|
Poslao: 27 Maj 2006 03:42
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2006
- Poruke: 31
- Gde živiš: Srbija zemlja...
|
Osetih....
Naslutih....
Zauvek prećutih.
I krenem, pa stanem.
I rušim, pa stvaram.
Danas, vec je kasno,
samog sebe varam.
Pomislih...
Ne rekoh...
U beskraj potekoh.
Od tamo, ka negde.
Do ovde, pre toga.
Sakrila se senka
od zivota moga.
Dopuna: 27 Maj 2006 4:41
Još uvek živiš,
u mislima onih
koji su nekad srećni bili,
jer baš tebe krive,
za tovare svih problema,
padova i neuspeha,
bez osmeha.
Još uvek si uzrok
svake njihove ludosti,
posledica iz davne prošlosti,
koja još uvek postoji i traje,
i trajaće sve dok im neko
sunce ne ugasi,
i neka si.
Još uvek se kriješ,
iza bedema godina
njihovih propalih života,
i niko te nikad video nije,
ali svi znaju kada si tu,
bilo po dobru,
ili po zlu.
I svi te sudbinom zovu.
Dopuna: 27 Maj 2006 4:42
Limeni zvuci,
što na boj pozivaju,
opet se čuju, negde...
Dugi kao poslednja noć,
čoveka na smrt osuđenog,
a nevinog, ostavljenog...
Po savesti plove,
kidaju i lome,
a ja stojim,
čekam i ćutim.
Stari zvuci,
pohabani, izgrebani,
opet se čuju, negde...
Novim ruhom ogrnuti,
novim besmislom vođeni,
novom krvlju preporođeni...
Staro se klatno klati,
kucaju novi sati,
a ja sklapam oči,
da o životu sanjam.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2006 18:04
|
offline
- Pridružio: 22 Apr 2006
- Poruke: 120
|
Pesma sa tako puno opisa!Sviđa mi se!"Stari zvuci,
pohabani, izgrebani,
opet se čuju, negde...
Novim ruhom ogrnuti,
novim besmislom vođeni,
novom krvlju preporođeni...
Staro se klatno klati,
kucaju novi sati,
a ja sklapam oči,
da o životu sanjam." i "Još uvek živiš,
u mislima onih
koji su nekad srećni bili,
jer baš tebe krive,
za tovare svih problema,
padova i neuspeha,
bez osmeha. "
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2006 19:15
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2006
- Poruke: 31
- Gde živiš: Srbija zemlja...
|
Drago mi je... Nisam bas vodio racuna o tome kada sam ih pisao... Pisale su se vise nekako same od sebe...
Dopuna: 06 Jul 2006 2:56
Jos uvek se budim
u zagrljaju nepoznatog grada,
promrzlih misli,
od nedosanjanih snova,
Promuklog glasa,
od nedorecenih reci,
umornih nogu,
od neprelazivih daljina...
I bez duse poklonjene tebi...
Dobro je, ziv sam...
Dopuna: 06 Sep 2006 20:15
Kad vidis zvezdu,
kako pada,
treba zelju pomisliti...
Takav je obicaj, kazu...
Dugo vec, ignorisem
te svemirske kamikaze...
Mada, istini za volju,
dugo ih ni video nisam...
Izgleda mi,
kao da se uzajamno,
dobrovoljno, namerno,
izbegavamo...
Jer, ako se,
slucajno i desi
da se neki
takav, nesrecni,
kamen nebeski,
u slobodnom padu
svom prevari,
i pred ocima mi
na tern zasija,
samo pogled spustim,
i glavom odmahnem...
Da pomislim zelju,
i ne pomisljam...
Greh bi bio,
da propadne zelja...
Uvek se setim...
Poslednji sam put,
tebe pozeleo...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2006 20:09
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2006
- Poruke: 31
- Gde živiš: Srbija zemlja...
|
Nije mi drago sto se na ovaj nacin prepoznajemo...
Ali, hvala ti... 
Dopuna: 06 Sep 2006 21:09
Nerazuman neki glas u meni,
tebe od zaborava brani...
Cini mi se da,
sa svakim udisajem svojim,
gutam po neku rec,
koju ti nikada
rekao nisam,
a koja mi sada
tako vazno zvuci...
Cini mi se da,
posle osmeha tvog
svaku drugu svetlost,
za jeres smatram...
Cini mi se da,
ti i ja podsecamo
na prolece i leto...
Jedno kraj drugog zauvek,
ali zajedno, nikada...
Cini mi se...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2006 22:53
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
kojekude ::Nerazuman neki glas u meni,
tebe od zaborava brani...
Cini mi se da,
sa svakim udisajem svojim,
gutam po neku rec,
koju sam ti nikada
rekao nisam,
a koja mi sada
tako vazno zvuci...
Cini mi se da,
posle osmeha tvog
svaku drugu svetlost,
za jeres smatram...
Cini mi se da,
ti i ja podsecamo
na prolece i leto...
Jedno kraj drugog zauvek,
ali zajedno, nikada...
Cini mi se...
opet pun pogodak, ovo mi se bas svidja i opet se prepoznajem 
necu te vise hvaliti samo nastavi ovako 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2006 23:25
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2006
- Poruke: 31
- Gde živiš: Srbija zemlja...
|
Zelenooka, svaki komentar koji od tebe dodje, za mene posebno znacenje ima... Zbog pesama tvojih i nacina pisanja uopste... Nastavi, slobodno, da me hvalis... Ili da me kritikujes... 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Sep 2006 23:54
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2006
- Poruke: 31
- Gde živiš: Srbija zemlja...
|
U zurbi sam,
nekako, iznenada,
na ovaj put krenuo...
Nisam ni stigao da te
iz secanja istrgnem
i iza sebe ostavim...
A hteo sam...
Lazem, nisam hteo,
nisi mi se ostavljala...
Putujemo zajedno...
I tako ja idem sa tobom,
da bez tebe budem...
Da sam covek koji
u svemu smisao trazi,
sada bih se zabrinuo...
Znas, moja daljina od tebe
se u nocima meri,
onim, neprospavanim...
Jos uvek si mi nesanica...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Sep 2006 22:21
|
offline
- tiringer
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 364
- Gde živiš: u jednom srcu
|
gde si bio do sad?
jedno novo otkrice, osvezenje, prepoznavanje...drago nam je
|
|
|
|
|
|
