|
Poslao: 20 Avg 2009 18:24
|
offline
- Pridružio: 18 Jul 2009
- Poruke: 56
- Gde živiš: Harmony city
|
NA KRAJU PUTA
Uljuljkan, ušuškan rečima
i opčinjen otmenim lažima
sa hladnim oblogama na srcu
prespavaćeš dan.
Nećeš ni znati, prijatelju moj,
kad se to svetlost
tamom ogrnula
i kad se divni osećaj moći
u nemoć strašnu pretvorila.
A tako je malo samo trebalo
srce otvoriti,
za ljubav moliti,
iskreno voleti...
PROPOVEDNIK
Na čelu nosiš znak
i još čuvaš slike prošlih ratova,
nekih bitaka,
palih boraca
za mir.
Pogledaj rodni kraj
nad starom šumom lete mrtvi orlovi,
hladni vetrovi,
briju bregove
nose sve.
Ovo je tvoja noć
na nebu nema nebeskih znakova,
ni anđela,
ni glasnika...
samo mi.
Možda je zadnji čas
pusti glas, obasjaj lica prokletnika
odagnaj strah,
pokaži put
za spas.
BISERI TVOJI
Nisu Ti potrebna čuda
jer se na njih navikosmo
gledajući na svet ovaj
očima praznim.
Nije Ti potrebna moć
jer se moćnima odavno
klnjati znamo.
Nisu Ti potrebne reči.
Rečitih se naslušasmo.
Mnogi već lepo
govoriti znaju.
Ni ljubav Ti potrebna nije.
Za njom svi vape samo sebe radi,
a niko je bližnjem
ne želi dati.
Pa Ti gledaj Gospode
šta Ti je činiti.
Koga voleti,
kolko praštati,
kome se nadati,
u kome tražiti...
... bisere Tvoje.
OČAJ
Da li to oči tvoje gledaju me?
Ili ko` svetlost
kroz staklo što porođe,
pogled ti kroz mene proleti?
Ni smeh tvoj što odzvanja
dugo još kad čujem ga,
ni reč što sklizne ti sa usta
ne mogu slušati...
Da ne okrenem se,
videla bi samo - dno očaja.
IDI
Krao sam, pa šta?...
Krao sam ljubav iz tebe
a nisam ti nikada vratio.
Krao sam, pa šta?...
Zbog toga sad mrzim sebe,
sebe i druge napokon sam shvatio.
Suze u očima tvojim, ne vrede...
Sve što poželiš sada mi kaži,
mrzi me slobodno i ja ću tebe,
sve što je bilo od sad ne važi.
Ipak, na svemu kažem ti hvala!
Ako bar ništa , bila si fer,
možda u meni ima nečeg ljudskog
i ako sam u suštini zver.
I ne boj se, to neće dugo da boli,
idi zbogom sad odmah kreni,
a kad ti srce bude, spremno da voli
ne veruj ljudima koji su slični meni.
A ja ću ostati ovde
u senci razuma svoga,
obriši suze sa lica
jer nisam dostojan toga.
I ne misli više o tome,
za mene je vreme zauvek stalo,
i ako volim tek prvi put
mrzim te još uvek malo...
NAVIKA
Stekao sam naviku
da koračam po gradu lagano
kao da si samnom tu...
Ponekad i sretnem sam
neka poznata lica
što za tebe pitaju.
Na sve sam već navikao
i sve je ko` obično
dani tako lako prolaze,
al` mrzim što te volim
bez potrebe.
Usput sam naučio
da ubijem vreme bez tebe,
ima puno načina.
Drugovi me potraže
povedu i cure
malo "dobrog začina".
Na sve sam već navikao
i uvek sve do svitanja
noći tako lako prolaze,
al` mrzim što me boli
na tebe sećanje.
Nikad se ne zapitam
koliko si to dana i koliko noći
bila tu kraj mene.
Kad na tebe pomislim
sve se sruši,
sva tuga se pokrene.
Odavno sa navikao
da živim bez tebe
i ljubim druge devojke,
al` mrzim što te vilim
kao pre...
PONEKAD KORACI
Uragan želja se stišao brzo
u hladnoj mreži jutarnje zore,
vetar je nosio opalo lišće
i ptice su nemo kružile gore.
Od danas, Mila, ne gledam zvezde
i više ne verujem u ljubavi trajne,
i drugi su možda noćima nekim
u tvojoj kosi skrivali tajne.
Šta smo to tražili u ime sreće
kad si prodala naše kapljice znoja,
zar bi menjala svoje principe
za šaku truleži mrtvog heroja?
O, probude li te ponekad moji koraci
da li se kroz bedeme prošlost probila,
znaš li da sanjaš još kao nekada
il` nas je sujeta odavno zdrobila?
Moje si snove imala na dlanu
i dugine boje što sam ti dao,
a ja sam onda pogledom tvojim
do večnosti tamu obasjao.
A sada, kad u tvoje oči pogledam
i otplivam unazad hiljadu čvorova,
znam da u dubokim vodama sećanja
ništa ne opstaje osim korova.
Probude li te ponekad stari koraci?...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 21 Avg 2009 22:07
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Od svih mi se najviše dopala "Biseri tvoji".
Biseri se mogu naći, samo ih treba tažiti na pravom mestu i otvoriti mnogo školjki(ljuštura) u koje su se ti biseri zavukli.
Naravno ni biseri ne bi ništa vredeli da ih ima mnogo.
Pozdrav i sve najbolje od Boga.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Avg 2009 05:56
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Meni se više od ostalih sviđa prva, NA KRAJU PUTA. Ima u sebi nešto od snage rane Andrićeve poezije.
Neke slike i uzleti u pesmi PONEKAD KORACI (prva, druga i peta strofa) pokazuju da je pesma u celini mogla da bude i znatno bolja, sadržajnija i snažnija. Takvu snagu izraza, po meni, kvare stihovi: "za šaku truleži mrtvog heroja", "il' nas je sujeta odavno zdrobila", i oni u kojima se pominju duboke vode sećanja u kojima "ništa ne opstaje osim korova".
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Avg 2009 17:16
|
offline
- Pridružio: 18 Jul 2009
- Poruke: 56
- Gde živiš: Harmony city
|
NesaDeBeli Citat:
Od svih mi se najviše dopala "Biseri tvoji".
Biseri se mogu naći, samo ih treba tažiti na pravom mestu i otvoriti mnogo školjki(ljuštura) u koje su se ti biseri zavukli.
Naravno ni biseri ne bi ništa vredeli da ih ima mnogo.
Pozdrav i sve najbolje od Boga.
Ne bih imao ništa protiv da je tih "bisera" ipak malo više. I ne mislim da bi zbog toga bili manje vredni. Naprotiv. Jer svako od nas je pozvan i ima podjednake šanse da postane jedan od "bisera". Ali sloboda izbora (ta prokleta sloboda izbora, koju obilato koristimo na sasvim pogrešan način), nas zapravo određuje, pa tako od nas samih zavisi koliko ćemo i da li ćemo uopšte ličiti na "Oca našeg nebeskog". Pozdrav i tebi.
Tuzor Citat:Meni se više od ostalih sviđa prva, NA KRAJU PUTA. Ima u sebi nešto od snage rane Andrićeve poezije.
Neke slike i uzleti u pesmi PONEKAD KORACI (prva, druga i peta strofa) pokazuju da je pesma u celini mogla da bude i znatno bolja, sadržajnija i snažnija. Takvu snagu izraza, po meni, kvare stihovi: "za šaku truleži mrtvog heroja", "il' nas je sujeta odavno zdrobila", i oni u kojima se pominju duboke vode sećanja u kojima "ništa ne opstaje osim korova".
O.K. mislim da je komentar sasvim u redu. Razumemo se. Ili bolje reći slažem se sa ovim što si napisao. To su stare pesme (PONEKAD KORACI, PROPOVEDNIK, NAVIKA...), ali meni jako drage zbog okolnosti i samog ambijenta u kome su nastale. Danas bih to, predpostavljam, drugačije napisao, ali nisam želeo ništa da menjem, jer su stvarane u fazi kada sam tražio, ne one klasične, pesničke izraze, već modernije i zvučnije, bolje reći, fraze. Verovatno zbog toga što su ovo bili, uglavnom tekstovi za muziku.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2009 12:58
|
offline
- Pridružio: 18 Jul 2009
- Poruke: 56
- Gde živiš: Harmony city
|
OČI
U mračnoj sobi lošeg hotela
što lepa sećanja zauvek briše,
ja dugo sam pričao da odlazim nekud
da sve je gotovo i da nema više.
Čitave noći, čula se tužna
muzika vetra što tiho ječi,
a ti si bila nečujna senka
što moju priču sluša bez reči.
Da sve je moralo biti ovako
saznaćeš jednom istinu celu,
jer ljubav nisam mogao naći
samo u tvome predivnom telu.
Znam da ću zauvek nositi teške
na duši crne i bolne fleke,
al` ja sam ipak umesto tebe
želeo oči daleke, neke...
ILUZIJA
Daljine su me zvale
nekim sumornim šumovima vetra.
Čekao sam proleće,
posmatrajući nebo iza zavese,
požutele od duvanskog dima
i mislio na tebe...
Sve reči koje bih ti rekao
pisao sam po prozorskom staklu
prstima hladnim.
A na kraju, sve se svelo
na reči dve
koje ti nikada rekao nisam.
Čudno, ali mogao sam te videti svuda
kad god poželim.
U nebu, u oblacima tmurnim,
u čaši, u sumornim zidovima,
u očima drugih ljudi.
Naučio sam da trgujem snovima,
rečima i slovima,
iz moga sveta nikada ne možeš pobeći.
Ali te nikada ne mogu dotaći...
... anđele moj.
UMRETI SAM
Zabadam prste
u tvoje toplo krzno
i slušam...
Predeš, zadovoljan
u krilu mom.
Ne čuješ ni vetar
kako zavija vani,
a nije te ni briga
druže moj stari,
sanjivi, lenji.
Mogao si biti slobodan
i kao jelen ponosan,
usamljeni lovac
mogao si biti,
razbojnik i ljubavnik,
sve si mogao
ali nije te briga,
stari moj,
umorni druže.
Ništa od sveta
iskusio nisi, ni dobro, ni loše,
lenjivče stari.
Ni sneg, ni kišu
nisi osetio,
ni vetar hladni
što do kostiju boli,
ni divne noći pod zvezdama,
ni zlatna polja zrele pšenice...
Ništa video nisi
prijatelju moj.
Voljen i mažen
želeo si biti,
čistog i sjajnog, šarenog krzna
u toploj sobi pored kamina.
Nije te ni briga
ko te sad mazi,
u čijem krilu ćeš ležati dugo.
Ni do čega ti nije stalo,
više i ne znaš zašto još predeš,
druže moj stari.
Pa ipak, razumem
strahove tvoje.
Možda smo sličniji
nego što misliš
sanjivi moj.
Vožnja je duga,
dosadna, spora - tako si hteo.
I mada si žrtvovao
sve od života,
na toj pruzi gde život klizi,
na kraju ćeš opet,
druže moj stari,
sanjivi, lenji...
umreti sam.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Nov 2009 14:54
|
offline
- Pridružio: 18 Jul 2009
- Poruke: 56
- Gde živiš: Harmony city
|
VREME
Klizi mi iz naručja,
prolazi kroz prste
i odlazi...
Pokušavam da ga zagrebem,
da zarijem nokte u njega,
bilo kako da ga povredim...
Ne volim ga zato što
izgleda potpuno bezoblično i
što me ignoriše
na tako okrutan način.
Mrzim ga jer si mi rekla,
da ćeš ostati
još samo ovu noć.
PESMA KRISTALA
Ispijam konjak iz lepih, dubokih čaša
iz kojih se pije šampanjac.
Volim tako.
Obožavam pesmu kristala
kada ga o zid razbijem.
Bacam ga na tvoje oči
koje me sa prekorom gledaju iz tame,
nežne, tople i meke,
oči predivne... oči izdajničke.
|
|
|
|
|
|
