offline
- Pridružio: 16 Mar 2010
- Poruke: 160
|
Napisano: 22 Mar 2010 17:47
LIČNOST NASTAVNIKA MATEMATIKE U ŠKOLI
Miroslav B. Mladenović-Mirac
Nastavnik matematike
OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-lomnica
Vlasotince, Srbija
mmirac@ptt.rs
1.Sažetak(rezime):
Ličnost nastavnika i sa gledišta savremene psihologije ima značajnu ulogu u kompleksnom procesu nastave. Naročito je to kod nastavnika matematike, s obzirom na to da je ovaj predmet po svojoj suštini težak, da je iz njega prosečno najviše slabih ocena i da ga se učenici svih uzrasta najviše plaše u školi.
Nova reformisana škola mora da ima demokratski oblik
ponašanja nastavnika matematike, u kojoj će se stvoriti prave
pretpostavke istinskog obrazovanja i samoobrazovanja učenika.
Samo demokratski dijalog u procesu učenja, i komunikacija na ravnopravnoj
osnovi, mogu istinski biti pravi faktor pružanja pomoći stvaranjau demokratskog tipa nastavnika u učenju matematike i napredovanju učenika.
Ako u sredinima cveta kriminal, gde se kupuju i prodaju ocene i diplome, na
ulicama dešavaju ubistava, na televiziji se prikazuje nasilja raznog oblika, ako je
poremećen sistem vrednosti u kulturi, i uopšte u društvu; gde se ne ceni rad, znanje i moral, onda nastavnik matematike, koliko god težio pozitivnim vrednostima u školi i razredu, teško da nastavnik matematike može mnogo, suštinski, da utiče u pozitivnom smislu na učenike.
Sadašnja kriza morala, sistema vrednosti društva i u školi stvaraju potrebu za
posebnim tipom nastavnika - koji će odoleti takvim iskušenjima, i koji će biti
kreativno - stvaralački, i svestrano, pedagoški, psihološko - didaktički i metodski stručno osposobljen, kako bi imao moralnu i pedagoško - stručnu “čvrstinu” da svojim pravim autoritetom znanja i vrednosti postane istinski faktor u nastavi matematike, i napredovanju učenika u sticanju znanja iz matematike.
Samo visok stepen opšte, stručne, pedagoške, psihološke i sociološke kulture može nastavnika matematike osloboditi grešaka.
Pravilno, pravedno i neprestano vrednovanje rada nastavnika matematike može značajno doprineti motivisanju i postizanmju optimalnih rezultata u vaspitno-obrazovnom radu.
Bez društvenog i pedagoškog vrednovanja i ocenjivanja njegovog rada, u školi se ne može ići napred ni u radu sa učenicima ni u radu sa nastavnicima.
2.Ključne reči:
Ličnost. Nastavnik. Demokratičnost. Anketa. Prilog.
3.Uvod
U anketi koja je ranije izvršena u Zrenjaninu među 2 000 učenika i učenica gimnazije(„Pedagoška stvarnost“ 1957. g. Rezultati ankete su br. 3 i u br.10); a odnosi se na moive kojima se učenici rukovode u određivanju popularnosti nastavnih predmeta, mnogi od anketiranih učenika odgovorili su za matematiku da je ljubav prema tome predmetu određena ličnošću samog nastavnika. Madaa su odgovori anketiranih učenika često određeni subjektuvnim momentima, ipak tome treba dati odgovarajuće značenje.
Ličnost nastavnika i sa gledišta savremene psihologije ima značajnu ulogu u kompleksnom procesu nastave. Naročito je to kod nastavnika matematike, s obzirom na to da je ovaj predmet po svojoj suštini težak, da je iz njega prosečno najviše slabih ocena i da ga se učenici svih uzrasta najviše plaše u školi.
Zato nastavnik matematike, kako za vreme predavanja, tako i za vreme vežbanja pređenog gradiva ili ocenjivanja, treba uvek da ima pravilan pristup učenicima.
Njegovo angažovanje mora biti kompleksno. Učenici će samo tako shvatiti da je to angažovanje nesebično, da ono proizilazi iz najplemenitih pobuda nastavnika da na učenike prenosi znanja koja zahteva nastavni program i razvija njihovu aktivnost i samoaktivnost.
U tim naporima ni jednog momenta on ne sme sebi dozvoliti i samoaktivnost. U tim naporima ni jednog momenta on ne sme sebi dozvoliti postupke koji iziazivaju dosadu ili predstavljaju suvoparno izvršavanje datih dužnosti.
U svom držanju u školi i van škole on treba da izaziva ljubav i požrtvovanje učenika. Obično se misli da su nastavnici matematike-verovatno zbog težine predmeta-strogi i grubi. Nastavniku je dužnost da to mišljenje razbije i da otkloni sve ono što bi imalo karakter antagonizma prema samom predmetu.
Da li dobar metod ima onaj nastavnik matematike koji na početku školske godine počne tvrditi kako je matematika vrlo težak predmet i kako oni koji misle da se provuku neće u tome uspeti?
Naime, od matematike prave bauka. Neki nastavnici čak idu na otvoreno zastrašivanje misleći da je to način da se učenici prisile na intezivan rad. Oni nemaju dobar stav. Takav stav nikako ne stimuliše učenike.
Kako će nastavnik odrediti svoj stav prema celom odeljenju, kao i prema pojedincu, zavisi mnogo od niza komponenata, koje on sam treba da uoči.
Sve treba da bude usmereno k tome da ga učenici prihvate, da sarađuju s njim i da zavole sam predmet matematiku.
Svaka greška, svaki propust u nepravilnom postavljanju vlastite ličnosti odražava se u svesti učenika mnogo intezivnije i izaziva unutrašnje,a kadkad i otvorene reakcije.
Nastavnik uvek treba da bude spreman da pruži odgovor na pitanja koja učenik postavlja. Dešava se da učenik postavi pitanje u nevreme, kada se govori o nekoj drugoj materiji, a možda i o istoj. Ako je pitanje dobronamerno postavljeno, bezobzira na neumesnost, učenika nikada ne treba potpuno odbiti. Ako nastavnik toga momenta srečen da se angažuje u objašnjenju toga pitanja, on će staviti učeniku do znanja da mu to napomene drugi put.
Odbijanje odgovora stvorit će kod učenika veoma nelagodno psihološko stanje; da pitanje nije dobro postavljeno, da je možda i glupo, da se meša u ono što ne zna samo da bi se pokazao, itd.
Mnogi se osećaju postiđenima u sebi i pred drugima. Nastavnik će zapamtiti to pitanje, imati ga u vidu, naročito Ako je logički postavljeno i važno, s obzirom na to da mnogi učenici odustaju od ponovnog insistiranja na odgovor.
Dešava se da neki učenici postave namerno i pitanja koja ne pripadaju u delokrug rada. Ta namera može biti izrazličitih pobuda.
Tu je potreban pedagoški tak nastavnika, da objasni da takv apitanja ometaju realizaciju nastavnih sadržaja i da je šteta prekidati nastavu nebitnim pitanjima, koja smetaju usvajanje određenih znanja učenika.
I tu treba posedovati pedagoški takt da se nepovredi ličnost učenika, kao i onih učenika koji nekada u svojoj dobronamrnosti žele da pomognu nastavniku u nrealizaciji nekog dela iz lekcije na času obrade nove nastavne jedinice. Uz blagi osmeh, neku duhovitu reč i podstiicaj učeniku, uvek će imati „blagotvorno“ dejstvo da se učenik ne oseti postiđenim ili povređenim kada nebude nešto znao ili nebude dobio reč za neko pitanje ili odgovor.
Kao nepsoredni praktičar u teoriji i praksi u nastavi matematike osnovne škole; uvek sam „tragao“ za onog nastavnika matematike koji je trebalo da bude „ideal“ pedagoško-didaktičko-metodsko stručnog rada i tipa nastavnika demokratskog oblika u odnosu prema učeniku kao subjektu nastavnog procesa.
Bio je to dug proces, nekada trnovit, bolan i trajao jedan čitav svoj radni vek, pa koristeći se svojim i iskustvima drugih eto se usudih da ostavim ovaj skroman članak O LIČNOSTI NASTAVNIKA MATEMATIKE U ŠKOLI.
Samo visok stepen opšte, stručne, pedagoške, psihološke i sociološke kulture može nastavnika matematike osloboditi grešaka.
Pravilno, pravedno i neprestano vrednovanje rada nastavnika matematike može značajno doprineti motivisanju i postizanmju optimalnih rezultata u vaspitno-obrazovnom radu.
Bez društvenog i pedagoškog vrednovanja i ocenjivanja njegovog rada, u školi se ne može ići napred ni u radu sa učenicima ni u radu sa nastavnicima.
-наставиће се-
Dopuna: 22 Mar 2010 17:48
-наставак-
4.Nastavnik kao faktor u učenju matematike
Učenje matematike, i napredovanje učenika u tom smislu, zavisi od brojnih i
različitih faktora. Nastavnik, kao jedan od učesnika u procesu, deluje ne samo na
postizanje određenih rezultata u radu i učenju, već i na potsticanje irazvijanje mnogobrojnih sposobnosti i oblika ponašanja.
Od ličnostinastavnika matematike u velikoj meri zavise kvalitativni i kvantitativni aspekti učenja, interesovanja, kao i klima u razredu, vaspitni i nastavni postupci, metode irezultati rukovođenja.
Povoljna klima za učenje i uspostavljanje pozitivnih socijalnih odnosa su tesno međusobno povezane, i zavisne od sposobnosti nastavnika da razume probleme i težnje učenika, i da uskladi njihovo ponašanje.
Međutim, klima za učenje matematike zavisi i od odnosa koji postoje među samim učenicima, a delimično i od opšte atmosfere koja vlada u školi, kao celini.Dobra nastava matematike podrazumeva ne samo poznavanje struke i sposobnostiprenošenja znanja nego i lična svojstva, usvojen sistem vrednosti, temperament ikarakter nastavnika, što podstiču određeni sistem interakcije – utiče na učenja matematike i kvalitet znanja učenika.
Podsticaji za učenje matematike zasnivaju se na stavovima, a ovi na normama koje se formiraju u razredu. Atmosfera (klima) u razredu, koju nastavnik stvara, popravilu, itekako utiče na podsticanje ili kočenje učenja.
Atmosfera u razredu zavisi od atmosfere u školi, u sredini, i šire, u društvu. Ako u školi preovladava nerad, javašluk, i ako nastavnik, sa poremećenim pretstavama ovrednostima života, sa dnevnikom ulazi u razred, onda, samim tim, nastavnik matematike ne može da stvori radnu atmosferu u razredu.
Ako u sredinama cveta kriminal, gde se kupuju i prodaju ocene i diplome, na ulicama dešavaju ubistava, na televiziji se prikazuje nasilja raznog oblika, ako je poremećen sistem vrednosti u kulturi, i uopšte u društvu, gde se ne ceni rad, znanje imoral, onda nastavnik matematike, koliko god težio pozitivnim vrednostima u školi i razredu, teško da nastavnik matematike može mnogo, suštinski, da utiče u pozitivnom smislu na učenike. Sadašnja kriza morala, sistema vrednosti društva i u školi stvaraju potrebu za posebnim tipom nastavnika - koji će odoleti takvim iskušenjima, i koji će biti kreativno - stvaralački, i svestrano, pedagoški, psihološko - didaktički i metodski stručno osposobljen, kako bi imao moralnu i pedagoško - stručnu “čvrstinu” da svojim pravim autoritetom znanja i vrednosti postane istinski faktor u nastavi matematike, i napredovanju učenika u sticanju znanja iz matematike.
Pored ovih opštih pedagoških, psiholoških, socioloških i užestručnih pretpostavki, vratimo se na neka konkretna svojstva nastavnika matematike koja utiču na učenje i napredovanje učenika.
Naravno, to podrazumeva da su prvo ostvareni opšti uslovi za rad nastavnika u školi, a onda se može posmatrati koje su pedagoško - praktični tipovi nastavnika u školi potrebniji, koji su factor kočenja, ili pospešivanja učenika u procesu napredovanja u školi.
Naravno, sama tipologija ličnosti nastavnika matematike uslovljena je i od samog procesa izvođenja nastave i celokupnog obrazovno-vaspitnog rada u školi. Na žalost, u autoritarnoj školi - sa autoritarnim nastavnicima, gde je nastava čisto “predavačka”, gde se samo želi da se “sipa” znanje učenicima u glavu, gde je učenik čist “objekat” u nastavi, gde se teži čistoj reprodukciji znanja - bez stvaralačkog odnosa u nastavi, nastavnik matematike nema šansu da istinski postane pravi faktor u procesu učenja, i napredovanju učenika u sticanju pravih znanja. Ne može nastavnik matematike, “čvrste ruke” i autoritarnog ponašanja, biti pravi model nastavnika, koji će istinski pomoći učeniku u učenju i sticanju znanja.
Oblici ponašanja autoritarnog (autoritativnog) nastavnika su:
Ponaša se šefovski, ima oštar glas, ponaša se naredbodavno, pokazuje moć, vrši pritisak na učenike u naturanju pojmova i mišljenja, isključiv je u radu, ne podnosi kritiku, sklon je kažnjavanju učenika, ponaša se bahato prema učenicima, sklon je podaništvu i neodgovoran u radu, ne sarađuje u pogledu unapređenja nastave, i, uopšte, u obrazovno-vaspitnom radu, prevrtljivac je, jak pred slabim učenicima, savija rep pred jačim od sebe - u pogledu hijerarhije u školi, pruža otpor svakoj inovaciji u školi.
Pošto je u društvu dugo vladao autoritarni sistem ponašanja i mišljenja, biće veoma teško da se stvori jedan savremeni demokratski tip ponašanja nastavnika matematike u školi.
Lično sam, u svom pedagoškom radu, težio ka izgrađivanju demokratskog tipa nastavnika. Na žalost, surevljivost školske i društvene sredine, više puta me sputavala da kod učenika razvijam demokratski dijalog, stvaranje slobode mišljenja u nastavi, slobodu komuniciranja, menjanja subjekta učenika u nastavi, potsticanje učenika na stvaralački rad, kreativnost i originalnost u rešavanju problemskih zadataka, da svojim ponašanjem i ličnošću utičem na formiranju pozitivnih crta zdrave i svestrane ličnosti, sklone kritici i samokritici.
Naravno, formiranje oblike ponašanja demokratskog tipa u školi je, za sada, samo pusti ideal kome treba težiti. Formiranje takvog tipa nastavnika matematike je dug i mukotrpan, i najčešće nedostižan u nekim elementima.
Naravno, svaki izazov je težak, pa i ovaj. Potrebno je dosta energije, puno znanja, volje, i želje da se mnogo toga menja, u nastavniku, i u odnosu nastavnikaprema učeniku.
Nekada je potrebno dosta odricanja i dosta utrošene energije, koju vam niko neće nikada nadoknaditi, ili uopšte i vrednovati vaš rad.
No, onda kada osetite plodove svoga dugogodišnjega rada i istraživanja, kada osetite i pogledate oko sebe svoje delo, svoje učenike koji se razvijaju van okvira birokratsko-okoštalog oblika mišljenja, i odnosa prema učenju i ličnosti, onda osetite veliku radost i sreću što ste tim mladim ličnostima pomogli da se izgrade, i napreduju u učenju matematike i u formiranju pravih ličnosti. Taj osećaj sreće i radosti se ne može ni platiti ni nadoknaditi kojekakvim papirima o nekakvih, nazovimo zvanjima, i statusima partijske podobnosti.
Demokratski model ponašanja nije dogma koja se samo “prenosi” u učionicu, to je dug proces u formiranju ličnosti i nastavnika i učenika, a da bi se težilo tom idealu mora se posedovati i neko znanje o tome. Svaki ulazak u učionicu sa učenicima treba da bude itsraživanje svoga odnosa, i odnosa učenika u izgrađivanju demokratske klime na relaciji nastavnik - učenik.
Prema mišljenju drugih, a i iz svoga ličnoga pedagoškog rada u učionici sa učenicima, mišljenja sam da demokratski tip nastavnika matematike treba da ispoljava sledeće vidove ponašanja:
Da učenike posmatra kao subjekt u nastavi; da teži demokratskom obliku ponašanja; da poseduje samokritičnost u svom radu; da razvija kritički duh kod svojih učenika; da prati savremena zbivanja u struci, pedagogiji, a i šire, u društvu; da koristeći naučni pogled na svet; da utiče na pravilno formiranje njihovih stavova; da nije opterećen politikom i religijom; da ima pozitivan stav prema ljudima; da je human; da svojim stavovima i ličnim primerom podstiče učenike na učenje i zdrav odnos prema radu i pravim vrednostima života; da je komunikativan; da poseduje samokritički stav i širi vedrinu života, vedar i duhovit, tolerantan; da poseduje radnu i moralnu samodisciplinu, osjećaj odgovornosti; da je tačan i disciplinovan; da poseduje pedagoški takt, da je kreativan i da stvara pretpostavku za stvaralački rad u nastavi; da poseduje moralne vrednosti vaspitača, u školi i u sredini u kojoj živi i radi; da je psihički i socijalno zdrava ličnost; da svojim radom i stavovima doprinosi stvaralačkoj i demokratskoj atmosferi u nastavi i u školi.
Na žalost, zbog teške društvene i moralne krize, kao i vladanja tradicionalizma u školi, u nerazvijenim sredinama je zavladao jedan loš tip nastavnika u školi. To su posledice nemorala, poremećenog sistema vrednosti u društvu, te teške ekonomske i društvene krize koja vlada već desetine godina u zemljama bivše Jugoslavije. Dakle, na površinu je “isplivao” nastavnik takozvanog ravnodušnog (anarhičnog) oblika ponašanja i rada u školi.
Takav nastavnik je postao samo nemi posmatrač i koji nemoćno posmatra šta se to odigrava u njemu i oko njega, u školi i društvu. Na časovima matematike je postao nezainteresovan - u pogledu uvođenja inovacija u radu, sve je prepušteno stihiji (anarhiji) pa se za takvog nastavnika može reći da je postao sa svojim učenicima u nastavi matematike, samo posmatrač, čekajući neki “blagoslov” odozgo, da bi krenulo nabolje.
5. O stilu i radu nastavnika ametmatike
Obrazovno-vaspitni proces je dvosmeran-idvija se u međusobnoj saradnji nastavnika i učenika pod rukovodstvom nastavnika, učenici treba da usvoje određena znanja, umenja i navike. U tom procesu su stil rada, ličnost i autoritet nastavnika od posebne važnosti. U vezi s tim za nastavnika matematike značajne su izvesne preporuke (Prema G.Polya „Matematičko otkriće“):
Nastavnikmatematike treba da.
-voli svoj poziv i ima radzvijeno interesovanje za matematiku;
- doboro poznaje matematiku kao nastavni predmet i metodiku nastave matematike;
- zna sam da pronađe najbolje metode za obradu pojedinih sadržaja programa;
- shvata teškoće učenika i ume da ih motiviše za učenje matematike;
- nastoji da učenike zainteresuje i kod njih razvije stvaralačko matematičko mišljenje, ne zadovoljavajući se golim informacijama;
- kod učenika pobuđuje i razvije dosetljivost;
- nastoji da učenike nauči da dokazuju tvrdnje,
- na osnovu rešavanja konkretnog zadatka pronalazi i otkriva opšti metod,
- bude dovoljno strpljiv, kako bi omogućio učenicima da samostalno otkriju što više činjenica, odnosno da dopusti učenicima da sami otkriju tajnu rešavanja zadataka pre nego što on izloži rešenje;
- ponekad koristi sugestivna pitanja ili uputstva s tim da po svaku cenu ne nameće svoje mišljenje.
- vodi računa o distribuciji svoje pažnje o svakom momentu časa;
- misli uvek iskazuje korektno i u tom smislu vaspitava učenike,
- pravilno koristi tablu, piše i crta pregledno i uredno;
- dobro upozna učenike ima korektan stav prema njima, objektivan je i jednako strog u zahtevima prema svakom učeniku;
- prati i proučava stručno-metodičku literaturu.
*
Samo visok stepen opšte, stručne, pedagoške, psihološke i sociološke kulture može nastavnika matematike osloboditi grešaka.
Pravilno, pravedno i neprestano vrednovanje rada nastavnika matematike može značajno doprineti motivisanju i postizanmju optimalnih rezultata u vaspitno-obrazovnom radu.
Bez društvenog i pedagoškog vrednovanja i ocennjivanja n jegovog rada, u školi se ne može ići napred ni u radu sa učenicima ni u radu sa nastavnicima.
*
Naše istraživanje putem ankete u OŠ „Karađorđe petrović“ u selo Kruševica 1984. godine i u OŠ „Braća Milenković“ vsela Šiašava u valsotinačkoj opštini-prema nastavniuku i nasrtavi matematike su uglavnom pozitivni.
Utvrđen je putem odgovora učenika, njihov visok stepen korelacije između opštih stavova učenika prema ponašanju i radu nastavnika matematike.
Na osnovu odgovora u anketama se vidi da učenici vole i poštuju svoga nastavnika, njegovu pravičnost, disciplinu rada, korektnost, odgovornost, duhovnost , pravičnost u ocenjivanju, pravičan odnos prema svim učenicima, njegovu saradnju i želju da pomogne savkome učeniku na času matematike da savčlada gradivo kao i van časa u pružanju pomoći u rešavanju učenučkih problema u odrastanju.
Ovakvi stavovi u odgovorima doprinose da učenici poštuju sociološko pedagošku istručnu osposobljenost nastavnika matematike, pa samim tim i daju sve od sebe da i zavole sam predmet matematiku. Često puta ga i „oponašaju“ u pozitivnom smislu.
6. Neke osobine dobrog nastavnika matematike
U velikom procentu svih analiza slabog uspeha u školi-a često i u nastavi matematike osnovne škole, često se krivica svaljuje na učenike.
Međutim, problemi su najčešće u ličnosti nastavnika.
Zato ćemo navesti neka svosjstva dobrog nastavnika, On:
-razume učenika,
- dobar je saradnik.
-Spretan je u nastavi,
- predaje jasno,
-Poznaje struku,
-demokrastki se ophodi,
-stvara prijatnu atmosferu,
- strpljiv je,
-Ima široko interesovanje,
- prijatne je spoljašnosti,
-po ophođenju je blag,
- ima smisla za humor,
-staložen je i dosledan,
- interesuje se za probleme učenika,
- ima sposobnost prilagođavanja,
-pravedno i nepristrasno dodeljuje pohvale,
-savestan je,
-odgovoran,
-korektan,
-predusretljiv,
-komunikativan,
-otvoren,
-Tolerantan,
-samokritičan,
-pripremljen je za svaki čas,
- nemirna je duha,
-istraživač je,
Pouzdano prenosi znanje učenicima.
Od ličnosti nastavnika u velikoj meri zavise kvalitativni i kvantitativni aspekti učenja, iterpersonalni odnosi i klima u razredu, vaspitni i nastavni postupci, metode i rezultati rukovođenja.
Dobra komunikacija je činilac valjane klime u razredu:
-human odnos nastavnika prema uečnicima (srdačan ton),
- pitanja postavlja jasno i nedvosmisleno,
- ne zgražava se nad neznanjem učenika,
- oslovljava učenika imenom,
- ne muri se za davanjem slabe ocene...
Nastavnik ocenjuje rezultate rada učenika:
- pohvaljuje ih,
- nagrađuje,
- sqarađuje sa roditeljima,
- uspostavlja međusobne odnose poverenja,
- razvija pojmove o istini,
- pravednosti, solidarnosti.
* * *
-наставак-
Dopuna: 22 Mar 2010 17:56
-наставиће се-
Zaključci:
Zaključujemo da nastavnik matematike nije samo pedagog, psiholog, metodičar, uže stručan matematičar-nego i osoba sa širokim obrazovanjem i poznavanjem svih problema u radu učenika na času, u školi i sredini
Odgovor učenika na mnoga pitanja sprovedene ankete nastavnika matematike u dvema malim seoskim školama nerazvijene sredine sve kazuju. Pa se zato može reći: „Đaci su najbolje, najiskrenije merilo vrednosti nastavnika matematike u školi“.
Deo odgovora u anketi učenika kazuje sve o nama nastavnicima u školi:
- Da se u školi oseća ljubav i sreća, a nastavniku matematike koji je sproveo ovu anketu želimo puno sreće u radu od sveg srca, da se uvek seća nas.
Predlašem da se sistem rada nastavnika matematike prenese u školi na rad iz ostalih predmeta u školi.
Predlažem da se u školi uvede informatika i kupe kompjuteri.
Dobro je što kad neznamo zadatak, on nam pokaže.
Dobar je u radu i nekad nas nasmeje. Dobar je što nije strog i što dolazi pre časa.
Dobro je što kad dođe u školu, sedi na stolicu uz katedru, a loše što ponekad brzo piše i nemoše se pročitati na tablu.
Dobro je što nas uči kako treba i kako netreba da se ponašamo.
Dobro je kad nam objašnjava zadatke, a loše je kad viče i ljuti se na nas.
Da ima kreda koje pišu. Da nastavnici nezakašnjavaju za čas.. Da se kupe kompjuteri
Mnogo toga bi promenila: (1) da se neometaju časovi, (2) da imamo bolji pribor iz matematike za rad, (3) da se kupe krede i promene table za pisanje, koje su izhabane i stare, (4) da se napravi fiskulturna sala i kabineti za fiziku i biologiju.
Miroslav B. Mladenović-Mirac
Nastavnik matematike
OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-lomnica
Vlasotince, Srbija
Из РУКОПИСА:
LIČNOST NASTAVNIKA MATEMATIKE U ŠKOLI
09. 02. 2010. godine Vlasotince
Miroslav B. Mladenović-Mirac
Nastavnik matematike
OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-lomnica
Vlasotince, Srbija
22. март 2010. Власотинце
Мироалв Б. Младеновић локални етнолог, историчар, математичар и писац на дијалекту Југа Србије
|
