?
