Prokletstvo spokoja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prokletstvo spokoja


Osetim kako je u meni
Curi nesto iz mene po njemu
Sve slabiji postajem
Zelim da se derem a ne mogu
Teze ga vidim
To ga moja krv prekriva...
Osetim tamu kako dolazi
Dovlaci tisinu
Spokoj...

Mogo me je barem izvuci
Tolike smo zivote prekinuli
Zajedno smo mnoge ojadili
Pazio me odrzavao i cistio i ostrio...
A sada
Sada smo u bednom sobicku nekog levog motela
Kreten se napio ko stoka
I sada se ja nalazim u njegovom stomaku...
Dok njegova krv curi po meni.

Vidim coveka u stolici kako sedi
Noz mu je u stomak zabijen
Lici na moju sobu
Lici na moj noz
Samo iz ove tame ne mogu napolje
Ne mogu nista da uhvatim
A sve sto hocu je moj noz
Jer mi se cini da cu ovde ostati dugo
Ali ne kao covek
To sam davno prestao biti...


by Mad Zec

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zapanjujes me sve vise, ovakvim slikama...
odakle inspiracija za ovako nesto?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Joooooj, ovo je jezivo... Nadam se da se, dok ovakve pesme pises, tvoj mrak bar malo smanjuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

'' samo iz ove tame ne mogu napolje''- to si jako lepo rekao.
svidja mi se pesma...ima nekoliko upecatljivih slika tacno mogu da zamislim kako si se osecao dok si pisao ovako nesto. uspeo si na mene(za druge ne znam,ali nekako mislim da jesi) da preneses emociju, a to je jako bitno.