|
Ubica
Cetrnaesti Februar je....
Ona se seta sada kuci i prima ljubavne cestitke
Ja sam pre pet minuta cilj markirao
I sada sve to u eksploziji ubio...
U prahu sve zavrsava
Pitam se da li se seca kada mi je rekla da nasa ljubav umreti nece.
Eksplozija jedna sve unistava.
Kao ona u njenom momentu ekstaze kada se izmori
Kada samo krikne jako
I onda bismo ona i ja lezaili dugo...zagrljeni
Svet za nas ne bi postojao.
Zagrljeni u postelji bismo mi bili
I samo jedno o drugome mislili
Nista drugo za nas nije postojalo
Samo nasa ljubav
Ali svet nije hteo da cuti...
Jedno pismo je stiglo...
Kazu vojska me zove
I sada sam ja tu na ratistu...
Vodim bitke koje me se ne ticu
I radim stvari koje nikada nisam ni pomisljao da bih radio
Jedan mladic je malocas od mog noza pogino...
Samo sam mu sa ledja priso i nagli pokret ucinio
Sav moj bes je osetio kroz mene isao
Moj bes je...proleteo i sve pocepao...
Samo tuge vise nije bilo.
Pismo od nje mi je stiglo jutros uz svo kasnjenje
Sa potpisom od prvog Februara
I molbom da je “ostavim na miru”
A ja se ubio da joj posaljem pismo...
Kad ono samo od nje “ne volim te vise”
“Ne mogu daljinu da trpim...”
Sada je sve nestalo...
Vise me ni o cemu briga nije
Samo gledam kako bolje da zadatak izvrsim
A za nju me briga nije
Jer je ona moje srce hladnim ucinila
I od mene ubicu ucinila...
By Mad Zec
|
