|
...zazidani prozori
duse
oblepljen prostor slikama koje ne blede
unutar nje...
Zaustavljeno sunce
mrak u kom ponestaje vazduha
kao u kovcegu,
koji se pod tezinom zemlje
svakim pokusajem da
oslobodis se
sve vise ugiba....
A mladost iznad
smeje se
i prolazi...
nema smrti bez zivota...
nema srece bez tuge....
nema vecnosti bez trenutka...
nema cilja bez traganja...
kada padnes, uvek pokusaj da, jos jednom ustanes...
To nas cini ljudima, tako se odrasta....
U sebi i oko sebe, covek pravi pustinju ili oazu, potezom srca, blistavoscu uma....
Boli...
Ali fenix
znam da znas....
(J.S.F)
|
