Razna naucna dostignuca

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dopunite ako zelite

Epohalna naucna dostignuca:
Zavrsena mapa ljudskog genoma ili otkrice "knjige zivota"
DA LI JE COVJEK NA PRAGU
ISKORJENJIVANJA BOLESTI

Izradu grube seme ljudskog genoma mnogi smatraju najvecim naucnim dostignucem 20. veka, dok nije ni mali broj onih za koje je to otkrice najvece dostignuce u istoriji covjecanstva. Deset godina rada i milijarde utrosenih dolara bilo je potrebno da medjunarodna ekipa naucnika zavrsi epohalni projekat desifrovanja i zapisivanja mape prvog bioloskog otiska ljudske vrste. Ovaj pronalazak ne samo da otvara nova podrucja u oblasti nauke i medicine, vec ce dovesti i do velikih promjena u sferi industrije, ekonomije i drugih nauka. Mnogi vjeruju da ce se u narednoj deceniji zahvaljujuci upravo ovom dostignucu glavni biznis razvijenih zemalja svijeta usmjeriti u pravcu biotehnologije, dok ce internet i informatika biti postisnuti sa danasnje pozicije.

Prica za skoriju buducnost:
Analiza naslijedja

Tehnicar pipetom uzima malu kolicinu krvi, stavlja je u epruvetu za testiranje, dodaje seriju hemikalija. Ovako izgleda standardna procedura odvajanja DNK (dezoribonukleinske kiseline) iz krvi. Nakon pola sata bicete u mogucnosti da zavirite u epruvetu na cijem se dnu nalazi kremasti sadrzaj ciste, zive DNK. Nakon dodatnog mjesanja sa hemikalijama, u prociscenom obliku, DNK se testira genskim cipom, koji fotografise kompletan genetski raspored. Kopija tog rasporeda zatim se postavlja duz hromozoma unutar svake od triliona celija ljudskog organizma. "Upoznajte sami sebe", suocite se i pogledajte sustastvenu bit vas samih. Sam osjecaj da se nesto tako kompleksno kao sto je ljudska vrsta moze jednostavnim postupkom odvojiti i destilisati u epruveti, na prvu pomisao izgleda potpuno besmisleno.

No, bez obzira na to, ziva supstanca unutar epruvete zaista sadrzi hemijske vodice koji su formirali nas organizam u trenutku samog zaceca. Osim toga, DNK svakog pojedinca sadrzi detaljne podatke o njegovim precima i, do jos neodredjene granice, informaciju tj. prognozu o njegovoj i buducnosti njegovih potomaka. Takoreci besmrtna, ova tanka nit spona je jednog zivota sa svim ostalim zivotima koji su ikada egzistirali i koji ce se tek roditi. Ona je, isto tako neodvojivi i najsadrzajniji deo nase anatomije koja odlucuje o tome kako cemo izgledati, ponasati se, kojim smo oboljenjima skloni, koliko cemo zivjeti...

Do koje mjere je covek zaista odraz svojih gena? Ovo i druga slicna pitanja nisu nista novo. Vjekovima ljudi razbijaju glavu oko toga da li je covek proizvod prirode ili drustva, gena ili vaspitanja, onoga na sto moze da se utice ili, pak, onog sto je vec unaprijed predodredjeno? Sa otkricem grube seme ljudskog genoma izgleda da su konacni odgovori ipak na pomolu.

Istorija i razumjevanje DNK

Jedan svajcarski naucnik uspio je davne 1869. godine da izdvoji jedinjenje, kasnije poznato kao DNK, iz bijelih krvnih zrnaca gnoja. Ali, ni on ni bilo ko drugi u narednih pola vijeka nije razumio znacaj ovog otkrica za ljudski zivot. Tek krajem 40-ih godina 20. vijeka americki bakteriolog Osvald Ejveri demonstrirao je tezu da DNK ima veze sa genima, diskretnim paketima informacija postavljenih duz hromozoma unutar nukleusa celije.

Posljednjeg dana februara 1953, Englez Frensis Krik i Amerikanac Dzejms Votson otkrivaju "tajnu zivota". Tajna koju su ova dva naucnika otkrila zapravo predstavlja oblik sada vec dobro poznatog molekula dezoksiribonukleinske kisjeline. Votson i Krik otkrili su da je DNK u obliku dvije uporedne upletene spirale tj. dvostrukih zavojnica koje sadrze dugacke niti - jedinice DNK ili nukleotide, koji se, pak, sastoje iz "baza" A (adenin), T (timin), G (guanin) i C (citozin).

Slikovito receno, ove cetiri baze treba zamisliti kao slova cetvoroslovnog alfabeta. Kao sto postavljanjem odredjenih slova alfabeta proizvodimo rijeci od znacenja, tako su i baze A, T, G i C, koje cine nase gene, postavljene u najrazlicitije kombinacije tzv. "rijeci". Svaki gen predstavlja "recenicu" sastavljenu od konkretnog redosljeda "rijeci", koja informise celiju da proizvodi odredjeni protein - bilo da je rijec o enzimu koji pripomaze kod varenja hrane, antitelu koji ce odbraniti nas organizam od opasne infekcije ili proteinu-receptoru u nasem mozgu koji nam omogucava citanje i razumjevanje procitanog.

Stefan Koks, izvrsni sekretar Kraljevskog naucnog drustva Velike Britanije smatra da se "najnovije dostignuce naucnika moze uporediti sa otkricem ljudskog pisma - slovima koja svojim odredjenim rasporedom proizvode konkretne i razumljive rijeci, koje dalje stvaraju kompleksne recenice od kojih je sastavljena literatura covjecije vrste." Zavrsena mapa ljudskog genoma zapravo predstavlja pronalazak "knjige zivota", u kojoj naucnici mogu da prepoznaju slova i poneku rijec ali, proci ce jos mnogo vremena kada ce ljudi biti u mogucnosti da citaju literaturu koja je tu zapisana.

Genom "tezak" 1 gigabajt informacija

"Sanger Centar" u Velikoj Britaniji, sa direktorom dr Dzonom Salstonom na celu, jedan je od najproduktivnijih ucesnika medjunarodnog projekta ljudskog genoma, veoma skupog pokusaja da se sematizuje svih 100.000 procenjenih gena koji se nalaze na svakom od 23 para hromozoma, kao i da se, slovo po slovo, procita svaka sekvenca unutar njih.

"Sve informacije neophodne za stvaranje coveka zapisane su u nasoj DNK", objasnjava dr Dzon Salston. "U ovom trenutku mozemo da procjenimo i njegovu velicinu koja iznosi, otprilike, jedan gigabajt informacija. Cjelokupna mapa ljudskog genoma moze se bez problema smjestiti na hard disk vaseg PC-ja".

"Mnogi ljudi nisu u mogucnosti da razumiju vaznost i velicinu ovog otkrica. Po nekoj gruboj procjeni, ljudski genom sastoji se od tri i po milijarde slova.

Jedanaest godina za "citanje"

Da je to neka knjiga i da mozemo da procitamo 10 slova u sekundi, bilo bi nam potrebno citavih 11 godina da predjemo kompletan materijal", izjavljuje kontroverzni biznismen dr Krejg Venter, vlasnik privatne kompanije "Celera dzenetiks" iz Rokvila, Merilend (SAD), koja trci konkurentsku trku sa medjunarodnim timom naucnika.

Pa, cak, i da mozemo da posvetimo 11 godina citanju ove "knjige", samo raspoznavanje slova nam ne moze pruziti kljuc o tome kako sve to cini jednu dobro organizovanu cjelinu koja omogucava ljudski zivot. U "muzici tijela" samo jedna jedina pogresna nota moze razbiti kompletnu harmoniju melodije i od prijatnog ugodjaja za uvo proizvesti kakofoniju. Kada je, pak, rijec o genima, ovakva greska moze biti uzrok teskih i po zivot opasnih oboljenja.

Svake godine samo u SAD svako 3.900. dijete radja se sa cisticnom fibrozom, najucestalijim nasljednim smrtonosnim oboljenjem medju pripadnicima bijele rase. Naime, sloj sluzi unutar pluca toliko je debeo da su djeca podlozna konstantnim infekcijama koja s vremenom unistavaju tkivo, a kasnije onemogucavaju i samo disanje. Vise od polovine oboljelih umire prije 31. godine zivota.

Naucnici sa Univerziteta u Micigenu, Toronto, otkrili su da je uzrok oboljenju defektan gen na 7. hromozomu. Ovakva ostecenja bilo kog pojedinacnog gena mogu biti uzrok od 3.000 do 4.000 drugih nasljednih oboljenja. Takozvana srpasta anemija uzrokovana je promjenom mjesta "baza" T i A u genu koji je zasluzan za proizvodnju hemoglobina u crvenim krvnim zrncima.

Veliki broj oboljenja, ukljucujuci i ona smrtonosna kao sto su rak i srcana oboljenja, proizvod su poremecaja u interakciji medju odredjenim genima, kao i odnosu gena sa spoljasnjom zivotnom okolinom.

"Slucaj Island"

Iznalazenje genetske komponente koja je uzrok vecini bolesti veoma je tezak i kompleksan posao. Kod vecine stanovnika na nasoj planeti, genetsko porijeklo je veoma izmjesano usljed generacija imigranata i doseljenika. U nekim djelovima svijeta, medjutim, gdje je populacija "cista", mnogo je lakse otkriti porijeklo bolesnog gena. Takav je slucaj, na primjer, sa Islandom, cije se genetsko porijeklo moze sa lakocom pratiti od samog pocetka. Prvi doseljenici na Island u devetom vijeku bili su norveski Vikinzi i nekolicina Kelta.

Od tada, malo se ljudi doselilo na ovo hladno i snijegom omotano ostrvo. Medju ovako malom i relativno "cistom" populacijom nije tesko uci u genetski trag pojedinih oboljenja. Osteoartritis, tesko oboljenje zglobova, na Islandu je pet puta cesce nego u vecini drugih zemalja.

I pored cinjenice da mnogi ljekari smatraju da je ova bolest tako rasirena usljed bavljenja ribolovom i poljoprivredom, ortoped Torvaldur Ingvarson, medjutim, sasvim je siguran da je u pitanju genetika.

Buducnost genetike

I pored cinjenice da je kljucni akcenat na genima kao uzrocnicima bolesti, ne treba zaboraviti da je desifrovanje ljudskog genoma recept za zivot a ne smrt. U genima svakog od nas lezi neotkrivena tajna zasto neko voli da jede ribu, a neko, pak, svinjetinu, kojom brzinom funkcionise neciji metabolizam, zasto neko ima plave, a neko zelene oci, zasto nosi razdeljak na ovoj, a ne na drugoj strani, zasto vise voli da roni nego da se na skijama spusta niz sneznobijele padine.

Geni su nesumnjivo u velikoj mjeri zasluzni za nase ponasanje, socijalizaciju, nase individualne karakteristike, izgled i sve ostalo sto nam samo moze pasti na pamet. Do sada, medjutim, pokusaji da se odredjeni gen veze za konkretno ponasanje ili tome slicno, bili su neuspjesni. Za mnogobrojne kompleksne radnje i procese ocigledno treba traziti odgovor u kooperativnoj funkciji veceg broja gena.

Ocigledno da u pitanju nisu samo pojedinacne genske note, vec kompleksne genetske kompozicije.

Osim toga sto ce u relativno bliskoj buducnosti biti moguce sprijeciti, zaustaviti, pa i odstraniti genetski naslijedjena oboljenja, genetski testovi ucinice da se pojedinci podvrgavaju zdravstvenim terapijama i ljekovima koji odgovaraju njihovom individualnom genetskom kodu i na taj nacin sprijece bolest; bice proizveden veliki broj novih ljekova za trenutno neizljecive bolesti; defektne tj. ostecene gene bice moguce zamjeniti "zdravim".

I pored velikog odusevljenja, dekodiranje ljudskog genoma uzrok je velikog broja polemika oko etickih problema. Treba li ovo otkrice, koje nesumnjivo pripada cijelom covecanstvu, patentirati ili ga tretirati kao izum koga treba zastiti. Da razumjevanje funkcija ljudskih gena i njihov uticaj na covjeka predstavlja nesumnjivo vazno otkrice, u to niko ne sumnja, cak i u slucaju da covek uspije da utvrdi i ostvari samo dio onoga sto medicina sa ovim dostignucem obecava.

Preuzeto iz "Danas-a"


Zasto se potapa ruska svemirska stanica "Mir"?
PUTIN PRODAO RUSKU BUDUCNOST?

Da li je pad "Mira" u Tihi okean Putin prodao Amerikancima za ruski spoljni dug? "Mir" ce pasti u Tihi okean najkasnije do kraja marta, prethodno se rasprsivsi u 15.000 delova. U more i nase zivote prvi put ulaze kosmicki virusi i bakterije

Ovih dana, ne samo u Japanu nego i u velikom broju drzava koje se nalaze u Tihom okeanu ili Paficiku, kako ga inace najcesce zovu, ili se granice sa njim, vlada prava panika, povodom najave da ce za nekoliko dana u vodama ovog okeana posle 15 godina provedenih u svemiru pasti ruska kosmicka stanica "Mir". Medutim, nisu zabrinuti za svoju sudbinu samo gradani u tom delu sveta nego i u nekim evropskim drzavama. Tako je, na primer, ovih dana nemacka stampa objavila vest da bi i na njenu povrsinu mogli da padnu delovi "Mira" koji ce se, kako isticu strucnjaci, prilikom ulaska u zemljinu atmosferu raspasti na nekoliko hiljada delica.

Ipak, u ovom trenutku su najvise zabrinuti gradani Japana i Novog Zelanda, jer se ocekuje da ce poslednja njena kosmicka putanja tuda proci i da ce se srusiti izmedu njihovog ostrva i americkog dela Pacifika. Iz tih razloga ovih dana u zvanicnu posetu SAD nije otputovao sef Agencije za odbranu Japana Toicugo Saitu. A kako i ne bi kada poslednjih dana celokupna japanska stampa pise o tome da ce na Japan pasti veliki deo nekontrolisano lutajucih delova sa kosmicke stanice "Mir".

Uznemirenje i veliku zabrinutost gradana ove ostrvske zemlje koja se prostire na vise od 3.8000 vecih ili manjih ostrva, dao je ovih dana i portparol japanske vlade Jasuo Fukusa koji je zabrinutim gradanima, a sve u cilju kako bi ih ohrabrio, doslovce rekao i sledece: "Mi verujemo da ce svi ostaci sa ruske kosmicke stanice pasti na kopna i mora, ali ja vas u ime japanske vlade uveravam da ce oni pasti bezbedno. Mi smo sve ucinili da obezbedimo njen pad, kao i to da su sve nase snage i sluzbe pripremljene u slucaju nekih nepredvidenih okolnosti".

Tek posle tih reci u Japanu je nastala jos veca zabrinutost, a njeni gradani vec nekoliko dana golim okom, kako nocu, tako i preko dana, posmatraju preletanje ruske stanice "Mir" iznad svojih glava i posmatraju kako se ona sve vise i vise priblizava Zemlji.

Ne samo Japance, nego i ostale ljude u tom delu sveta ovih dana je na neki nacin umirila Rusija ciji je predstavnik za stampu Kriznog staba za bezbedno spustanje iz kosmosa u Tihi okean stanice "Mir", objasnio svetu kakva je situacija sa pomenutom stanicom. On je tom prilikom rekao, izmedu ostalog, i ovo:

- Kosmicka stanica "Mir" se bezbedno i po utvrdenom planu priblizava zemlji. Ona po nasem planu treba da padne u Tihi okean, izmedu 15. i 25. marta, a najkasnije do 27. marta, ukoliko se nesto ne predvideno ne dogodi u tom procesu koji je dosta slozen, ali on za ruske strucnjake ne predstavlja nikakav problem, s obzirom na njihovo veliko iskustvo na tim poslovima. Prema nasem planu, ona ce pasti u Tihi okean na pola puta izmedu Novog Zelanda i Cilea.

Iako strucnjaci ne samo iz Rusije, nego i iz drugih delova sveta, umiruju ljude da ce svi delovi sa ove stanice pasti u okean, ima i onih koji predvidaju i neke drugacije dogadaje, koji se po njima zasnivaju na tome sto njen silazak na zemlju nije dobro pripremljen i da je pun manjkavosti koje mogu biti veoma opasne pre svega za ljude. Takode, nije mali broj naucnika svih profila u svetu, koji smatraju da je to za zemlju veoma opasan i nepotreban poduhvat jer ce ona sa sobom na zemlju doneti i veliki broj do sada nepoznatih bakterija, virusa i drugih kosmickih mikroorganizama, koji ce se kasnije u Tihom okeanu razvijati preko postojece flore i faune, i da postoji cak opasnost da se te bakterije preko riba, na primer, unesu i u ljudski organizam. Iz tih razloga trebalo je usmeriti kosmicku stanicu "Mir" ka kosmickom nepreglednom prostoru i istu pustiti da odleti nekim nama nepoznatim kosmickim putevima, koji su sasvim sigurno daleko od Zemlje.

Ovakva razmisljanja kako strucnjaka, tako i laika, nije malo u svetu, pa je iz tih razloga proteklih nedelja veliki broj vladinih i nevladinih organizacija iz mnogih zemalja uputilo ostre kritike ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog toga sto je odobrio da se kosmicka stanica "Mir" vrati na Zemlju. Oni takode od njega zahtevaju, dok jos nije kasno, da prekine tu operaciju.

Medutim, takvi zahtevi su, po svemu sudeci, zakasnili, pa ce se kako je i predvideno ona za nekoliko dana ipak spustiti na Zemlju, tacnije u Tihi okean. Kako se pretpostavlja, orbitalna stanica "Mir" ce se tokom pada raspasti na vise od 15.000 delova, od kojih ce najkrupniji biti tezak preko 700 kilograma. Takav komad bi pri udaru u zemljinu povrsinu mogao da probije betonski blok debljine 1,8 metara.

Ruskom predsedniku Putinu obratio se veliki broj naucnika, kako iz same Rusije, tako i iz citavog sveta, od koga su zahtevali da u cilju nauke, u cilju bezbednosti covecanstva, ona ostane u kosmosu i da se u njoj nastave naucni eksperimenti. Tako se u jednom pismu koji su potpisali eminentni ruski naucnici i dobitnici Nobelove nagrade za naucna dostignuca, Nikolaja Basova, Aleksandra Prohorova i Zoresa Alfjorova, koje su ovih dana uputili Vladimiru Putinu, izmedu ostalog, kaze i sledece:

"Odluka o potapanju orbitalnog kompleksa "Mir" je preuranjena i pogresna. Stanica se nalazi u radnom stanju i uz potrebno i blagovremeno finansiranje radova ne predstavlja nikakvu opasnost po svetsku zajednicu. Orbitalna stanica "Mir" je za razvoj ljudskog drustva i samog coveka bila od izuzetno velike koristi. Na njoj se nalazila vredna oprema, posebno je unutar stanice bila instalirana oprema za bioloske i medicinske nauke kao i za potrebe fizike, hemije, matematike, geologije, geografije i tako dalje. To je bila unikatna oprema, koja je napravljena samo za istrazivanja koja su bila moguca iz orbitalne stanice "Mir". Ovim cinom koji ste Vi odobrili, doveli ste ruske naucnike u stanje podredenosti u odnosu na naucnike iz drugih zemalja, posebno onih iz SAD".

Slicno misli i generalni konstruktor Raketno-kosmicke korporacije "Energija" Jurij Semjonov, koji u vezi sa obaranjem orbitalne stanice "Mir" kaze:

"Od trenutka njenog pada u Tihi okean, jedni primat u kosmosu i svim kosmickim istrazivanjima imace iskljucivo Amerikanci i SAD, kao buduca jedina kosmicka sila. To ce u svakom slucaju veoma mnogo oslabiti, ja bih rekao i unistiti, ruske pozicije u odnosu na mnoge drzave u svetu kada je rec o jednom takvom pilotirajucem naucnom kompleksu kakva je bila orbitalna stanica "Mir".

O tome su ovih dana govorili i clanovi poslednje 28. ruske posade koji su pre donosenja odluke o njenom unistenju boravili u njoj: Sergej Zaletin i Aleksandar Kalerij.

"Mir" se nalazi u potpuno ispravnom stanju. Stanica je apsolutno mogla da funkcionise jos dosta godina. Mogla je da se prosiri, ali i da se njeni delovi menjaju. Ovo je ludost sto je uradeno sa njom. Gde je tu logika?"

Nije mali broj ruskih strucnjaka koji su vec optuzili svog predsednika da je to namerno uradio u dogovoru sa Amerikancima, pre svega na jednom tajnom sastanku u vreme samita uticajne grupe G-7 plus Rusija, koji je krajem juna 2000. godine odrzan na japanskom ostrvu Okinava. Mnogi ruski, ali i svetski strucnjaci, povezuju direktnu Putinovu umesanost kako u stradanje podmornice "Kursk" avgusta meseca prosle godine, tako i za obaranje orbitalne stanice "Mir".

Da li je to u diskretnoj vezi sa izuzetno velikim ruskim dugom koji sada iznosi vise od 166 milijardi dolara, i po tome je Rusija jedna od najzaduzenijih zemalja u svetu, kao i sa njenim celokupnim ekonomskim stanjem, ili je u pitanju nesto drugo, ostaje da se samo nagada. Odgovor ne samo na ovo, nego i na druga pitanja ce se kad-tad dobiti, "ali Rusije vise nece biti", sa tugom je ovih dana u jednom novinskom tekstu, vise za sebe, nego za svest nacije, napisao u vezi sa obaranjem orbitalne stanice "Mir", ugledni ruski kosmonaut Gergij Grecko.

Antoloski poduhvat

Inace, kada je rec o orbitalnoj stanici "Mir" vazno je da se napomene da je ona usla u antologiju covekovih svemirskih dostignuca, kao jedno od njegovih najznacajnijih ostvarenja, pa je iz tih razloga njen doprinos nauci nemerljiv. Njen nesumnjivo veliki doprinos nauci tek ce se analizirati i osvetljavati kroz naucna dela u velikom broju disciplina. Za nju moze da se kaze da je bila i prvi dom za ljude sa Zemlje koji su boravili u kosmosu, koji su provodili u njoj godine i godine, i na taj nacin testirali covekove sposobnosti izvan zemlje. Boravak na orbitalnoj stanici "Mir" je potvrdio da covek moze da izdrzi veoma slozene i specificne uslove koji vladaju u kosmosu i da potvrde da je on sposoban i za mnogo veca iskusenja nego sto se to do sada verovalo.

Vredi pola milijarde dolara

Odluka o njenom unistenju i vracanju na Zemlju doneta je isti dan kada je poslata u kosmos 20. februara 2001. godine, dakle posle punih 15 godina boravka u kosmosu. Ocevici koji su prisustvovali tom cinu u Kosmickom centru u Moskvi, kazu da je ta odluka doneta sa suzama u ocima. A kako i ne bi, kada i dalje veliki broj eminentnih strucnjaka u Rusiji, kao i u svetu, smatraju da je ta odluka o njenom unistenju ishitrena i da je svemirska stanica "Mir" mogla jos dugo dugo da provede u kosmosu, jer je upravo pre nekoliko meseci detaljno i pregledana i popravljena. U samu stanicu je instaliran veliki broj novih i savremenih uredaja i aparata. Procenjuje se da je poslednjih godina u orbitalnu stanicu "Mir" uneta izuzetno skupa oprema cija se vrednost procenjuje na vise od 500 miliona dolara. Sa drugom opremom i vrednostima koje su se nalazile u njoj , ta vrednost je znatno veca od navedene.

Preuzeto iz "Glasa javnosti"


Ruski naucnici su uspeli da:

Ohlade vodu na -40°C, a da voda ostane u tecnom stanju. Da napomenem da su uslovi bili kao u prirodi (bez promene pritiska itd...)

1g zlata su razvukli na nit dugu 2000 m tj. 2 km