|
stani, zaustavi se svete!
ljudi besni i ludi, stanite,
pogledajte, eno je.
eno lepote, eno nje,
moje neostvarene zelje.
da li vidite tu lepotu?
da li vidite taj osmeh?
obuzme me neki cudni osecaj
kada se blago osmesi, kada se glasno nasmeje,
naljutim se, kada vidim da nije kraj mene.
te oci, nevini pogledi
te ruke, nemirno se preplicu
ta kosa, lice prekriva
taj miris, neprimetan, opojan,
te usne, njima se poigrava, zabavlja
ona sedi mirno, ona je spokojna
bozanstvena u svojim pokretima.
a ja, ja sam...
necu pesmu psovkama trovati,
samo cu reci,
da cu je uvek voleti.
|
