|
Poslao: 06 Jan 2005 12:07
|
offline
- Pridružio: 04 Jan 2005
- Poruke: 36
- Gde živiš: Beograd
|
Tražimo semenke, skupljamo zrnevlje
Tikve i bundeve skidamo sa zidova
Ližemo kamenje hrapavim jezikom
Noge nam otekle od bola i plikova
Proždiremo crvljivu, lepljivu hranu
Slepe miševe teramo sa čela
Kopamo noktima stvrdnutu zemlju
U ključalim kazanima voda je vrela.
Kradu nam šljive, kajsije, maline
Uništavaju šume, lome nam ograde
Tuku nas maljevima, teraju u torove
Satiru brda, stoku i livade.
Voda je presahla, bunari su prazni
Uprkos letnjim kišama u jeku
Spaljena žita ne prestaju da gore
Vatra i voda - jednom u veku.
Trpamo u nedra vinovu lozu
Gliste i crve, neka se nađe
Prašnjavim putem prolaze vojske
U mutnoj reci potopljene lađe.
Kuće su puste, prozori tamni
Puzimo tiho, staklo nas seče
Ognjišta zgasla, mnogo je mrtvih
Skupljene kosti u džakovima zveče.
Otimaju žene, siluju ćerke
Decu bacaju u kanjone sive
Ruše nam crkve, skrnave groblja
Još samo pacovi mogu da žive.
Skupljaju seno, oblažu kuće
Mešaju krv u majčinom mleku
Prinose baklje, raspaljuju žar
Vatra i voda - jednom u veku.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 06 Jan 2005 14:32
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
ovo me podseca pomalo na neke block-out pesme.
--------
DEPONIJA
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Cigani traže veliki plen
Veselo tinja na prigradskom đubrištu
Uslovi za rad su idealni
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Reka je niska još koji dan
Kada se digne, odneće dalje
Prigradsko đubre ide u grad
Kišni dan na prigradskom đubrištu
Nikoga nema, kerovi laju
Dovukli su leš mlade žene i pobegli
Odneće ga voda ako stigne pre kopača
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Kiseli miris privlači ptice
Ovo je raj za ozbiljne razgovore
Ovo je hektar novih ideja
Zaroni u vodu i pogledaj gore ...
--------
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jan 2005 18:43
|
offline
- Pridružio: 04 Jan 2005
- Poruke: 36
- Gde živiš: Beograd
|
Tražio sam odsjaj u bistrini vode
Mislio sam da ću plivajući stići
Sa krovova davno, otišle su rode
I mene će neko ovde zaobići.
Lomio sam prste, namrštenih veđa
Kao da se neka olujčina sprema
Zašto su mi ljudi okrenuli leđa
Gde god da pogledam, nigde nikog nema.
Sušila se zemlja, pucalo je granje
Plakala su deca, prolazili dani
Gurao sam svetlost na početno stanje
Vikao sam svima: “Stani brate, stani!”
Dizalo se more, prašina i strava
Usijane kosti, ucrvljala stoka
Rojile se zmije, pucala mi glava
A smrdljivi vetar duvao je s boka.
U očima zveri, na licima ljudi
Bezumlje je nadu seklo u korenu
Zvonila su zvona, niko se ne budi
Brzo mi se vidik pretvara u stenu.
Al’ opet će stena hteti da se topi
I opet će plamen želeti da gori
I opet će zemlja krila da rasklopi
I opet će život moći da se stvori.
U odsjaju opet, biće moga lika
I na nebu opet ugledaću dugu
Ne može se lako obrisati slika
Sve se jednom nađe – u večnome krugu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2005 07:10
|
offline
- Pridružio: 08 Jan 2005
- Poruke: 59
- Gde živiš: Bgd
|
O, sky seeker, kako ti je dobra ova druga....Ovde je tako mracno.
Gde je spas, gde je ljubav?
"Ja sam ljubav, majchice i rado bih se rodila..."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jan 2005 15:46
|
offline
- Pridružio: 04 Jan 2005
- Poruke: 36
- Gde živiš: Beograd
|
Hteo bih da budem
bar jos jednom rodjen
kad ne znam vodim
da bar budem vodjen..........
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jan 2005 17:31
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
vezano za ovu prvu>
"...
Ocni zivac su mi odavno izvadili,
sad mi i beli stap otimaju
..."
M.Beckovic, Kosovo - njegova najjaca pesma, sigurno
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jan 2005 11:23
|
offline
- Pridružio: 04 Jan 2005
- Poruke: 36
- Gde živiš: Beograd
|
a imas li tu pesmu da mi je ustupis?
ne secam se da sam je procitao
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jan 2005 14:27
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
KOSOVO POLJE
"Kradu mi pamćenje,
Skraćuju mi prošlost,
Otimaju vekove,
Džamijaju crkve,
Araju azbuku,
Čekićaju grobove,
izdiru temelj,
razmeću kolevku.
Kud da čergam s Visokim Dečanima?
Gde da predignem Pećaršiju?
Uzimaju mi ono
Što nikome nisam uzeo,
Moje lavre i prestonice,
Ne znam šta je moje,
Ni gde mi je granica,
Narod mi je u najmu i rasejanju,
Pale mi tapije
I zatiru postojanstvo.
Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?
Da mi pomunare ponovo Ljevišku?
Očni živac su mi odavno rasturili,
Sad mi i beli štap otimaju,
Žrtveno polje sa krvavom travom
Ne smem da kažem da je moje.
Ne daju mi da uđem u kuću,
Kažu da sam je prodao,
Zemlju koju sam od neba kupio
Neko im je obećao.
Ko im je obećao
Taj ih je slagao,
Što im ne obeća
Ono što je njegovo?
Zato jurišaju na mene udruženi
Kivni što sam ih poznao."
1987.
Za one cd-ove, jesi probao nedeljom kod SKC-a?
|
|
|
|
|
|
