|
Kako je bilo sunce moje sjajno,
kako je bilo dok si mi sijalo?
Bese to nekada, u zemlji jada i neznanja,
nesto se ipak imalo i volelo,
kada se drugo nije umelo.
Bila si to ti, moje sunce nebesko,
zar u mome srcu,
koji je goreo dugo,
dok ga vreme nije ugasilo.
Ipak, jedan ogranak ce ostati,
uvek ostati i goreti,
ali gde je ostalo?
Gde je cela zvezda mog uma,
gde je sada nestala,
istekla iz mojih vena,
otisla u pecine zaborava,
kao tuga iz ocaja,
kao moja dusa bez spokoja.
Iskreno od mene. Molim za komentar. 
|
