|
Poslao: 24 Dec 2008 10:18
|
offline
- poemlover
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Dec 2008
- Poruke: 5
|
Boginja
Bez dodira mog
izgubićeš se u Lavirintu
sopstvenih tragova,
ne odajući krik
kojim ćuti svaki pokret tvoj,
verujući da ostaješ sam.
Bez osmeha mog
svako jutro doneće ti drhtaj suze
oka tvog neusnulog
i u dahu ćeš Ljubav ukaljati Grehom
tražeći me kao životinja po mirisu.
Bez pesme moje
zvezde će potamneti u tvojim noćima,
vetrom prelomljen
tražićeš Lik svoj u mojim crnim očima,
strahujući da bih trepnuti mogla!
Maja Dapčević
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2008 19:56
|
offline
- poemlover
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Dec 2008
- Poruke: 5
|
ZVEZDE U TVOJIM OČIMA
STAJAĆU ZAUVEK
TEK KORAK IZA TEBE,
DA PAZIM I SLEDIM
TVOGA OKA TRAG,
KAO SENKA BIĆU
SA SNAGOM OLUJE,
JER ZNAM DA SAM NEKO
KO TI JE DRAG.
AKO IKAD PADNEŠ
TU SAM DA TE DIGNEM,
I TVOM ČEDNOM SMEHU
ČUVAR BIĆU JA,
DA UMESTO SUZE
U TVOM LEPOM OKU
UVEK NEKA NOVA
MALA ZVEZDA SJA.
I PUTUJ DALJE,I POLETI VIŠE
LATICAMA RUŽE POSUĆU TVOJ PUT,
JA OBASJAN ZVEZDOM
IZ POGLEDA TVOGA,
ZA TOBOM ĆU IĆI
OD LJUBAVI LUD.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2008 19:57
|
offline
- poemlover
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Dec 2008
- Poruke: 5
|
Oluja u duši
Duboko u meni divlji vetrovi se tuku
i penuša more snagom ludih vala,
razularena neman u ruhu oluje
pomamno igra sred pokislih žala.
I vrišti i lomi, iz korena čupa
mlada stabla volje sa dna moje duše
i sve što sam imala, što bih mogla dati
u divljem plesu večeras se ruši.
Neusnuli snovi tugom posrebreni
razbijaju se o hridi moga tela,
nebo se lomi i volja se krši
ja više ne znam šta ću i kud bih htela.
Razapeta Bolom između dve želje
od suza ne nazirem svitanje zore,
a glad u duši i varljive zvezde
noćas o ljubavi lažnu priču zbore!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2008 19:58
|
offline
- poemlover
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Dec 2008
- Poruke: 5
|
O Tebi
O tebi sve znam iako ćutiš
svoj buran život kriješ od mene
kafanske noći, umorna jutra
i mnogo vina i mnoge žene.
Kažu da noći krao si svoje
topio ponos u čaši vina
verujući u ono što kažu
da u vinu je samo istina.
Kada ti pevaš pevaju ptice
kada si srećan to svi već znaju
a suzu svoju čuvaš za sebe
takvog te drugi ne poznaju.
U tvom pogledu punom tuge
život se obrušava kao lavina,
al ti svoj pad od drugih skrivaš
Bol je tvoj oltar i tvoja crkva.
U tvojim rukama strast je lava
a snage imaš tek čašu da digneš
kada te Ljubav nespremnog nađe
urlaš od bola, plačeš i vičeš.
I pored toliko tvojih mana
ja te sasvim drugačije vidim
ja gledam srcem i priznajem
da te volim, tog se ne stidim.
Ti čudnu snagu daješ mom duhu
da luta nebom otkrovenja
tvoj glas, tvoj osmeh i crni pogled
utkan je u sva moja pokolenja.
O tebi znam iako ćutiš
od svoje me tuge vešto skrivaš
što se više odričeš sebe
to većim Čovekom u mom oku bivaš!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Dec 2008 16:18
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Zdravo Poemlover! Ako moze jedna mala sugestija? Mozda bi mogla u cetvrtoj strofi da umesto reci 'crkva' upotrebis rec 'ikona'. Cini mi se da bi rima bila bolja...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Dec 2008 17:32
|
offline
- poemlover
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Dec 2008
- Poruke: 5
|
Zdravo...Sad sam pogledala..bolja je rima,samo sam ja crkvu uzela više kao metaforu vere...ali hvala na sugestiji.. 
|
|
|
|
|
|
