Zaustavite umetnost, idu reklame!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovaj tekst je za sajt mojnovisad.net napisao Veljko Ladjevac i odusevio me je. Inace na nasem sajtu mozete pogledati vise slicnih tekstova i od Alise Salopek.


Verovatno vam je poznata ova situacija: sedite udobno zavaljeni u svojoj fotelji i gledate dobar film na televiziji. Radnja se polako razvija, policajac prati osumnjičenog, ide za njim iz prostorije u prostoriju, adekvatna filmska muzika koja stvara dodatnu tenziju je sve glasnija. Policajac se polako približava velikim vratima na kraju hodnika, lagano okreće bravu, otvara ih i...pre nego što ste shvatili šta se desilo vidite jednu razdraganu devojku koja kucka u svoje zube i reklamira žvake bez šećera. Kao da je to veoma bitna informacija bez koje ne bismo mogli da odgledamo film do kraja! A onda jedan od „nezamenljivih“ prašaka za pranje rublja sa omekšivačem (to je smisao onoga „dva u jedan“ - za neupućene). Pa onda, reklama za banku koja samo što ne poklanja novac gradjanima, pa pivo koje se opisuje tako toplim rečima kao da nije u pitanju piće već eliksir mladosti, pa pelene, pa čokolade (posle kojih vam trebaju one žvake od malopre), pa mineralna voda sa planinskih izvora... Još ako imamo sreće da je politička kampanja u toku, a svake godine ide bar po jedna, onda smo primili dovoljnu dozu brige za zdravlje, higijenu, finansijsku zbrinutost, za srećnu budućnost koja će doći odmah posle drugog izbornog kruga.
Šta će nam dobar film posle ovakve doze životne radosti?!


Da ne budem više neozbiljan, da vas sad upitam nešto ozbiljno: Imaju li ti ljudi iz televizijskih kuća duše? Makar malo?
Prihvatljivo je da se talk show emisije prekidaju reklamama. Svi će reći ono što su hteli, samo malo kasnije. U redu je i da se politički intervuji i sučeljavanja zaustave na par minuta. Ovo čak i dobro dodje, mislim da se ono: „napravićemo sada kratak predah“, više odnosi na predah gledalaca nego učesnika. U nekim situacijama, razumljivo je što se i sportski prenosi preseku reklamama. Zaista, ako je u toku time out ili igrač leži na travi i čeka doktora, ne vidim zašto je bitno da mi to vidimo. To nije deo same igre, samog meča.
Ali pobogu, prekinuti film reklamom za pelene ili žvake? Ili bilo kojom drugom. Za razliku od prethodno navedenog, film je umetničko delo. Njegova radnja je jedna celina koja ima svoj početak, tok i kraj. Za film je veoma važno da ga odgledamo u dahu. U tom gledanju je esencijalan naš doživljaj umetnosti, sve je u tome i veoma je bitno da taj doživljaj ne bude peridično ometan bilo kakvim vizuelnim ispadima u vidu epp-a.


Naravno da se to ne poštuje. Što je samo po sebi varvarski, kao što je i svako drugo nepoštovanje umetnosti. Na nekim televizijama reklamni blokovi traju i po deset, petnaest minuta. Dobar deo gledalaca zaboravi šta je poslednje prikazano, a prvi kadrovi posle prekida uglavnom svima služe da se podsete u kojoj sceni je film zaustavljen. Ovakav način prikazivanja je, sve u svemu, više jedna neduhovita parodija filmskog emitovanja nego samo emitovanje.
Znam da ova kritika neće bog zna šta promeniti. U stvari, neće promeniti ništa. Ali, na problem treba ukazati, čak i ako ga ne možemo rešti. Čovek mora da demonstrira svoju svesnot, ako je svestan. Što se prikazivanja filmova tiče, na svu sreću postoje alternativni načini da se oni kvalitetnije pogledaju. Tu su bioskopi, što oni veliki (pravi), što kućni, tu su video klubovi, računari i filmski kanali koji nemaju manir prekidanja filmova, makar napolju nebo palo na zemlju. Možemo da odaberemo bilo šta od ovoga i da izbegnemo programske obaveze i hirove tv realizatora.


A same televizije, naročito ove nacionalne, trebalo bi da uvide kako je ovakvo emitovanje reklama, prava antireklama za njih. Što neko reče: „I božiju bi poruku sa neba prekinuli reklamom, samo da ovaj za to koristi televiziju!“

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zdravo,ja sam Ana,
nova clanica ovog sajta i imam jednu pricu koja bi bila replika na ovaj tekst o reklamama koje nam prekidaju umetnicki ,nama dragocen, predah.Nadam se da cu dobiti povratni komentar,jer mi je jako stalo da sa nekim pokrenem pricu o pisanju prica ili o umetnickim sklonostima,a i onim stvarima koje umetnost sabotiraju,kao sto u ovom slucaju reklame cine.


Moja prica o TV -zavisnici


Navika kontradiktorika

Dok se budila,prvo što je kraj sebe rukom potražila bio je daljinski upravljač.Mrzela je kod sebe tu zavisnost medija,konkretnije televizijske opčinjenosti koja je odavno prerasla u zavisnost.Poroke je inače mrzela,ali kao što je mnogo pušila,tako je i televizijske emisije svih tipova,pa čak i neke lepo režirane reklame gutala u enormnim kolicinama.
Mnogo puta je sebe prekorila zbog toga što joj taj sklop elekromagnetnih talasa s ravne ploče ekrana netremice krade vreme.Uvek je govorila sebi da mora nešto u životu promeniti,ali nikada se nije usudila niti da ostavi cigarete, niti da daljinski upravljač odloži bar na metar od sebe.
“Ja sam užasna osoba“-govorila je sebi.
Dok je izlazila iz stana,nije nikada iskljičivala svog „tv ljubimca“.Odlazila je u dnevnu nabavku po cigarete,novine,hranu i piće.Ostatak dana provodila je na krevetu,drugom kućnom ljubimcu po hijararhiji svoje dnevne sobe,a može se reći i svom najboljem prijatelju.
U samoposluzi, dok je čekala u redu za kasom primetila je novu reklamu za kablovsku televiziju.Dok se zamišljeno predala čitanju ponuda nove tv mreže,neko je s ledja iznenada gurnu,naizgled slučajno i ona se znatiželjno osvrnu.Bio je to mladić njenih godina,kasnih dvadesetih,vragolastog osmeha u krajičku usana,a na košulji mu je visila identifikaciona kartica na privesku, upravo te tv mreze za koju se tako pomno zaiteresovala.
“Izvinite,gužva je.Nije bilo namerno.“- ljubazno će mladić.
„Nema problema.“- nasmeši se i ona,ali se ponovo zagleda u njegovu identifikacionu karticu i primeti da mladić ima jako privlačnu figuru,bar u sferi ramena.
“Da li vas interesuje naša tv mreza?“-mladic uhvati njen ljubopitljiv pogled i jedva dočeka trenutak da pridobije još jednu mušteriju.
“Moram priznati da sam po malo zainteresovana.Vi ovde nudite nešto sasvim novo.“-reče devojka dok joj je kasirka otkucavala kod sa „Smirnof vodke“,kutije „Mallboro“-a i dobro umotanog, krvavog telećeg odreska.

Mladić se oblizivao od uzbudjenja koje nije mogao da sakrije.Pred njim je stajala dobro upakovana poslastica koju u zadnje vreme nije mogao baš tako lako da pronadje,
“medija fanatik de luxe“.Istog trenutka shvatiše koliko su jedno drugome u stvari potrebni.
“Kada bi mogli ovo da mi namestite?“-mladić se iznenadi brzinom njene odluke i takodje odlučno uzvrati-“Kad god je vama zgodno,gospodjice.“
Devojka ga bez pogovora preduhitri u daljem izlaganju i odgovori da može i odmah,ukoliko je to moguće.Na maloj ceduljici mu hemijskom olovkom napisa svoj broj telefona i adresu i pruži mladicu dok je on zbunjeno stajao.Nikada brže nije sklopio posao i ne skrivajući svoje oduševljenje, zahvali joj se, čak se po malo i poklonivši pri tom.
“Izvolite!“-kasirka je nervozno prekinula njegovu opčinjenost ovako efektivnim dogadjajem i on samo izgovori-“Kutiju Mallboro-a.“
Devojka je već odlazila ka samopokretljivim vratima i gubila se iz njegovog vidokruga.