Najlepša pesma meseca-maj 2012.
-
- Leonarda DaVinči-Pesma bez naslova
-
28% [4]
-
- Springfield-Pesma bez naslova
-
14% [2]
-
- ZaRimeDišem-Za malo se ne broji
-
0% [0]
-
- Jesam-Istref
-
28% [4]
-
- NesaDeBeli-Krilo Pegazovo
-
0% [0]
-
- Joker's Wild-Mirisno proleće
-
7% [1]
-
- Gasha James Dio-Prasina zaborava
-
0% [0]
-
- Alexandra Filozof Stakić-Nebo biće moja kuća
-
0% [0]
-
- Little mermaid-Prolećna pesma
-
0% [0]
-
- alex 1611-Polen
-
7% [1]
-
- zoranzota-Ona
-
7% [1]
-
- čika Savo-Vragolanka
-
7% [1]
-
- miki_wanderer-Vremeto na mojot vek
-
0% [0]
- Ukupno glasova : 14
|
Poslao: 02 Maj 2012 08:49
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Danas otvaramo konkurs za izbor najlepše pesme meseca u maju.
Pre nego što postavite pesmu, molimo Vas, pročitajte PRAVILNIK.
Tema konkursa je slobodna, dakle možete pisati satirične, ljubavne, rodoljubive pesme... šta god Vama leži, i kako god želite.
Nagrada za ovaj mesec je knjiga iznenađenja, pod uslovom da je ispoštovana tačka 3.a. u pravilniku.
Svoju pesmu možete postaviti do 25. maja u 20h !
Glasanje počinje 25.maja , i završava se 31. maja u 23h.
Očekujemo Vaše pesme!
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 02 Maj 2012 11:16
|
offline
- LeonardaDaVinci
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 18 Mar 2012
- Poruke: 6
- Gde živiš: Beograd
|
Kopije jednoličnih klinki i večeras tumaraju ulicom.
željne pažnje, željne pogleda,
birajući pokrete i gestove,
pretvaraju sebe u masu plastike,
koja nepotrebno ostavlja tupi trag na trotoaru.
Ima li smisla želeti nepostojani trenutak slave
ukoliko ti on nije sam dat?
Samouverenosti nikad dosta,
Preterivanja na pretek,
a u kutku hladne sobe
dođeš do shvatanja da sve je to
prolazno, nemoguće i izveštačeno.
Postavljaš sebi tolika pitanja,
ali su i odgovori jednolični,
isto kao i tvoja šminka
i odeća
i cipele na kojima jedva stojiš.
Izuvanje istih postaje mukotrpan posao
i radije bi ostala u njima,
zagrlila plišanog medu
i zaboravila prethodni dan.
Prethodnih godinu dana.
Jer, toliko traje agonija
Prihvatanja postavljenih socijalnih normi
novonastalog društva,
koje prosto hrli za novim žrtvama,
novim tatinim princezama,
koje bi i blagi, nevini pogled devojčice
prodale zarad pošudnih uzdisaja nepoznatih senki.
Trgni se, devojčice,
ne želis ovakav život!
Nije to ono čemu su te bake učile
dok si brala nežne maslačke,
koji su ti obeležili detinjstvo.
Nije to ono čemu se nadao tvoj otac
dok je pokušavao da prehrani
tvog pokojnog brata i tebe.
Ipak, sva ta vremena su daleko iza
I vidim da priči nije mesto ovde,
zato povlačim rečeno
i puštam te da sama pronađes svetlost
u tmurnom životnom puteljku,
koji će te, nadam se,
još dugo održavati na tlu.
I zapamti,
voli te tvoja majka.
|
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2012 11:44
|
offline
- Springfield
- Moderator foruma
- 100%Milanista
- Information Technology
- Pridružio: 23 Avg 2008
- Poruke: 2634
- Gde živiš: Milan, Italy
|
E, pa ovako
Ove reči ne može da čita svako
Ovo pišem samo tebi
Jer ni jednom drugom ja dao te ne bi
Mrzim tu daljinu i sve što nas razdvaja
Al snage mi daje sve ono što nas spaja
Srce mi stane kad pomislim na tebe
Ne mogu da verujem, ta ljubav me tako grebe
O tebi razmišljam danima
Volim samo tebe, i druga me ne zanima
Dok mi u glavi odzvanja galama
Ja neprestano i uvek razmišljam o nama
Dal' misliš na mene, šta li radiš sada
Ne mogu da dišem, sneg lagano pada
I opet se pitam šta da radim dalje
Tužne mi sad misli moje srce šalje
Al' uvek ista stvar u glavi mi se mota
Znaj da voleću te do kraja života
I šta god da se desi, i sve dok postoji vreme
Ta ljubav prema tebi će teći mi kroz vreme
Neće nas rastaviti ni najjače sile zle
Ma ako bude trebalo uništiću ih sve.
|
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2012 11:59
|
offline
- ZaRimeDisem
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 14 Nov 2011
- Poruke: 14
|
Za malo se ne broji
Neće uvek biti tu,
neko da nas teši,
ali bi ti radije,
da neko napravi svet lepšim.
To je kao čekanje Godoa,
ili Poaroa da sve to reši.
Zato sada stisni zube
i sa problemom zapleši.
Moraš igrati igru.
Ne smeš praviti korake.
Moraš rolati solo,
jer ovo jebena borba je.
Prazna soba je.
Samo ti i tvoje ogledalo.
Loše se osećaš,
jer svega ima premalo.
Premalo love,
premalo strofa,
premalo sreće,
premalo snova,
premalo nade,
Premalo šansi.
Samo jednog ima dosta.
Previše bola.
Nema okruglog stola,
svako grize za sebe.
Solo kroz život.
Asistencije ne vrede.
Veruj da možeš sve,
jer sve je sad u volji.
Moraš poentirati,
za malo se ne broji.
|
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2012 19:02
|
offline
- Jesam
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Maj 2012
- Poruke: 16
|
ISTREF
Zar nisi cuo krike moje duse onih noci dok sam kraj tebe nemo lezala?
I nisi li jedini krivac i jedini svedok mojih teskih muka?
Ja drhtaje tvoga srca poznajem i tvoje strepnje znam
Hiljade sam pita ljubila tamo gde se cuje otkucaj!
Ne reci da me nisi hteo,i da sam ti bila samo car!
Ja sam ti svoje bice na dlanu pruzila kao da je stvar!
Ne kuni se da si bez mene srecan,ne lazi da smetnja sam ti ja
I dan danas kad me sretnes osecam tvoj dah kako struji po mojim oblinama!
Nisi li me dugo zazivao kada sam otisla,sve moje pesme sacuvao u memoarima?
I nisi li kao kap rose klizio po mojim usnama,u jutra rana sa mnom uzdisao?
Ja korak ti poznajem i miris ti znam,na dlanovima mojim jos je tvoj otisak
Jos muziku tvojih misli cujem,jos te citavim bicem svojim osecam!
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2012 22:37
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Krilo Pegazovo
Skrio sam se međ zvezdama
o kojima sanjah često
zagledan u njihov sjaj ...
Ti me tražiš pod kamenjem,
a ja lutam sazveđima
što nemaju nigde kraj.
Ja sam pesnik, to si znala ...
Mislila si da ćeš moći
na put " pravi " da me vratiš,
a sada sam glup, budala
što živi u tamnoj noći ...
Ne ... Ne možeš to da shvatiš.
Meni nisu važne pare
ni sve želje grešnog tela,
ni počasti moćnih ljudi ...
Ja sam krilo Pegazovo,
znam nisi me takvog htela,
al' se sutra takav budim.
Ja sam krilo Pegazovo
i leteću gde god hoću,
danju, noću, gde god hoću
ja sam slobodan.
U pakao ili raj,
u početak ili kraj
svuda će mi bolje biti
nego s tobom sada znaj.
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2012 01:42
|
offline
- Joker's Wild
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 25 Nov 2011
- Poruke: 6
- Gde živiš: Beograd
|
-Mirisno proleće-
Umreću leta
nedočekanog
Sahraniće me mrtvih presuda
ignorišući rupe saznanja
kamena sa srca palog
nedorečeno
Duge kose i u plavom
da pod lepotom sretnem
ista prostranstva
sutra kad rodim se
ponovo
Velike će mačke
za mnom u raj
gladne za pakao
Unakažene usne
pod trešnjinim cvetom
hrle u neviđeno
ćutanjem modrih zglobova
U zagrljaj tople zemlje
utonuću
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2012 21:59
|
offline
- Pridružio: 10 Mar 2012
- Poruke: 47
- Gde živiš: Beograd
|
PRASINA ZABORAVA
Iz mog dubokog unutrasnjeg izvora,
kroz pukotine secanja, polako, onako neprimetno,
nestaju slike dalekih predela,
meni dragih gradova prekriveni crvenim krovovima
i prozori suvise cesto zatvoreni iza kojih
su davno nestali ljudi, oni obicni, jednostavni...
Samo, kao kroz maglu, ponekom od njih
uspem, ponekad, da razaznam lik,
a nekom tek boju kose ili pokret ruke,
ili, pak, rec koju sam prisvojio kao moju
i tako sklonjenu negde po strani ponekad iskoristim
u nedostatku svojih reci.
...a imena sam davno zaboravio.
Pitam se, kada u neko gluvo doba noci
odlutam u te krajeve i dodjem medju te ljude,
jesam li imao izbora
unutar sopstvenog vrtloga zaborava,
upamtiti bar nekog i nesto,
pored ovakvog secanja koje je postalo prevrtljiv drug?
Pitam se, kada ih tako, jednog po jednog,
nesvesno zaboravom "ubijem",
da li je ta prasina, moja prasina zaborava
sastavni deo staracke nosnje
okicena sedim i borama ili se to jednostavno tako desi
da covek placa danak godinama?
Pitam se, a nema odgovora...
O, boze, koliko godina imam...
|
|
|
|
Poslao: 07 Maj 2012 23:10
|
offline
- Pridružio: 03 Maj 2012
- Poruke: 2
|
Nebo biće moja kuća
Zasveži li, iznebuha, proleće plača
Prekrivši samo moje ispijeno telo...
I... uspomenu što ispraćaše poslednje stope...
Ocrni li trzaj spomen moga imena,
Uplete li jadikovku urlik pasje vernosti...
Znaj, susretoh se s večnošću.
Sveti tas oživeće strepnja,
Jer opovrgnuće bliskost mu ne obeća.
Božje lice saseći će klicu zablude.
Talasa pomrčina u kotlu zasluga...
Ili mi cvet lipe osvanu u nevreme...
Ne stanujem tamo gde otkopavaćeš bliskosti upokojene...
Ne staram se o korenju gladiola...
Niti ruža...
Ni zumbula...
Ne prožima me gnevom oholi lakat ašova...
Tamo ne leži ni trun okrnjeni,
Onoga, što me zbratimi s telesnim radostima.
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2012 01:36
|
offline
- Pridružio: 19 Nov 2008
- Poruke: 49
- Gde živiš: Nis
|
Prolećna pesma
Proleće mi nekako uvek zada udarac
U najranjivije mesto
Tamo gde si ti.
Gde te trazim kad nikoga nema,
Gde te dozivam u dugim besanim noćima
Gde te skrivam od pogrešnih pogleda,
Gde te volim, a ne bih više smela.
Ja sada pripadam drugom,
Sve moje više nije moje,
A sve tvoje, i dalje je u meni.
Još se sebi svetim zbog tvojih zlodela
Još sam ljuta na svet, na vetar, na sunce
Na ljude, na zemlju,
Na sve one koji te poznaju
I one koji te nikada nisu upoznali.
Još te sanjam, još te zovem,
A neću, i ne smem,
Ne želim,
Pa ja više i ne umem da te volim.
Nisam ja više sama,
Nikada to neću biti,
Imam život od života,
Malo srce od mog kuca.
Imam koga ja da volim,
Imam kome da se nadam.
I ta ljubav, mila, čista,
nevina i beskrajna,
moja mala, večna..
blista
u očima moga sina.
|
|
|
|