|
Dragi moji, Hvala na brzim odgovorima. A evo i ja da se malo preslišam. Najveći broj je +1 a najmanji -1. A evo zašto : pretstavljaju jedinicu sistema ili hrpu, gomilu tog nekog, proizvoljnog, imenovanog broja. Nula je samo cifarno mesto koje je rezervisano za neki broj. I ona je i ženska i muška, neodređena vrednost.(Par-nepar, dualizam koji život znači!).
Barataju nulom kome god padne na pamet. Ona znači i otsustvo cifre i broja. (U dekadnom sistemu znači desetno mesto).
NIŠTA (I pojava i pojam) stvara veliku zabunu u svetu u kome smo. Ništa i nula nam dolazi kao ispomoć, dar Svevišnjeg da bismo mogli da živimo. Znače i prazninu i razmak, razređivanje, u onom i između onog "nečeg" što pretstavlja materija i energija. (Pretstavljaju simbiozu Stvarnog, vidljivog, prakse i Nestvarnog, nevidljivog, teorije). Bez razređenosti materije i energije, međuprostora, praznine, ne bi bilo kretanja ni relacije. Ne bi bilo veličina ni oblika a ni brojeva. Bez praznine i međusobnog rastojanja ne bi bilo ni nas. Postojala bi samo neka amorfna masa sa manjom ili većom gustinom. I to je uslov za BIG BEN. Prestanak singulariteta prostora i vremena. Radi se opet o nuli, tački koja u realnom svetu ne postoji. Postoji u apstrakciji, teoriji. Zašto to niko ne vidi od tih vajnih praktičara -fizičara? (U knjigama o slikarstvu fino piše da nema ni tačke ni linije u našem realnom svetu). Mi imamo svoj prostor, svoju prostorijicu (telo) i kada se krećemo kroz "prostor" oni, fizičari jednostavno sebe, nas, anuliraju i nastave ko da ništa nije bilo. Nije sve tako prosto kako mali Perica razmišlja i zamišlja. Ne računa se sa Prostorom ili i Vremenom, nego sa silama koje u tom prostoru deluju. A to su sile trenja, gravitacije, električne,... i njihovih veličina, samerljivost. Uglavnom sukobi, potiranja suprotnih sila, akcije i reakcije, ili sabiranja onih koje deluju u istom smeru. Lakše je fizičarima uzeti u obzir izmišljene, proizvoljne nazive i veličine koje ništa ne znače : metre, kilometre,.. minute, sate.. Apstrakcije. Kako ćemo putovati u otvoreni prostor ako nismo rasčistili sa osnovnim pojavama i pojmovima? Kada im kažem da smo mi u centru svemira i da je u svakom smeru jedna polovina prstora-Beskraja i da smo mi baš sada na polovini vremena-Večnosti, njima nije dobro, pripadne im muka. I šalju me među Matematičare, Filozofe da izučavam Metafiziku i da se molim Bogu.
Želeo bih da Vam spomenem i slavnog Euklida i njegove aksiome i postulate. Pa ni u apstrakciji, teoriji o kojoj je reč, ne postoji ni tačka a ni linija. One su samo projekcija upravne prave na nas ili od nas ako je u pitanju tačka ili zbir upravnih pravih koje prolaze kroz tu liniju a mi njih, te prave vidimo kao tačke. Možda sam u pravu. Šta Vi mislite o tim problemima? Kako se oni mogu provlačiti kroz vekove i eone a da to niko ne vidi? Ili sam ja pao na teme? Možda sam zaista Kamenko
|
