offline
- Pridružio: 16 Mar 2010
- Poruke: 160
|
Настава математике и надарени ученици
NASTAVA MATEMATIKE I NADARENI UČENICI
Miroslav Mladenović
Nastavnik OŠ „Braća Milenković“
Selo Šišava, Vlasotince Srbija
mmirac@ptt.rs
Sažetak(Rezime):-Često u pedagoškoj praksi kao nastavnik matematike u osnovnoj školi sam se susretao sa mnogim neugodnostima oko “izbora” učenika za dodatnu nastavu iz nekog predmeta ili za odabir učenika za učešće na nekom takmičenju na nivou opštine. Uvideo sam da nedostaje teoriska podloga o tome koje su to individualne osobine nadarenog učenika za neku oblast u školi, pa sam se i odlučio da teoriski napišem ovu temu i tako potpomognem, da mnogi steknu potrebno znanje o individualnim osobinama nadarenih učenika u školi.
-Individualne osobine nadarenih učenika:
- Nadarenost u opštim intelektualnim sposobnostima obično se izražava visokim količnikom inteligencije ili nekom drugom merom stepena inteligencije odnosno intelektualne razvijenosti koja tog pojedinca svrstava u 1 do 3 posto intelektualno najsposobnijih u odgovarajućoj populaciji.
Od pojedinačnih osobina najčešće se za ovo područje navode: bogtstvo rečnika, veliki raspon I fond različitih informacija, brzo I lako apstrakno rezovanje, težnja za izražavanjem, oduševljenost novim idejama, lako I tačno opažanje I lakoća u postavljanju hipoteza, te brzo učenje.
U školi se od pojedinaca s takvim karakteristikama očekuje I izvanredan uspeh, što se u velikoj proporciji I ostvaruje.
Specifične školske(akademske) sposobnosti, iskazuju nadarenost u specifičnim akademskim sposobnostima-visokim uspehom u određenom u određenom području za koje pojedinac ima poseban interes. U školskim uslovima to su izvanredni: matematičari, fizičari, jezičari, istoričari, hemičari I drugi.
Pripisuje im se po predmetima-sposobnost dobrog pamćenja, sposobnost divergentnog mišljenja, originalnosti, kreativnosti u nezavisnom mišljenju, entuzijazam, opštu “načitanost” I drugo.
Kreativnost se naročito izražava u pogledu stvaranja sopstvenog nezavisnog mišljenja, zatim pronalaženja više različitih solucija za rešenje problema, otvorenost prema novim iskustvima, maštovitost, dovitljivost I invetivnost, tolerantnost, izbegavanje konformizma, pozitivnu samouverenost I izražen smisao za humor.
Danas postoje različite teorije u istoriji proučavanja nadarenosti I nadarenog pojedinca. U školi se postavlja pitanje kako prepoznati obdarenog učenika, prema određenim karakteristikama. Navešćemo mišljenja nekih autora, koje su to karakteristike da bi se prepoznao u populaciji-obdaren učenik u školi.
Po Ph E Vernonu I saradnika (1977.g)-nadarena deca se karakterizuju u školi kao ona deca koja lako uče, koja traže izazovne uslove, za koje je rad zabava. Brzi su u shvatanju novih odnosa I u manipuliranju ideja, ne čekajući samo gotove pojmove I informacije od drugih. Uživaju u rešavanju problema I osećaju potrebu da proveravaju I u tome traže nove odgovore. Nadareni učenici su kreativni-postavljaju neobična pitanja, proizvode neočekivane ideje I rešenja problema I imaju neugasenu žrlju za istraživanjem novih područja, imaju široku maštu I raspon interesovanja. Dobri su u aktivnostima planiranja I organizovanja, dobro su socijalno prilagođeni I često postaju vođe radnih I zabavnih grupa.
Dalje prema W.H. Bristowa-naode da, pored visoke skale opšte inteligencije I pojedinim slučajevima specifičnih sposobnosti u područjuma-nadarena deca imaju atraktivnu dobro uravnoteženu ličnost sa superiornim telesnim razvojem I širokim rasponom interesa.
Prema Ivanu Korenu(1972.g) klasifikacija indikativnih karakteristika nadarenih učenika, izrađena u obliku kriterija za otkrivanje intelektualno nadarene dece u školi-obuhvata dvanaest simptoma prema kojima bi nastavnici prepoznali nadarene učenike. To su: lako uočavanje I definiranje problema, rešavanje problemskih situacija-najekonomičnijim metodama putem fleksibilnog I kreativnog mišljenja, invetivnost I originalnost izražena u razvijenoj mašti I produkciji novih proizvoda u konkretnom ili apstrakno-simboličkom obliku, opsežnost vokabulara I izrazito brzo razumevanje I upotrebljavanje verbalnih simbola, sklonost kvantifikaciji I sistematiziranju prirodnih I društvenih pojava uz lakoću izvođenja složenih numeričkih operacija, brzo shvatanje mehaničkih I tehničkih principa na teoriskom planu I u manipulativnim veštinama, lako percipiranje, identificiranje I struktuiranje nepotpunih simboličkih celina, izrazita usmerenost na istraživačke aktivnosti, zapaženo regulisanje odnosas drugima I sposobnost rukovođenja, značajno natprosečan smisao za humor, te značajno naglašena erudicija. Nabrojene indikacije mogu se kod određenog učenika pojaviti kao pojedinačna karakteristika ili pak u mnogobrojnim kombinacijama.
Mogli bismo I dalje ređati ovakve I slične liste indikativnih karakteristika nadarenih učenika, ali se čini da danas ipak najsistematičniji pregled osobina nadarenih je onaj koji se zasniva na kategorizaciji američkog psihologa J. Renzulia a prihvatili ga I dalje razvili J.E. Juntune(1986.g) I drugi. Taj pregled obuhvata četiri područja: Karakteristike učenika-učenja, kakarkteristika stvaralaštva, motivaciske karakteristike I socijalne karakteristike.
Karakteristike učenja:-brzo uočavanje činjenica, brzo shvatanje opštih principa, izrađen, izražajan I tačan govor, nezavisno mišljenje, čitanje knjiga za odrasle, lako primenjivanje znanja, izrazita humanost, kritičko zapažanje I slično.
Motivaciska karakteristika:-samokritičnost, težnja savršenstvu, ustrajnost u aktivnosti, aspiracija na visoke ciljeve, upornost u vlastitom uverenju, zanimanje za probleme odrslih, preterivanje nezavisnih aktivnosti I slično.
Socijalne karakteristike:-odgovornost, adaptabilnost-na različite situacije, suprostavljanje autoritetu, otvorenost socijalnim I političkim pitanjima, izbegavanje neprincipijalnog konformizma, podrška ravnopravnosti, provokativnost I slično.
KARAKTERISTIKE UČENJA-Nadareni učenik: ima vrlo mnogo znanja I informacija iz različitih oblasti, ima z svoje doba neobičnajno bogat rečnik, govori izražajno, tečno I jezgrovito, brzo uočava činjenice I lako shvata osnovne principe, dobro opaža I razume složene dtvari I pojave, neizbegava teške I kompicirane zadatke, poseduje izrazite veštine kritičkog mišljenja I vrline samokritičnosti.
KARAKTERISTIKE STVARALAŠTVA.-Nadareni učenik: stvara veliki broj ideja I rešenja za postavljene probleme, stalno postavlja mnogo pitanja o različitim stvarima, često nudi neubičajene, originalne I domišljate odgovore, bavi se prilagodbom, poboljšanjem I modificiranjem načela, objekata I sistema, u rešavanju problema prihvaća rizik I opasne poduhvate, nekonforman je, individualist, I neboji se biti različit od drugih, pokazuje izraziti smisao za humor I satiru, ne prihvata izjave I postavke autoriteta bez kritičke provere.
MOTIVACIONE KARAKTERSISTIKE.-Nadareni učenik: istinski se potpuno predaje preferiranom zadatku, nezadovoljan je rutinskim, neinvetivnim poslovima, netreba pored svoje unutrašnje I neku spoljnu motivaciju, nije lako zadovoljan s ličnim tempom I napretkom u izvršavanju zadataka, voli raditi nezavisno bez veće pomoći odraslih, zanima se “pitanjima za odrasle”, kao što su: religija, politika, spolnost, rasa I slično, u svojim uverenjima je nepopustljiv, odlučan I istrajan, postavlja sebi visoke razvojne ciljeve I teži ka savršenstvu.
SOCIJALNE KARAKTERISTIKE.-Nadaren učenik:dobro sarađuje s decom svoje doba kao I s odraslima, ne ide po svaku cenu s većinom, preuzima dužnosti I njima pripadajuće odgovornosti, veoma je pouzdan u poslovnom planiranju I organizovanju, spremno se prilagođava novim prilikama I društvenim situacijama, pobornik je demokratskih I ravnopravnih društvenih odnosa, u kontaktu s drugima samosvestan je I pun pouzdanja u sebe, može se uživeti u probleme drugih I zato je otvoren za politička I socijalna pitanja.
Postavlja se pitanje kako organizovano pristupiti opažanju I I prepoznavanju nadarenosti kod dece. To će se rešiti putem primene određenih metoda I oblika za indetificiranje nadarenih učenika. To se radi još u “školskim klupama”, pa čak I u najranijem detinjstvu. Za dijagnosticiranje obdarene dece nepostoje ni u svetu, ni kod nas standarni postupci-metodologija.
Osnovni oblici identificiranja nadarenih učenika se mogu svesti u tri OSNOVNE KATEGORIJE :
-Procenjivanje osobine pojedinaca,
Merenje stepena razvijenosti osobina pojedinaca,
Procenjivanje duhovnih I materijalnih proizvoda pojedinaca.
PROCENJIVANJE OSOBINA POJEDINACA:-Nominacije nastavnika, izveštaj roditelja, izveštaj voditelja I klubova, izveštaji savetodavaca, ocene drugova I nastavnika, samoocenjivanje I druge slične procene.
MERENJE STEPENA RAZVIJENOSTI OSOBINA POJEDINACA:-testovi inteligencije, testovi posebnih sposobnosti, specifičnih sposobnosti, testovi kreativnosti, testovi postignuća, testovi ličnosti I drugi slični tetsovi.
PROCENJIVANJE DUHOVNIH I MATERIJALNIH PROIZVODA POJEDINACA:-naučne rasprave, patenti, I novi instrumenti, nagrade na takmičenjima, postignuća u umetnosti, članstvo u redakcijama, članstvo u timovima u rukovodstvu I drugi slični proizvodi.
Prvi navedeni skup metoda I oblika predstavlja niz načina subjektivnog procenjivanja razvijenosti pojedinih osobina ocenjivanih subjekata. Svima je zajedničko da se osnivaju na opažanju ponašanja opažanika I da podležu poznatim subjektivnim pogreškama ocenjivača. U tu grupu se obično ubrajaju:izveštaji roditelja, nominacije nastavnika, karakteristike koje daju voditelji klubova, sekcija, društava, stručnih I naučnih organizacija, izveštaji raličitih profesionalnih rdnika, kao što su pedijatri, vojni starešine, fiskulturni treneri, te procene drugova I poznanika, kao I samoprocena.
Drugi navedeni skup čine standardizovani testovi, dakle instrumenti s poznatim metriskim karakteristikama. To su testovi: testovi inteligencije, testovi posebnih I specifičnih sposobnosti, testovi kreaticvnosti, testovi postignuća I testovi ličnosti. Primenjuju se u različitim kombinacijama I u različitoj proporciji, već prema operativnoj definiciji nadarenosti koji se želi dijagnosticirati. I metoda testiranja ima svojih nedostataka, po gotovu ako se koristi izolirano od drugih metoda.
Treći navedeni skup indentifikaciskih postupaka su opet procene, ali sada ne procene osobine osobina kao potencijalnih uslova na kasniju visoku produktivnost, već ocena izraženih produkata koji su na određeni način javno verificirani. Takvi materijalni ili duhovni proizvodi su: napisane naučne rasprave, patenti, novi istrumenti, nove metode I postupci, održana predavanja I sopštenja, napisana literalna dela, muzičke kompozicije ili interpretacije njihove, priznati likovni radovi, afirmacija u glumi, članstvo u redakcijama, imenovanje za asistenta, nagrada na takmičenjima. Ovo su, dakako, pravi indikatori nadarenosti, ali su u indentifikaciskim postupcima na školskoj populaciji manje upotrebljivi, jer se najčešće javljaju u kasnijem životnom dobu.
Mi se nećemo zadržavati posebno o svakoj metodi ili postupku, već će mo se zadržati samo na ulozi nastavnika u procesu otkrivanja I indentifikaciji nadarenih učenika.
U preko 90% slučajeva u svim identifikaciskim postupcima o kojima se izveštavalo u stručnoj literaturi, bila su uključena opažanja I nominacije nastavnika. Pod nazivom nastavnik-misli se na :učitelja, nastavnika, profesora u osnovnoj, srenjoj školi I na fakultetu. Istraživanja pokazuju slabo dijagnosticiranje darovite dece od strane nastavnika. To se smatra nedovoljnoj pripremljenosti nastavnika za postupke otkrivanja nadarenih učenika-nedostatak teoriskog znanja.
Kod pripremanja I osposobljavanja nastavnika za ulogu nominatora nadarenih učenika, morati se imati u vidu I osnovni izvori pogrešaka u njihovim procenama u njihovim dijagnozama.
Nastavnici pretežno kod učenika najviše vrednuju školsko postignuće, izraženo visokim školskim ocenama. U pogledu nadarenosti tu se može javiti dvostruka pogreška: da proglašavaju nadarenima, po sposobnostima realno prosečne učenike s univerzalnim odličnim ocenama, ma koji su taj uspeh postigli marljivim radom, radnom disciplinom I u povoljnim sociološkom okruženju u dobrim ekonomskim uslovima. S druge strane da nastavnik neprepozna obdarenog učenika sa manjom ocenom iz razloga teškog sociološko ekonomskog stanja u porodici, zapuštenosti.
Sledeći faktor koji može navesti da više ili manje savesno ne analizira nadarenost učenika je mnifestacioni otpor takvih učenika rutinskim I za njih dosadnim školskim situacijama. Taj se otpor može odraziti u vidu stalnih dosadnih pitanja, upadica u reč nastavnika, protetsa, brbljanja s drugima ili pak u obliku bavljenja svojim aktivnostima, sanjarenja, povlačenja u sebe, itd..
Ovo ometanje redovne I “propisane” razredne ili grupne atmosfere nastavnici mogu protumačiti nedisciplinom I svoje nezadovoljstvo s tim ponašanjem onda reflektiraju na svoj vrednosni stav u smislu smanjenja opštih kvaliteta takvih pojedinaca.
Nadalje, ponekad I neke devijacije u osobinama ličnosti nadarenih učenika: izrazita introvertiranost, jača aksioznost, depresija I slično- mogu za nastavnike predstavljati znatne prepreke u otrkivanju njihove superiornosti u drugim područjima.
U nabrajanju uzroka nedovoljne valjanosti dijagnoze nastavnika nesme se zaboraviti I na uobičajne pogreške subjektivnog procenjivanja, kao što su:-halo-efekat, lična procena ocenjivača, tendencija centralnim ocenama, logička pogreška, prilagođavanje kriterija konkretnom uzorku itd… Ima u literaturi još jedna pojava :-namerno omalovažavanje nadarenih.
Naime, ponekad odnosno ponekom emcionalno I socijalno nedovoljno prilagođenom nastavniku smetaju briljantni učenici, na neki način im je zavidan I onda ignorira njihovu nadarenost odnosno uskraćuje podršku njihovom razvoju-no to su već poznati ekstremi I u pedagoškoj pšraksi.
Sigurno postoje još faktora koji na bilo kojinačin ometaju nastavnika u tačnom prepoznavanju obdarenih učenika.
Slično kao I kod osobina nadarenih učenika, tako I kod pitanja potrebnih karakteristika nastavnika za rad s nadarenim učenicima u stručnoj literaturi se nailazi na brojne kompozicije poželjenih profila ličnosti nastavnika, podobnih da se bave nadarenim učenicima.
N. Davis (1954.g) nabraja sledeće kvalitete:-demokratski stavovi za saradnju, ljubaznost I razumevanje za pojedinca, strpljenje, širok krug interesa, ugodna lična veština I vladanje, poštenje I pravednost, smisao za humor, dobra narav I konzistentno ponašanje, interes za probleme ljudi, fleskibilnost, korišćenje priznanja I pohvala, te neubičajena veština u poučavanju izvanrednih pojedinaca.
J.J gatlagher (1976.g) navodi ove karakteristike:-dobro zdravlje I telesna superiornost, svestranost interesa, kreativnost I originalnost, natprosečna veština poučavanja drugih, uključenost u svoju okolinu, jasna I dosledna filozofija vaspitanja, poznavanje teorije učenja, odličan smisao za humor I obilna fizička energija.
J. Whitnore (1980g.) opisao je učitelje nadarenih kao one učitelje koji oblikuju osobine I životni stil učenika, koji podstiču učenike da misle na višoj razini, koji stimuliraju interes I nezavisnost težnji, koji razumevaju potrebu za fleksibilnošću I koji nalaze zadovoljstvo u energičnim I istraživačkim umovima dece.
M. Lindseu (1980.g) na osnovu empiriskih spoznaja karakterizira uspešne učitelje u radu s nadarenom decom, a to su, prema njemu, oni koji razumeju I prihvataju sami sebe, imaju izvanrednu jačinu ega, poseduju natprosečne intelektualne interese I odgovorni su za vlastito ponašanje I njegove posledice.
C.Sohnitz I J. galbraith (1985.g) ističu smisao za humor, jasan pojam o sebi I pozitivne stavove prema kontiniranom samoobrazovanju, zatim određene didaktičke veštine-prvenstveno okretnost u primeni širokog kruga metoda poučavanja, te odgovarajuće veštine komunikacije koje uključuju opažanje, intuiciju, govorne veštine, veštine u pismenosti I izražavanju, veštine grupnog vođenja I savetovanja I slično.
Iz ovoga se može generalizirati-koje karakteristike treba da poseduje nastavnik efikasan u radu sa obdarenim učenicima:-to je snažna, emocionalna konzistentna ličnost, širokih intelektualnih interesa, invetivna, fleksibilna, komunikativna, osposobljena specifičnim znanjem za odgovarajuću edukativnu delatnost.
Tu se sada pojavljuje I postavlja jedno zanimljivo pitanje:-Kako nadareni učenici zamišljaju svog idealnog nastavnika. Na to pitanje postoje veći broj odgovora- istraživanja.
Tako na primer A. Kathnelson I L Golleu-ispitujući nadarene učenike od šest do šesnaest godina o karakteristikama koje bi po njihovom mišljenju trebao imati nastavnik-učitelj, kao ličnost-najčešće su navođene osobine:
”da ih razume, da ima smisla za humor, da može učenje načiniti zabavnim I da je veseo…”. Nešto ređe isticane su karakteristike koje bi-da ih podržava
I uvažava, da je intelegentan, da je s njima dosledan, te da je fleksibilan, a najređa je-da zna svoj predmet, da stvari objašnjava pažljivo I da je vešt u grupnom vođenju.
Iz svega ovog proizilazi da su kod efektivnog nastavnika s nadarenima-“u igri”-njegove telesne, intelektualne, emocionalne-pozitivne I karakterne osobine. Tu sad se dolazi do dileme-da li nastavnik koji radi sa obdarenom decom I sam mora biti nadaren.
Sigurno je da su ispod prosečne sposobnosti nastavnici kontradiktorni za takav rad,a natprosečni u oblasti u kojoj rade imaju poželjne karakteristike.
Mi bismo mogli da prihvatimo stavove po ovom pitanju-G. Brucha I E.P. Torranea, koji kažu da nije važno da li su učitelji visoko intelegentni I lepog izgleda(ia ko treba da se oblače I budu uredni)-već je vrlo važno da su zainteresovani u pomaganju I vođenju mladih ljudi. Ili kako je na jednom savetovanju u Beogradu u svom izlaganju izjavila J. Šefer-da nastavnik treba, ako već sam nije kreativan, bar da bude otvoren prema promeni, uvek sklon novom, da se divi I bez ljubomore podstiče kreativno ponašanje učenika. Po njoj, nastavnik ne sme biti orijentiran na jednobraznost I ponavljanje, već za novinu I raznolikost. A to se već može I naučiti.
Najbliži istini je stav u regrutovanju nastavnog kadra, sposobnost za otkrivanje I podršku nadarenih učenika. Treba kombinirati različite selekcione procedure s raznolikim I bogatim programom njihovog osposobljavanja za tu funkciju.
Načini I oblici osposobljavanja nastavnika za rad s nadarenim učenicima I studentima-proizilaze iz inventara potrebnih profesionalnih znanja I veština koji bi morali posedovati, a da bi mogli na tom planu uspešno delovati.
I opet, takvih lista programskih sadržaja ima mnoštvo u svetu. Postoji široka lista sa 34 zahteva-u kojima se isprepliću sposobnost, veštine I saznanja nastavnika za aktivnost s nadarenim učenicima iz školske oblasti san Diego (D. Hermanson). Nastavnik treba usvojiti te zahteve sa konkrtetnom listom u pogledu potrebnih znanja I veština za edukativan rad s nadarenim učenicima da bi, ujedno, naglasili I svu složenost osposobljavanja nastavnika za tu ulogu. Odatle se ističe da u tu svrhu će se morati koristiti I više oblika I programskih modela, a među njima su Najbitniji:
-a) Edukacija u sklopu nastavničkog studija,
b) edukacija putem izrade specijalističkih, magistarskih I doktorskih radnji,
v) Edukacija putem seminarskog osposobljavanja,
g) Organizirano permanentno samoobrazovanje nastavnika-koji bih mogao biti kvantitativno najubohvativno, organizacisko najednostavno I finansiski najeftiniji način dopunskog osposobljavanja nastavnika za rad s obdarenim učenicima.
Da bi se ostavrili ovi ciljevi u pogledu osposbljenosti I samog rada nastavnika sa obdarenim učenicima-treba stvoriti I posebne uslove:
-motivisanost nastavnika za takvo samoobrazovanje(materijalno društvena I pedagoška priznanja statusnog zvanja-vrednosna stimulacija) I organiziranost izvora informacija:knjige, brošure, priručnici, radio I televiziske emisije, video kasete, mikrofilmovi, kompjuterska tehnika I slično.
Otkrivanje I I identifikacija nadarenih učenika je složen, stručno I etički odgovoran zadatak. Da bi taj zadatak bio uspešno izvršen, njegovoj realizaciji su imanentno određeni principi.
Jedan od prvih je DEMOKRATIČNOST, što znači da se svim članovima školske populacije daju jednake šanse da budu otkriveni I identificirani. Potom je STANDARDIZIRANOST, što osigurava jednoznačnu primenu potrebnih postupaka I interpretaciju dobivenih analiza.
Zatim to je KONTINUIRANOST postupaka-što govori da je indentifikacija proces, a ne jednokratni čin.
Sledeća načela su:-Kompozitne metodologije I princip Poštivanja integriteta ličnosti.
Prema Ivanu Korenu, dostavljamo I prilog “Lestvice procene “Prinad”-koji se bavio temom :”Nastavnik I nadareni učenici”. Naravno da prilažemo I njegovo uputstvo nastavnicima:
-Lestvica PRINAD sastavljena je da vam pomogne u proceni odnosno procenjivanju INTELEKTUALNE NADARENOSTI konkretnog učenika. U tu su svrhu formirana indikativne osobine ponašanja kandidata koje zajedno daju njegov intelektualni profil. To, ujedno, znači da pojedini nadareni učenik ne mora u svim takvim osobinama biti iznad proseka svojih vršnjaka, pa zbog toga svaku osobinu ocenjujete nezavisno od drugih osobina.
Pretpostavka za valjanu procenu je dobro poznavanje “ponašanje” učenika u različitim situacijama, kako školskim, tako I u vanškolskim. Upravo je karakteristika nadarenih učenika da se bave brojnim vanškolskim aktivnostima. Zato nemojte olako davati bilo koju ocenu ako niste sigurni, već predhodno prikupite odgovarajuće dodatne informacije.
Iato tako, pazite da vas ne bi vaš opšti utisak o učeniku(bilo pozitivan ili negativan) zavarao, te da u skladu s njim nekritički dajete I pojedinačne ocene. Osim toga, vodite računa I o opštem intelektualnom nivou razreda u kom se ocenjeni učenik nalazi, jer bi se naprimer pojedinac I s relativno slromnijim sposobnostima mogao značajno isticati u razredu učenika nižeg intelektualnog potencijala, kao što bi poneki učenik s realno visokim sposobnostima mogao ostati nezapažen u razredu učenika koji su u tom pogledu izrazito pozitivno selekcionirani.
Prilikom ocenjivanja, dobro je da se podsetite na utvrđivanje odnosno na utvrđenu činjenicu da pojedini nadareni učenici, iz različitih razloga, nemogu odnosno nemoraju imati I najbolje školske ocene, da su ponekad nedovoljno emocionalno I socijalno prilagođeni, da kadkad izražavaju “čudna” ponašanja, da mogu biti osamljeni, nezainteresovani za neki školski predmet I slično, što sve može zamaskirati njihove stvarne, visoke intelektualne sposobnosti. To vam govori da se I o tome mora voditi računa pri kandidaturi određenog učenika.
Vaše su procene veoma bitna komponenta(uz, dakako, podatke koji će se prikupiti I drugim postupcima, naročito testiranjem sposobnosti I nekih drugih osobina ličnosti) u dijagnosticiranju potencijalne nadarenosti učenika, što ima značajne individualne I društvene posledice, iz čega proizilazi potreba da ocoj proceni pristupite s naglašenim stručnim I etičkom odgovornošću. U tom smislu, koliko je važno da se učenici predloženi od vas I kasnije potvrde kao intelektualno nadareni, toliko je još važnije da u svojim procenama greškom ne elimirate iz vaših predloga realno nadarene učenike, pogotovo jer u ovom slučaju vaše procene imaju značenje određenog predškolskog postupka.
Lestvica PRIMAD ima četiri stepena(ocene) koji znače:
-1. NIKAD ILI ZANEMARLJIVO RETKO (navedi oblik ponašanja nije karakterističan za odrđenog učenika ili se samo javlja u nekim rudimentarnim okvirima),
2. POVREMENO, NEZNAČNO (navedeni oblik ponašanja ponekad se se javlja kod određenog učenika, ali s malim intezitetom),
3. Uvek VRLO IZRAŽENO (navedeni oblik ponašanja je izraženo tipičan način ponašanja određenog učenika na maksimalnoj razini inteziteta).
U priloženoj lestvici, u rubrici ocena uz pojedinu indikativnu osobinu ponašanja učenika, stavite znak u kolonu ispod odabrane brojčane ocene.
LESTVICA “PRINAD”
Prezime I ime učenika -------------- Dob: ----- Škola ---- Datum -----
INDIKATIVNE OSOBINE PONAŠANJA OCENE
1 2 3 4
Učenik pokazuje veliku znatiželju za realizaciju stvari
I pojave oko sebe. Stalno postavlja pitanja o svemu I
svačemu, a uz dobivene od odgovre traži dodatne info-
rmacije. Najčepće mu je reč “Zašto”?
Učenik za svoju dob ima neubičajeno razvijen rečnik.
Govor mu je karakteriziran preciznim stilom, bogat-
Stvom izraza, elaboracijom I fluentnošću.
Učenik čita mnogo iz područja koje ga interesira. Pre-
Ferira knjige za odrasle. Naročito ga zanimaju encikl-
Opedije, leksikoni, atlasi, hronike, godišnjaci, antolog-
Ije, priručnici I slična literatura.
Učenik veoma lako uočava I otkriva probleme I tamo
Gde nisu jasno vidljivi. Svaku neuravnoteženu situac-
iju promatra višedimenzionalno I brzo otkriva uzro-
ke te neuravnoteženosti.
Učenik pronalazi nekovencionalna rešenja problrma.
U tim je rešenjima očita njegova dosetljivost, origina-
Lnost I bogata mašta.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
INDIKATIVNE OSOBINE PONAŠANJA OCENE
1 2 3 4
Učenik za rešavanje problema pronalazi na najadekvat-
ivanije I najekonomičije postupke. Pri tome pokazuje
sposobnost da iz datih premisa donosi stroge logičke
zaključke.
Učenik je veoma oštrouman I pažljiv opažač. U odnosu
na druge vidi I prima više od pročitane knjige, filma,
provedene ekskurzije, posećenog muzeja I drugo.
Učenik manifestira naročitu sposobnost shvaćenja
Mehaničkih principa I sposobnost rezoniranja u
Matematičko-tehničkim problemima. Izrađuju po
Nacrtu ili po vlastitoj konstrukciji tehničke
Naprave I uređaje.
Učenik je u radu samostalan I samopouzdan.
Potpuno se koncentrira na izabrani zadatak- u radu
je energičan, svež I inicijativan. Sretan je kad se bavi
intelektualnim aktivnostima.
Učenik pokazuje jak interes za školu. Usvojio je
Velik broj informacija iz opšteg obrazovanja i
Kulture. Učestvuje na smotrama I takmičenjima
gde postiže vodeće pozicije na rang-listi takm-
ičara.
Učenik ima izrazit smisao za humor. Duhovito
povezuje pojave za koje inače veza nije očita.
Dosetkama I šalama (u “pravo vreme”) izaziva
Vedro raspoloženje.
PRIMEDBA
--------------------------------------------------------------------------------------
Literatura:
1.)Mala biblioteka za matematiku “matematička tribina”-“Arhimedos”-Klub mladih matematičara, Beograd 1996.godine,
2.) pedagoška periodika:- časopisa I savremennika pedagogije: Zagreba, Sarajeva, Beograda iz bivše Jugoslavije
12. januar 1996.g- 2003.godine Miroslav Mladenović nastavnik
matematike
OŠ “Braća Milenkvić” selo Šišava
Vlasotince
24. mart 2010. godine Vlasotince Srbija
Autor člamka:
Miroslav B. Mladenović Mirac
Nastavnik matematike OŠ „Braća Milenković“
Selo Šišava, Vlasotince Srbija
mmirac@ptt.rs
|
