offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
Osecam potrebu da ti dodatno shapnem par stvari, jer, osecam tvoje
misli, iako ti ne vidim lice.
Iako smo udaljeni nekih 250km, osecam dah tvojih misli, kao da sedim
pored tebe.
Zelim da ovo pismo osetis kao blagi povetarac mojih misli... pisem ga
lagano, jer, od kad sam te konacno video, ja se zaista i osecam lagano,
bez ikakvog tereta... rasterecen iluzija, nedosanjanih snova... postao
sam gotovo lak kao shapat...
Oslobodjen...
Saljem ti jednu dobro znanu melodiju, Careless whisper, voleo bih da je
pustis, upravo sada, dok citas ovo pisamce. Postao sam bas takav, kao
laki shapat...
Pusti melodiju...
Voleo bih da znas... da sam te vremenom uistinu zavoleo, kao osobu...
Kao osobu vrednu postovanja... Osecam raritet, koji mi je jako poznat,
izuzetno blizak...
Nosis u sebi harizmu, snagu duha, individualnost, odskakanja od
proseka... isto to ima i ova osoba ovde, koja ti ovo pise...
Konacno si me upoznala uzivo... dobio sam boju, miris, postao sam
stvaran. Ti takodje.
Osecam da je jedna imaginarna prica konacno zavrsena, i da je pocela
nova, stvarna prica... ja sam konacno nov, lak, i ovog puta volim ono
sto postoji, ovo u meni je jedna nova ljubav, mlada... ovo je jedan
novi pocetak, a mi smo ponovo laki...
Ne zelim da te uplasim ovim pismom, zelim da ti kazem kakav sam kada
volim... Kakav sam kao osoba...
Zelim da ti kazem reci koje covek ne moze da izgovori... Njih znaju
samo zvezde da izgovore, ili nase oci...
Verujem u tebe, ti nisi virtuelna, ja nisam virtuelan... pismo koje ti
otkucas ne kuca Internet, vec ti...
Znam da ovo nije puka slucajnost sto se desava... To od pocetka
osecam... Znam da se nismo slucajno nasli u istom prostoru i vremenu,
na istoj strani, pod istom magijom...
Jaci sam nego sto pretpostavljas, jer si jaca nego sto sam ikada ikoga
sreo Smile
I unikat si...
Najneznijim mogucim tonom zelim da ti kazem... Bila mi je zelja da te
privucem 'blizhe sebi', da izvuchem iz tebe - TEBE, iskrenoscu,
cistinom...
Dajem ti potpunu slobodu, da sama odlucis o svemu, i znam da to posebno cenis....
Trudio sam se da te podobro procenim svo ovo vreme, tako da me bila
kakva tvoja reakcija, odluka, i izbor, ne moze iznenaditi...
Zbilja mi je drago sto si takva! Wink
Ma sta odlucila, zelim da znas, da moja krila nece biti slomljena...
Necu dozvoliti da se to dogodi ovog puta...
Ovo srce ovde je puno ljubavi, veliko, a sjaj u mojim ocima je jaci od
svakog sjaja tvojih najlepsih snova.
Znam da 'u basti plasticnog cveca' umes da prepoznas jedno takvo
srce...
Ono stoji iza svih strahova, iluzija... sve je iza njega, u njegovoj
senci.
Probaj da zamislis jedno takvo srce... nemoj ga se plasiti, kao vecina
ljudi...
Kada budes oslusnula njegov ritam, osetices me, potpuno, sa svim manama
i vrlinama, osetices ono sto me pokrece... i shvatices da to moze samo
cudo da stvori... cudo ljubavi...
Nemoj se plasiti, vec pokusaj uistinu da osetis to srce...
Sve sto treba da uradis je da se prepustis... bez straha... bez otpora,
bez oklopa oko sebe... jednostavno da se prepustis talasima... i
osetices sve tajne vecne, prve, neiskvarene i nevine, ljubavi...
Osetices ono u sta si nekada verovala da postoji...
Znam da ljudi vremenom prestanu da veruju da tako nesto postoji...
shuplji ljudi nas nateraju da izgubimo veru u takvu ljubav...
Ne dozvoli da zauvek ostanes zedna...
Dajem ti potpunu slobodu da sama odlucis... i ispostovacu svaku tvoju
odluku, mila.
Ti znas sta zelim... da dodjes ponovo...
Nemas cega da se plasis, i nemas sta da izgubis. Takodje nemam ni ja...
Lak sam kao povetarac, i jedino sto osecam je, da te ovog puta zaista
volim...
Peca
[Jul 2005]
-------------
Posto je pismo dozivelo neuspeh... bar da ga objavim, i sacuvam ga tako od nistavila...
|