|
Мрзовољна сага
И даље ветрењаче цртам.
Не јуришам на њих
већ их гутам.
Дајем им пољубац живота
и из све снаге дувам ноздрвама.
Понекад ми успе да дашком
померим круг.
Покренем и шкрипави млин.
Знам и да реци променим ток и
смејем се збуњеним лососима.
У пустињи њухом тражим оазе.
Уживам да замутим ветар и
пијем сузе са трепавица бедуина.
Жао ми камила.
Не, нисам ја онај који верује у
Законе библијске а јесам онај
који пљује на предрасуде.
Не дам и други образ и
нећу да ме воде у Рај.
Ја сам своју душу већ запаковао
и вратићу је овако упрљану Творцу.
Могао бих још дуго понешто да пишем
Али ето, баш нећу.
Ноћ је и снови се несташно кошкају.
Само понеки болесник са Порфиријом
глувари.
Остављам једну недовршену ветрењачу
и гасим свећу……
|
