|
Vidim ljude savijenih glava,
zato što nemaju para,
niko ne može da spava,
pitaju se kako ce nastaviti život.
Cujem kako šapucu:
-Je*em ti vlast!-
mi nemamo ništa,
a oni cede mast.
Valjda imamo prava
da živimo ko ljudi,
a ne da nam se celi svet cudi
Misle da smo cudaci,ludaci
na poslovima teški zadaci.
Moj cale dode kuci umoran,
ne vidim ga cestito
Kažem mu:-Tata premoren si-,
on mi kaže pusti to.
Radicu dok mi je koleno sigurno.
Znam da trpi bolove
dok se penje na krovove.
Iako o tome retko spika,
znam da sudbinu čika.
Moja majka oblivena znojem
svakog dana se nada se boljem.
Gura dalje,ali ne ide lako
nije živi se život tek tako
Kad se sa posla vrati
odmah legne da spava
jer je umorna
od teškog dana.
Svakog dana život je teži
neko podnosi i uspravno stoji
dok neko bez obzira beži
u potrazi za životom boljim.
Svakog dana,glavna tema,
"Gde su pare"dok para nema,
život pun problema,
sreću ne čujemo jer je postala nema.
|
