Ne,on mene nije voleo!Bio je to samo skriveni odsjaj lazi!Lazi,koja je u mojim ocima licila na stvarnost,lazi koja je zvucila kao istina…Do tada,moje srce je bilo okovano srebrnim zimskim lancima snega.Zabaceno negde u tami,u nekoj prostoriji bez svetlosti.U tu prostoriju nikada tracak svetlosti nije progvirio,ta je prostorija samo mome srcu bila znana!Ali…Srce je culo u daljini pricu o skrivenom odsjaju lazi,pomislilo da sme verovati tom odsjaju,koji je umeo tako dobro da se skriva…Poverovalo mu je…Pruzilo mu ruke…Predalo mu sebe…I? Na kraju je postalo povredjeno,ranjeno,puno bola i slanih suza…Odlucilo je da sakrije taj bol koji je osecalo,da pruzi zivotu skriveni odsjaj srece!I naizgled je uspelo u tome…Ipak,u dubini duse,moje srce je znalo da mu nije svejedno,znalo je da bi njega najbolje volelo da subina nije umesala svoje prstice.Ali,sada srce zna istinu: zna da ce jednoga dana voleti nekoga ko to zasluzuje…
|