offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 617
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Zbog kategorizacije svojih pesama otvaram nekoliko novih tema koje će sve zajedno činiti moju zbirku pesama na My City forumu.
Svima koji su ostavljali komentare na starim temama se još jednom zahvaljujem i želim sve najbolje od Boga.
Sve do sada napisane pesme će biti u novim temama , a svaku novu ću pridodavati u pripadajuću kategoriju.
Jedno hvala i za mod tim.
Satirične i šaljive pesme - NesaDeBeli
Ovo su moje satirične i šaljive pesme koje su do sada bile razasute na mnogo različitih foruma.
Pre čitanja ove pesme želim naglasiti da je inspirisana razmišljanjem o životu slavnih i bogatih koji su u neprekidnoj trci za novcem i novim uspesima.
Nadam se da će vam se pesma svideti.
Eh
Luda glava o glavi mi radi,
ova staza u propast me vodi
mislio sam da sam neko važan,
a u stvari pena sam na vodi.
Mnogo toga vrilo je u meni,
pomišljao nisam na granice,
al' saznati morao sam jednom,
kraj imaju svake stepenice.
Luda glava čas se uobrazi,
mis'o krete ka velikom cilju,
uspeh svaki poneo me višlje,
zaboravih na surovu zbilju.
Zalud zlato ja na ruci nosim,
prokleto je, sjaji lažnim sjajem
čuvah njega, a izgubih dušu,
sad za dušu svo bogatstvo dajem.
Tiho puzim po blatu svog greha,
ruke sklapam i za milost molim,
veštine sam naučio razne,
ali nisam da iskreno volim.
Siledžija
Mlatim ženu, decu isto
iz zabave svoje čisto,
mlatim kuče, mačku, miša
neka cvile ko ih šiša.
I mene su nekad tukli
šutirali, uši vukli,
bez povoda i milosti
lomili su moje kosti.
Sada jak sam kao stena
znaju deca, zna i žena,
još jedino šef da sazna
***** jedna bezobrazna.
Al još moram da treniram
da pošteno mu pariram,
jer kad bije mili brate
ruke su mu k'o lopate.
Pesma posvećena svim radnicima na svetu koji celoga života rade za siću i sanjaju o boljem životu koji nikako ne dolazi.
Magareći sonet
Magarac je čudna sorta
zna šta hoće od života,
da ne vuče i ne cima
dok u njemu snage ima.
Al' magarcu svaka nada
zaludna je i propada,
za magarce nije sreća,
već sudbina magareće.
Da do smrti tovar vuče,
da ga tuku, da ga muče,
celog veka da jauče.
Zaključak je sad sledeći,
zalud sanja on o sreći.
***** život magareći.
Gospodar
Čoveče zaboravi koliko si smešan,
nasmej se budali sa TeVe ekrana
pa ne misli nikada koliko si grešan
i na zemlji koliko ostade ti dana.
Zavali se udobno u fotelju svoju,
uz kutiju plastičnudosadi je kraj,
na daljinskom doteraj jačinu i boju,
kupio si sebi prečicu za raj.
Sto čudesa čeka te, izaberi samo.
Muzika i filmovi razbibrigu nude
ako li to nećeš mogućnost se pruža.
Rialiti tu je, gledaj druge ljude!
Kamera sve snima i život se vidi
baš onakav kakav ti i misliš da je.
Zbog para se niko ničega ne stidi,
niti zbog grehova svojih da se kaje.
Prodaje se savest između reklama
TeVe gledalište nove žrtve traži,
a duša se moćnom poligrafu nudi
koji je gospodar istine i laži.
Tiketi
Nedelja popodne, na TeVe-u prenos,
fudbalska se utakmica odvija uživo,
kafana je puna “pravih” navijača
koji treniraju klađenje uz pivo.
Fudbaleri trče i za loptom jure,
za ugovor novi žestoko se bore,
oni što se klade od muke se znoje
i prosto se ne zna kome li je gore.
Sudija se psuje za sve što odsvira
potplaćeno đubre krivo je za sve
UEFA je kriva što im tiket puca
pogrešna je dojava uzrok sudbe zle.
Kada se izgubi zaklinjanja slede
da nikada više kladiti se neće,
al’ na prvi poziv komšije il’ druga
u boj s tiketima ponovo se kreće.
Svaki lopov ružan je, a lopov je ciga,
da li je to istina nikog nije briga.
Žive bile predrasude,
baš su lepo opravdanje
da zamrziš druge ljude,
da ljubavi imaš manje,
da ispoljiš zle pobude
i napraviš neko s***e.
Mnogi neće da se trude
da svoj mozak upotrebe
zato su tu predrasude,
da sve misle mesto tebe,
gotovo rešenje nude,
ne muči se bez potrebe.
Luda kera
Volela me jedna mala, poljubac je meni dala,
To joj čula majka stara pa stavila keru k’o stražara.
Laje danju, laje noću, kad god malu videt hoću.
Prosto više nemam mira od maloga tog vampira.
Jednom smislih dobar plan, čikah kera ceo dan
Mislio sam doć’ će noć, na spavanje ker će poć’.
I te noći preskočih se i na malu ustremih se
Kada ja za prvi ćoš, ono kera budna još.
Druge noći, drugi plan, da ja krei mesa dam
Pa dok kera meso ždere ja ću maloj pod pendžere.
Ali kera zbrisa sve pa navali na mene
Tek je tada bio žur,
Ćapio me ker za tur.
Luda kero nisi fer što si tako gadna zver
Najgora si moja kazna kero jedna bezobrazna
Ajde ćuti malo bar, dok otklonim srcu kvar
Ne odaji našu tajnu mali pseći Frankenštajnu.
Al na kraju nek se zna, bio sam sa malom ja
Nije mog’o jedan pas nika da razdvoji nas
Jer glupa je narav pseća i to beše moja sreća
Za mene je ljuti boj vojevao mačak moj.
Samo da se zna. U ovoj pesmi ima samo "malo" preterivanja, inače pesma je autobiografska.
Ja hoću da budem ministar finansija
Glasjte za mene ljudi
biću bolji od svakoga,
zašto da sa vama vlada
neka stroga babaroga.
Ja prelepe priče pričam,
lako dajem obećanja
što nestanu vrlo brzo
iz vašeg sećanja.
Otimaću od bogatih,
vama dati kol'ko treba,
barem ono što ostane
od mojih potreba.
Birajte me da zavladam
ovom zemljom obećanom,
ne robujte tajkunima
ni agentu nekom stranom.
Glasajte za mene ljudi,
ja iskreno lovu tražim
da sa njome teško breme
vlasti ja ublažim.
Želim samo vaše pare,
želim da ih mnogo imam,
pa spotove pred izbore
sve skupe da snimam.
Trošio bih nemilice
ne brinući ni o čemu,
živeo bih bolje nego
sultan u haremu.
Glasajte glasači dragi
da vam budem vođa novi,
čak i sa mnom ova lađa
dugo će da plovi.
"Patriote"
Patriote na rečima jake
mnogo vole da pamet nam sole
i mnoge su napunili rake,
tuđe rake neće da ih bole.
Ratovali nisu generali,
niti neko iz skupštinske klupe
jer oni su najmudrije glave
što pameću paze svoje dupe.
Svim mrtvima odata je pošta,
a zatim se otišlo u salu
u čast njima-šta košta nek košta
prirediše i zakusku malu.
Sad se mrtvi prevrću u grobu,
zalud beše smrt njihova rana,
za tajkune i njihovu robu
izgubiše mnoštvo lepih dana.
Počivajte u miru svi vi koji ste za račun ratnih profitera svoje živote ostavili na nekom ratištu i neka se Bog smiluje vašim dušama.
Pesma o lepoti
U vremenu novom, novi običaji,
da bi nešto vredelo mora da se sjaji,
a što više sjaji, to više i vredi
na lepoti niko ne treba da štedi.
U tom svetu uspešnih svi zu zgodni, lepi,
ružan mnogo više od otkaza strepi,
nije bitno znanje, iskustvo još manje,
sve greške na telu, mora da se smanje.
Preparati skupi za telo i lice
od umornih žena prave lepotice,
a plastični hirurg čini sto čudesa,
bogate i ružne oslobađa stresa.
Protetika vraća izgubljene zube
pa je mnogo lepše nasmejano lice,
sad i babe mogu da se strasno ljube
kao nekad kad su bile šiparice.
Lepota se ceni i za nju se gine,
ružne lepi često gledaju s visine,
ni lepota više iznutra ne stiže,
šminka svakodnevno poverenje diže.
Šminkaju se oči, šminkaju se usta,
veoma je važna trepavica gusta,
eto tako nekako sad izgleda stanje,
ne vidi se ni lice, a duša još manje.
O tom se ne misli jer to bore stvara,
ko će još sa dušom svojom da se smara,
o njoj će se misliti tek kad vreme dođe
da se Bogu jedinome na istinu pođe.
Pišač uz vetar
Kad sam bio jošte mali,
ludim klincem su me zvali,
sa svima ja vodih rat
k'o drveni advokat.
Porast'o sam samo telom,
zidove sam tuk'o čelom,
saznao sam šta je tuga
kad dostigoh sto čvoruga.
K'o ždrebe pred rudu iš'o
uz vetar sam uvek piš'o,
svađao se s celim svetom
živeo sa svojim getom.
Upišan i uneređen,
u kretena unapređen,
kad propadne moja buna
dostići ću rang majmuna.
Pesma isceđenog sponzora
Dok jutarnju kafu srčkam
po sećanju svome brčkam.
Gde li mi je greška bila?
Zašto si me ostavila.
Bio sam ti ruža rosna
mirišljava i zanosna,
a sad k'o smrdljevak zgažen
ispušen sam i poražen.
Da sam emos i budala
veoma si dobro znala,
uzela si šta si htela
i u trope odletela.
Biznismenka ti si sada,
kupila si pola grada
na ostrvu nekom jačem
dok ja praznog konta plačem.
Neću da se menjam
(satirični osvrt na samozavaravanje)
Dok istinu tražim, istine se bojim,
salgaću sam sebe da istine nema,
neću da se menjam, zažmuriću malo,
istina se ne vidi i nema problema.
Ne vidim, ne čujem i ne pričam ništa,
kroz vekove beše ponajbolje tako,
ko gleda, ko sluša i previše priča
sa ramena glavu gubio je lako.
Tako mi života i rođenog vida,
neću da se bakćem teškim razmišljanjem,
iako je teško živeti u laži
ja sam zadovoljan postojećim stanjem.
Dve žene
- " Gde si moja dobra Anđo, odavno te nema,
čini mi se se nismo vid'le sto godina,
pričaj mi šta radiš, kako su sad tvoji,
uostalom ispričaj mi šta sve novo ima. "
- " Fala Bogu, dobro je, još me zdravlje sluša,
al' me zato moja snaja ič ne zarezuje,
sina mi je podbunila pa me boli duša
pa sve moje molbe kao da ne čuje.
Al' batali moje muke. Šta se ovde radi?
Vidim neka nova lica. Ko su oni Stano?
Odavno se nismo srele pa sam željna razgovora.
Hoću sve za njih da čujem, pričaj mi lagano. "
- " Vidi onu Ružu tamo kako se šepuri,
kako oštro hoda podignutog nosa,
sad je sveža raspuštaljka, nešto mnogo žuri,
a rekla bih da joj sveže ofarbana kosa. "
- " U pravu si Stano mori, ja sam za nju čula
da onoga oženjenog ispod oka merka,
a na onog tamo već je nasrnula,
bogami je ona neka mnogo ljuta zverka. "
- " Pa ti Anđo reče kako ne znaš ništa novo,
a ovamo mila dušo znaš više od mene."
- " Ma to samo slučajno sam čula Stano,
od jedne brbljive i blesave žene. "
U tom času ove žene začuše glas popa:
" Možete li za trenutak vas dve da ćutite,
sahranismo Božjeg raba, dok ste vi pričale.
Hoćete li barem sada da se prekrstite? "
Pesma završena 3.4.2010.
Inspirisano stvarnim događajem za vreme jedne sahrane kojoj sam prisustvovao pre više godina.
Žene (akrostih)
Svaka žena svoju varku
U dnu duše svoje ima,
Misliš da ti nešto daje,
A u stvari sve uzima.
Sve što daje duplo uzme,
Uzme čak i preko toga,
Malo zna da iznervira,
Al’ je voliš kao Boga,
Redom praštaš njene grehe,
Ublaži ih smehom milim.
Mnogo platiš te osmehe.
Šta na kraju reći, znati
I kakav sad savet dati.
Pazite se svake žene,
Al’ čuvajte uvek svoju
Kad ne mož’te naći bolju.
Samo da napomenem da je pesma šaljivog karaktera zbog bukvologa.
Što sam luđi to sam pametniji
Što sam luđi to sam pametniji
jer ludilo postaje normala,
kad mi kažu da se opametim,
otkačim ih sa Hoću I Hvala.
Neću više pametan da budem,
neću više da mislim na druge
jer što više upoznajem lude
ja sve dalje putujem od tuge.
Što ranije poludeo nisam
pa da jedan srećan život vodim,
al ni sada prekasno mi nije
od normale da se preporodim.
Svetom vlada jedna nova sila
sila luda nalazi se svuda
sprečiti je više niko neće
od bubrega da napravi *uda.
Satiričan osvrt na novo doba posvećujem svima onima kojima je ovo novo doba selo na vrh glave.
Dizanje
Nisam Dinkić, a ni Krkobabić,
nisam Švarci, a nisam ni slabić,
imam umor, al' imam i humor
iako je buđelar sve tanji
najvažnije neće da se smanji.
Iako je povelika kriza
u men' raste stalno optimizam.
Da si meni samo malo bliže
on bi mog'o češće da se diže.
|
