|
"Njoj"
Ušla je kroz vrata tog života tako
Da ni sam nije znao šta ga je snašlo
Niti je znao da voleće je jako
Odjednom se tu pregršt oseta našlo
Nije za sitnice zemaljske marila
Nije joj važan bio čovek nijedan
Postojanjem je svima gospodarila
Bio sam na svetu još i čovek jedan
Sreli su se slučajno na jednom balu
Ona u belom kao da nekog traži
A on tužan i u jednakome žalu
Obratio joj se tek smišljenom laži
Na prvi njen osmeh rekao je tada
Da je traži svog tmurnog života celog
Lagao nije, otkrovila se nada
I zaljubio se zbog odela belog
Zbog odela ili zbog takve nje same
On joj reći neće, ćutaće o tome
Postala je njegova kraljica tame
Svoje duge snove ispunio njome
Skrivenom maštom ploviće oni dugo
Večno uz osmeh jer čak i gore tamo
Slatkim ludilom voleće jedno drugo
Mesto da govore, ljubiće se samo
To dvoje umreti nikad moći neće
I kad budu došli dani crni, sivi
Uzalud će im ljudi paliti sveće
Voleće se kao dok su bili živi
"39s4"
Bash maločas, u mirnom šetnjom
Prožetoj noći,
Strahom od neuspelog delanja
Socijalnih poduhvata
Prihvaćenosti,
Razbolelo se grlo moje.
Gorelo je celovitom dvoličnošću kao
Podelom na izigrane krajničiće
Koji su porasli dovoljno da budu
Krajničine.
I tek sada sam zreo...
I nikada više to neću biti.
Znam.
To mi je sasvim taman.
Kao da ne mogu da pišem, toliko sam očajan.
I još manje mi treba iko, kad već nikog nema...
Gorkost.
I još malo gorkosti neiskopanog uglja
Neotkrivene moći dela.
Čekaj pomerio se za još sto godina unapred,
Užasno je užurban.
Svima se žuri, i niko neće da spava.
A ja tako volim da spavam...
I još više volim da sanjam!
"Reč Ljubavi"
Da li bi mi verovala
kad bih prećutao?
Ili bi mi verovala
ako bih rekao?
Možda ako ti samo pogled pružim?
A to što osećam
iskazati se ne da
I kao sunce na suši
grabi svoje delo...
Najlepša reč je : Ti!
Da li mi veruješ dok ćutim?
Ili ćutim dok mi veruješ?
Dok me gledaš
ćutim da najlepša
reč je : Ti!
I ćutaću, jer osećaš!
I nemoj lagati,
jer veruješ dok ćutim
I osećaš da najlepša reč,
Reč u kojoj se topim,
kojoj se divim,
koju veličam
je : Ti!
"Želja o sreći"
Da li u sreći ima prave sreće?
Ili je sreća samo put za srećom?
Prava sreća vrlo dostižna biva
Kad misliš da hoće, a ipak te neće.
Osvrni se i zažmuri!
Stvarnost shvati poviše većom.
Osloni se na brata jednakoga.
Ne žuri za trenom što za tobom žuri.
Sreća je svuda ako je vidiš,
U nju treba verovati samo.
Sreća je drvo, sreća je trava,
Svaki potok, ptica, sve je to sreća.
Plač deteta u noći, i kad misliš da nije,
Sreća je veća od svih drugih sreća!
Kada za ljubav suza se lije,
Sreća dakako pridaje svoje.
Oseti na licu vetar...
Za tobom nek’ okrene se krošnja svaka;
Pusti čulima da vrate ti konat
I budi živ, sreća je laka.
Treba je pustiti kad dođe sama,
Treba je pustiti kad sama ode,
Sreća su ljudi, deca u nama,
Sreća je lazurna kapljica vode.
|
