|
Ja sam lutkar reci ,
protuva stara,
da,znate me
dobro,
gorak sam
kao jeftine pljuge,
a pesnikom me zovete.
Lazem i varam,
i prodajem jeftine iluzije,
i sav
sam gorak
k'o minotaur
koji se smeje.
Da,
lutkar sam opaki,
reci na koncu vrtim,
u predstavi
koju je
Bog lose rezirao
i reci
oblacim u odecu raznu.
Stavljam im bele haljine,
i stule,
i sesire,
i smrdljive pankerske martinke,
i pocepanu kosulju,
i lance,
i cilindar
Pa one sarene kape
sto nose regasi.
A onda,
navucem im
rukavice bele
i ciste
da sakriju prljave ruke,
i kravatu,
kao omcu,
i jeftinu bizuteriju,
da lazno bljesti,
i pantalone od oblaka,
a vole one i
uske mini suknje
sto nose jeftine ribe
iz ulice
crvenih fenjera.
Jako im stegnem
kaise,
natuknem im debele sakoe,
i grubo sukno
da ih grebe.
Izivljavam se nad njima,
skoro ih silujem,
i one maltretiraju mene!
A vi stojite po strani
i vicete:
"Oh, kako je to lepo!"
"Kako plemenito!"
A kad ostanemo sami,
Skinem ih.
I budu
Lepe,
Ciste
i gole.
I tada ih
jedino iskreno volim.
Ali...
Opet znam
da sutra
pocinjemo ponovo.
|
