|
Kakva basna, takva hasna
KRIVO OGLEDALO
Glavna razonoda za Krezubog Lava tokom dugih godina vladavine Velikom Prašumom sastojala se u višečasovnom uređivanju nakostrešene grive pred ogromnim krivim ogledalom. Lik u ogledalu nije bio oronuo, postareo, ružan ni debeo - prikazivao je sliku moćnog lava u punoj snazi i lepoti. Kreza je svaki čas zapitkivao: "Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu?", a ogledalo bi ljupkim glasićem odgovaralo: "Ti, svetli care svih životinja!" Isti odgovor bi usledio i na pitanje: ko je najhrabriji, najplemenitiji, najveštiji, najsposobniji, najmoćniji, najjači...
Kreza je, međutim, podsvesno predosećao da mu ogledalo pokazuje i priča samo ono što bi i sâm želeo da vidi, odnosno čuje. U retkim trenucima kada bi se osmelio da pomoli glavu iz svoje mračne pećine, uviđao bi da stvari stoje sasvim drugačije. Prilikom jednog nešto dužeg izbivanja bio je čak u pirlici da se ogleda u nekoliko manjih ogledala, koja su služila svim životinjama Velike Prašume za ranojutarnje umivanje i uređivanje. Ugledao je sebe propalog, jadnog i nikakvog, a onda drhtavim glasom upitao: "Je l' tako da sam ja najlepši, najjači i najpametniji?" Ogledalca su mu složno kroz smeh odgovorila: "Aha, kad bi se zezali!!" Kreza se, uplašen i posramljen, vratio u svoju pećinu iz koje više nije ni izlazio.
Ali, umesto da se okane ćorava posla, odvoji bolesnu maštu od tužne stvarnosti i prekrije krivo ogledalo neprozirnom tkaninom, Kreza se sve više prepuštao lickanju pred svojim omiljenim predmetom. Umislio je da njegov dah uzrokuje pojavu vetra, plime i oseke; da zvezde trepere od njegovog urlika; da noć pada sa njegovom pospanošću, a da se njegovim buđenjem rađa zora. Za sve to potvrdu je dobijao od krivog ogledala, koje više nije ni čekalo pitanje već je neumorno iz minuta u minut sipalo hvalospeve.
Krezino ludilo je ubrzo dostiglo svoj vrhunac. Iako više nije priznavao da napolju postoji život koji je nezavisan od njegovih prohteva i despotske volje, ipak nije zaboravio smeh malih ogledala. Uverio je sebe da su ogledala instalirana od strane nekih mračnih demonskih sila. Zato je svojim do groba vernim majmunima naredio da sva ta zajedljiva ogledala porazbijaju. Majmuni k'o majmuni - kretoše isprva sa voljom na izvršenje poverenog im zadatka, ali ubrzo zaboraviše na isti. Sopstveni likovi činili su im se toliko smešni, glupi i smušeni da su se (u nemogućnosti da shvate da je to njihov odraz) bukvalno valjali od smeha.
Majmunska vriska razlegala se Velikom Prašumom, i u vidu eha odzvanjala lavljom pećinom. Kreza se čudom čudio, i na kraju zaključio kako su i majmuni potpali pod vlast demonskih sila. Sad se ni za tren nije odvajao od svog krivog ogledala, a svoju pećinu je dekretom proglasio za centar Univerzuma.
NARAVOUČENIJE:
Šta sve može ogledalo krivo:
da ulepša, da mane sakrije...
Al' ne može da oslika život,
kad života nikad bilo nije!
(1997)
|
