|
Baci me u vodopad bolnih suza,
odvedi me na nevidljivu granicu bola,
tamo gde mogu biti zauvek tvoja,
tamo u carstvu bajki i izgubljenih snova!
Vodi ovo srce što drhti pred tobom,
odvedi ga ka skrivenom ljubavnom sjaju
vodi ovu dušu u tunel praznine,
jer želi samo da čuje kako odjekuje tvoje ime!
Pusti me da letim daleko ka ostrvu pustih želja,
pusti moja svilena krila da zagrle vetar i snove,
otvori zlatni kavez moga života
i omogući mi da prigrlim doživljaje nove!
Jer ja želim da se nadam slatkom iščekivanju,
jer ja želim da živim u tvome svetu,
stoga odvedi me daleko,tamo gde ću videti samo tvoja oka dva,
odvedi me daleko,tamo gde najlepša zvezda sja!
Poleti preko plavetnog neba,
gde se kriju anđeli beli
i gde plove kočije srebrne nečujnom stazom mira,
tu osetiti možeš beskrajnu sreću svemira...
Plovi dubokim okeanima u kojima se presijava sjaj zvezda,
u kojima mesečeva svetlost traži unutrašnji raj
ka dalekom putu nevidljivih granica noći
na mestu gde svetu nalaziš kraj...
Zamisli muziku vetra na dlanu,
melodiju koja svira pesmu o životu...
I odnesi je u prah večnog vremena da sniva
snove svitaca koji nemaju gde da odu...
Budiš se...I shvataš da je sve to samo san...
Ali,ti i dalje na dlanu držiš kapljicu beskrajne sreće...
|
