offline
- Pridružio: 04 Jan 2005
- Poruke: 36
- Gde živiš: Beograd
|
TIŠINA, MOLIM!
Ako me vidite na javnim mestima
nemojte ni pokušavati da mi tapšete!
Zbog vas mi se može desiti da postanem pesnik.
A ništa gore nema u ovoj zemlji – nego biti pesnik.
Mogao sam biti tajkun, pi-ar, menadžer za sve i svašta, bankar, trgovac,
liferant, diverzant, prevarant, špekulant...
(tolike firme na sve strane, a nijedna nije moja),
demonstrant, demonstrator, ubica, samoubica, masovni samoubica...
U najgorem slučaju – političar.
A mogao sam, takođe, biti pevač
(jes da nikad nisam pevao, ali zar bih bio jedini?)
ili parader, grand-parader, biznismen, šou-biznismen, grand-šou-bisnismen...
Mogao sam biti ljubavnik neke slavne pevačice koja će da se drogira zbog mene.
I ja bih se solidarisao u tome (ljubav je to), pa bismo oboje bili slavni.
A vi me, tako slatkorečivi, nagovoriste da postanem pesnik.
Pa gde će vam duša!
Umesto da me lepo ispljujete, kako dolikuje, da me gađate, psujete, vređate...
Umesto da me spalite, odrubite mi glavu, stavite u lance...
Vi me veličate u zvezde.
Šta vam je, ljudi!
Jeste li poludeli!
Ispašče još da se pravim važan!
Ja bih vama platio zajmom za privredni preporod ili besplatnim akcijama,
dao bih svakome po televizor, šporet, frižider, zamrzivač, traktor...
Vi se sad sigurno pitate:
„Bože, kako li ovaj gleda na nas!“
Pa eto...
Gledam vas kao na ikonu.
Gledam – i krstim se.
Kad ste me već navukli na sve ovo, a vi mi sad platite rezervne delove za tri Mercedesa, čistačicu za 12 stanova, čuvarkuću za 35 vikendica, put do Kalifornije (da obiđem i ono malo sirotinje tamo), pa kad sledeći put budete nekome tapšali, a vi mu prvo pogledajte imovinsku kartu.
I nemam ja vremena da se bakćem sa tamo nekim pesnicima.
Ej, pesnik!
Pa koliko vas to ima!!!
Napolju me čeka roba sakrivena u listovima papira
a ja, ovde sa vama, smišljam neke patetične izraze
i čekam kad će da dođu po mene.
Ko će da dođe?
Ne znam.
Ovde ionako sve zavisi od uniforme, zar ne?
Čuju se sirene...
moram da prekinem...
Čujemo se!
|