|
Poslao: 19 Nov 2008 13:21
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
Uvek sam volela da pisem, zato sam se na kraju i registrovala na sajtu. Do sada sam pisala samo za svoju dusu ali.. Volela bih da to podelim sa drugima, pa ko zna.. Mozda se neko pronadje u nekim od mojih dela... Mozda se nekima i svide.. Volela bih da cujem iskrene komentare.. Unapred hvala
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2008 13:32
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
Sanjam te cesto...
Svaki mi san probija vec ranjeno srca
Kao uzarena strela mekani vosak
I topi ga...
Pretvara u krvave kapljice praznine
Neme, cudljive, zalosne...
Budim se tuzna,
Ruke mi prazne, srce pusto, a bol...
Sa svakim jutrom se ponovo radja,
sve veci i jacu, sve usamljeniji i ostriji.
Jos uvek osecam...
Tvoje dlanove na mojim obrazima,
na mom licu...
Blagi poljubac na mom umornom
i bledom celu.
Tvoje reci...
Odzvanjaju mi u usima kao najlepsa muzika,
Ona od cije lepote i uzvisenosti
srce zaboli, zastane, kuca tise
da ne remeti mir koji muzika sa sobom donosi.
Moje suze...
Ponovo teku iz vec presahlih izvora u ocima...
Vec dobro poznati nemir i ceznja
radjaju se u dnu srca i sire citavim telom.
Ruke klonule,
beskorisne otkad tebe ne grle,
Usne se izvijaju u najbolniju grimasu,
otkad tebe ne ljube...
A srce...
Srce tone u tamu,
Usamljeno bez otkucaja tvoga srca
najmiliji moj...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2008 13:41
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
A imali smo sve…
I strast i vernost, i predanost, i ljubav…
Samo nam je falilo malo srece.
Da. Imali smo sve, samo srece nismo..
Pitam se samo, da li te nekada zabole moje suze,
da li ih osetis, nocima, u snovima,
kako tiho padaju na tvoju dusu,
ostavljajuci tragove, zigove,
oznake po kojima ces znati da sam jos uvek tu, sa tobom,
vecno zarobljena u tom tamnom ambisu proslosti…
I prolazice godine,
vetar ce oduvati preostali pepeo davno spaljenih uspomena,
a ti ces, mozda vec prosed, mozda igrajuci se sa unucicima
i pricajuci im cudesne price,
osetiti neki ostar bol, tu negde u grudima,
peckace te nesto u grlu i najednom,
iznenada, tvoje ce se oci prepuniti suzama
i preplavice tvoje vec izborano lice,
prosarano tragovima davno minulih vremena,
poniruci u svaku brazdu i pukotinu,
a ti neces ni znati zbog cega one teku…
Potocici bistrih kapi zamutice ti pogled,
zamagliti vid, zaglusiti tisinu,
i reci se se zaglaviti negde u grlu.
Zanemeces,
zadrhtaces
i mozda shvatiti koliko sam te volela…
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2008 13:42
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
Krenem, pa zastanem…
Krenem, pa zastanem,
Pocnem, ne nastavim,
Pevam, ne zavrsim,
Radim, pa pogresim.
Bez tebe,
Moje su noci hladne.
Bez tebe,
Moje su zelje puste.
Bez tebe,
Moje su godine jadne.
Bez tebe,
Moje usne ni da zauste.
I podjem, pa zastanem,
Oslusnem, al’ ne cujem,
I nikakako da odustanem,
Na svoj bol da se smilujem.
Zar je sve bio samo fol,
Zar je sve bila samo laz,
Il’ tvoje oci kriju bol,
Tvoje srce, staru draz.
I uzmem, pa ostavim,
Pozelim, pa odzelim,
Zaboravim, pa prevarim,
Al’ vratim se, i nastavim…
Da trujem srce svoje,
Da gusim osecaje stare,
Da verujem u lazi tvoje,
I pustim da me kvare.
I krenem, pa zastanem,
Pocnem, ne nastavim,
Ljubim, pa pogresim
I placem, pa se nasmesim…
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2008 13:44
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
Svako vece kidam svoje srce na delove I svakom delu ponavljam isto I molim ga da shvati. Pred zoru ga ponovo sastavljam u novu celinu, ali bez uspeha jer ono I sledeceg dana kuca u ritmu tvog imena.. Znas koliko volim malu sirenu, taj slikoviti simbolizam u jednoj naizgled sasvim obicnoj bajci o maloj morskoj princezi. Niko nikada nije shvatio zasto sam toliko opcinjena njenim likom. Svi su to pripisivali tome da sam detinjasta, a niko nije znao koliko mi njen lik znaci. Ona je uspela da se bori za ono sto toliko zeli uprkos preprekama I nerealnim zeljama. Htela je da se promeni sa samo jednim ciljem, da se priblizi onome koga voli. Zrtvujuci svakim danom sve sto ima I odbacujuci stari nacin zivota, zbog nade, samo zrna nade da bi mogla biti ona prava za njega.. Bajka se u originalu zavrsava njenim neuspehom, jer nije uspela da pokaze princu da je ona ta iako je svima to bilo ocigledno. U bajci se princ ozeni drugom, pogresnom I ona dobija poslednju sansu da prekine prokletstvo kojim je vestica uslovila. Prokletstvo je bilo takvo da, ukoliko ne uspe da privoli princa da odabere nju, umire I pretvara se u morsku penu.. Da bi razbila prokletstvo moze samo u slucaju ako nozem probode srce svog princa I njegove izabranice.. Ona stoji nad njihovom posteljom I posmatra ih kako spavaju, podize noz ali.. Shvata da ne moze da mu naudi I izlazi na palubu broda, gde u suzama ceka zoru I svoj sudnji dan. U zoru, sa prvim zracima sunca ona se pretvara u morsku penu. Poslednja recenica u bajci je: Princ svakog jutra seta obalom mora sa svojom princezom dok mu nezna morska pena miluje tabane. To je moja sudbina znaci.. Da se pomirim sa cinjenicom I postanem za tebe morska pena, samo zato sto nisam imala dovoljno srece I sto ti nisi mogao da shvatis da sam te tako volela, kao mala sirena iz bajke svog princa, I bila spremna da odbacim sve zarad nase srece koju nisam dozivela.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2008 13:47
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
I opet ce leto, opet se sunce budi,
I priroda opet mirise k’o pre,
I opet prolaze k’o do sada ljudi,
I sve oko mene buja, i sve, oko mene, mre.
I kao da niko i ne mari vise
Sto u mom srcu sve trune i vene.
I placem tiho, sapcem jos tise:
“Nemoj nikada zaboraviti mene”.
A ti sada kraj druge stojis,
Drugoj poklanjas srce i zivot ceo,
Kraj druge lezes, nove snove krojis
Kao da me nema, kao da me nisi ni voleo.
I mozda se jednom setis mene,
Kada me, bacenu, u dnu srca budes nasao.
I mozda je tamo zauvek stalo vreme,
Na onaj sat i minut kada si otisao.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2008 13:48
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
Kada odlazis, svakim korakom mi paras srce
i unistavassvaku lepu uspomenu koje ono u
sebi nosi..Ostavljas me da se mucim dok ga
sakupljam i krpim svaku pukotinu koju za
sobom ostavljas..I boli me svaki pokidani
deo, a pri svakom mom pokusaju da ga
sastavim, kida me mucno i nemo..
sveti se za svaki lep i nevini osecaj koji
sam ti ikada poklonila.. i svaka rana zarasta
sa onim tupim osecajem nistavila i nemoci
koji me preplavljuje dok pokusavam da
zaboravim tvoje teske reci.. Svaka rec koju
izuste tvoje hladne usne ubija moje
najnevinije zelje i osecaje koje sam
tako pazljivo birala i gradila..
I svaki tvoj prezirni pogled
zarije se kao bodez u moju bespomocnu
dusu i telo, i ostavlja ostar bol u grudima
i ukus gorcine u ustima..
Nema i bleda, ostajem da te necujno molim,
da nanovo svoje snove krojim od mizernih
ostataka lepih trenutaka, i da te bez glasa,
bez reci i bez objasnjenja volim..
Ali ti to nikako ne bi mogao da znas, zar ne?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Nov 2008 12:08
|
offline
- mrtwisteryu
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 16 Sep 2008
- Poruke: 7
|
Svidja mi se tvoja poezija.. Pogotovo "Krenem, pa zastanem.."
Poslao sam ti privatnu poruku, ali ne znam jeli stiglo..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Nov 2008 13:33
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Meni se sviđa ova pesma, koja počinje strofom:
Little mermaid ::I opet ce leto, opet se sunce budi,
I priroda opet mirise k’o pre,
I opet prolaze k’o do sada ljudi,
I sve oko mene buja, i sve, oko mene, mre.
Nadam se da nećeš zameriti, ali odveć mi prozaično i ponavljajuće deluju naredne dve strofe:
Little mermaid ::I kao da niko i ne mari vise
Sto u mom srcu sve trune i vene.
I placem tiho, sapcem jos tise:
“Nemoj nikada zaboraviti mene”.
A ti sada kraj druge stojis,
Drugoj poklanjas srce i zivot ceo,
Kraj druge lezes, nove snove krojis
Kao da me nema, kao da me nisi ni voleo.
Četvrta strofa je opet "jaka", i u logičnoj i suštinskoj vezi sa prvom:
Little mermaid ::I mozda se jednom setis mene,
Kada me, bacenu, u dnu srca budes nasao.
I mozda je tamo zauvek stalo vreme,
Na onaj sat i minut kada si otisao.
Dakle, uz sitnije korekcije, pesma koja bi mi se mnogo više dopala, izgledala bi ovako:
* * *
I opet će leto. Opet se sunce budi.
I priroda opet miriše k’o pre.
I prolaze opet, k’o do sada, ljudi,
I sve opet buja, i sve opet mre.
I možda se jednom, opet, setiš mene
Kad me u dnu srca budeš pronašao.
I možda se tamo ustavilo vreme
U onaj trenutak, kad si otišao.
Oprosti na "skrnavljenju".
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2008 18:42
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
Slazem se u potpunosti sa tobom, samo se ne slazem sa prepravkom poslednjeg stiha koji jeste najvredniji i svetla tacka cele pesme. Hvala ti na kritici ali nisam napomenula da je to moja prva pesma i namerno nisam htela da je prepravljam. Obicno svoja dela ostavim u originalu da bi me podsecala na greske i na to kakvi su moji poceci bili.
P.S. U svakom slucaju hvala na komentaru, puno mi znaci. Pozz
|
|
|
|
|
|
