|
Ako ti je ime vecnost
a zivot let ptica iznad puste trske
ti nisi sretan
jer i beskraj ima kraj,
kraj gde nikad nije ni poceo tvoj osecaj koji nosis u sebi
a borbeno mu se suprotstavljas,
kao igra macke i misa,
ti neces dokuciti mirise livade
sto nikad ne prestaju.
i tvoj puls ce biti spokojan
bez trunke nade da ce ti prici neko
i srusiti gvozdena vrata
sto postavljas u ognjistu svom.
Neces osetiti strah od bola
jer se plasiti ne umes,
ni bol od tuge jer ti tugovati ne smes,
ni suze od srece jer ti, ti ne zivis
i nikada neces, ti mozda samo jesi
i mozda ces samo biti,
u tvojoj dusi nema nicega
samo kraj i pocetak kraja
i samo siva magla sto gusi
svaki zrak sunca koji nikada nece obasjati tvoje omrzlo telo,
tvoje podbule oci
koje vape za jednom malom iskrom,
za jednim malim nadrazajem zeljnim da pocne nesto,
nesto za sta nije uzaludno umreti.
|
