|
Evo za one koji vole mrachne priche, po3drav!
MONSTRUM
Nije bio isti jer je rodjen kao nakaza,
krije se, popizdi kad vidi tu stranu obraza,
u zelji da vrishti sebi usta rukom zaklapa,
i tad realnost vidi kroz papir lekarskog nalaza...
Svaka ljubav lazna, laska mu samo ta maska
i to mesto iza mraka, mashta-farsa bez pomaka.
Jeste pokushao svashta ali je ostao takav,
tama al' nema tih baraka gde bi se sakrio tada...
Samo kiseli osmesi sa slika i ekrana,
pa sebe prisili osveti bez ikakvog plana,
u zurbi zalupi vrata, na prvu svetlost dana
izaci ce bez morala, moral je sakrila maska.
...
Ta vlazna, prljava soba, svetlo na sekund zasvetli,
na sred hladnog, rdjavog stola dechak zavezan lezi,
ukus krvi i gnoja, lice ga peche sve tezi
krici uzasnog bola, tada se zachu par rechi:
''Ne pitaj me ''zashto ja'' i ja se cesto zapitam,
tama ti nikad ne odgovara a tishina je ogavna...
Bicu najbolji drug ikad...Plashi te moja blizina?!
Necesh me gledati ko frika jer su nam lica ista...''
Tada ogledalo zablista, sve se utisha pa VRISAK!
Opet hor krika i vika uz pratnju osmeha cinika,
eho se gubi iz hodnika, iznad je pusta tishina
-Ulica Normalnih Lica, lica posebnih pricha.
|
