|
Јанг Комшач
У месо је стављао мишомор
И у насељу изазвао помор.
Није он крив што је накриво рођен,
Он је својом погрешном природом вођен!
Умро је и мајстор Миле,
Јер је појео пилећи филе.
У Жаркову више керова нема,
Јер Комша од њих пљескавице спрема.
Ко је у прилог ставио павалку, убрзо је ставен у најлонску навлаку.
Ко је узео купус за прилог, смрт је била најчешћи епилог.
Ко је узео љуто,
У онај је свет одлуто.
Ко је ставио лука,
Отпала му рука.
Ко је у пљескавицу ставио урнебеса, лети право у небеса.
Комша стара стипса, у мајонез ставља гипса.
Сенф је стално изложен утицају сунца,
Ко га поједе почиње да бунца.
Ако ти до живота није стало,
Стави кечапа макар мало.
Ко је појео ћевапе - отего се ко Далапе.
Ако желиш живот кратак, онда узми пилећи батак.
Пљескавица, на листи прво јело,
Са карте је избрисала Жарково село.
Да потрује људе њему је струка,
Пуњена пљескавица десна му је рука.
На гробљима више нема места,
Ко поједе гурманску умире сместа.
Ако желиш смрт са пуно бола - само реци кока-кола.
Од фанте и спрајта језик ти се смуши,
Јер пре него што сипа сок - у чашу сврши.
Жена, дете, човек, баба или деда,
Помреће сви они чим пробају меда.
Комша прави пљескавице реш,
Познаје га сваки леш.
Миру од пљеџе порасла је глава,
Ено га на клупи, непомичан спава.
Комша ће ускоро да прави и пицу,
У штампарији праве дизајн за нову умрлицу.
Кад у микроталасну лепињу стави,
Стане ти у грло и почне да те дави.
,,Комшо дај мало воде!''
,,Не може! Чекај док газда оде!''
,,Дај Комшо салвету неку,
Знам да имаш имаш негде у штеку.''
Комша салвету на четири дели,
Више се провиди него што се бели.
Ко је ту отишао да се жали,
Добио је само лепињу по глави.
Комшу су ухватили људи у плавом,
Због пљески су многи платили главом.
У Хагу ће сад поштено да му суде,
Нико не може некажњено тровати људе.
На улицама сада мртви људи леже.
Они паметни још увек беже.
На Жарково је стављен карантин
И Комша више не носи бели мантил.
Покосио је људе ко кугом
И сада шета затворским кругом.
Многе постале удовице пре него снајке,
Комша им је уцвелио мајке.
Он и Слоба сад у истој су клупи,
И судуја Меј њима сада тупи.
На нози му букагија стоји.
Дане до извршења смртне казне броји.
Ал' то му не смета да се сећа дана среће,
Кад је у храну стављао и смеће.
Комша је решио с пљеџом да сконча,
Боље му је то него омча.
,,Боље да умрем од своје руке,
Него неко други да ме ставља на муке.''
... i zavrsilo se kao zezanje! 
Pesmu je napisala grupa od jedno 10-15 ljudi (svi moji prijatelji koji su se nasli tu dok smo je pisali). Napisana je negde 2002. god. na klupicama u zarkovu. Nije bilo nikakvog pomora  , sve je izmisljeno iz zajebanjcije 
|
