|
Melanholija i danas u mom srcu boravi,
Nostalgija zarobiće me sutra,
Jer duša ne može da te zaboravi,
Još uvek joj na tebe mirišu jutra.
Krenuću sutra stazom koja vodi u propast,
Stazom koja briše tvoje ime,
Jer moje su misli prava napast,
Kada odjekuju-ZABORAVI ME...!
Ploviću sutra lukom zaborava,
Lukom koja sećanja nema,
Jer ovolika ljubav nije zdrava,
I bolje je da u ništavilu odrema...
Znam,zaboraviću lik tvoj,
Zaboraviću zagrljaje sigurnosti,
Ali sećanje na tugu nosiće lik moj,
Nosiće tugu do staze propasti...
Neću se sećati tvoga imena,
Neću se sećati tvojih laži,
Sećanje na tugu postaće jedina promena,
A ako ti to zasmeta,ti mi kaži...
|
