|
Njen plač odzvanja vremenom tišine
i zove još jednu poslednju suzu u kap noći...
Njen zvonki glas zove tvoje ime,
ona plače za tobom,ne mogu joj pomoći...
Oči su njene crni biseri tamnog noćnog neba,
odsjaj u njima govori o ljubavnom bolu...
Očima njenim jedino treba
da prošetaju kraj tebe u ljubavnom holu...
Njena nevina duša noćima puno pati,
bol razara njeno nedužno srce tuge,
jer ona ne može vreme da vrati,
ne može da vrati proplakane noći duge...
Moje reči utehe ne dopiru do nje,
ona živi u svetu izvan života i smrti...
U događajima koji su bili stvarni pre,
u vremenu koje se oko njih vrti...
Ali bol ne može tek tako iz njenog srca pobeći,
to odaje tuga njenih očiju...
Devojko,počuj utešne reči-
Pusti tugu svoju u zaboravnu kočiju...
Ali,to nije lako učiniti...
Gledam je u oči i vidim iskre istine u njima...
Ta devojka noći...sam ja...
|
