|
Osećam neku silu koja leti visoko,
da li su to sunčevi zraci na koži,
ili nešto tajanstveno što ne može sagledati oko,
u čemu li odgovor leži?
Boli me sama misao da umiremo ovako,
dajući važnost upravo tome,
iako znamo da nije lako,
misli naše kome da odu,kome?
Tvoje reči mogu da me slažu,
ali tvoj pogled to neće moći nikada,
drugi mogu laži da mi kažu,
ali ja verujem u ono što osećam sada.
Vođeni tišinom u kojoj želimo da vičemo,
sa srcima punim ljubavi nežne,
umiremo ovako sa mišlju da bićemo
prekriveni belilom pahulje snežne...
San mi govori da korake tvoje sledim,
sa ljubavlju koju osećam,
i dok pored tebe tada sedim,
zašto umiremo ovako,moje srce ne zna...
|
