|
Poslao: 06 Sep 2005 12:34
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2005
- Poruke: 362
- Gde živiš: Beograd
|
Ja licno jesam, pa me zanima kako da se izborim sa tim?
[edit by DR]-Ispravljen naslov
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2005 06:51
|
offline
- Vodolija
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Feb 2004
- Poruke: 3013
|
I ja sam, manje/vise,...ne opterecuje me to toliko kao pre.
"Boj se ovna, boj se *ovna, kad ces ziveti?"
Zapitao se jednom M. Selimovic.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2005 07:46
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Hipohondrija ili strah od bolesti je cist psiholoski problem koji se resava iskljucivo psiholoskom terapijom i radom na sebi.Uvek uzrok razvitka te hipohondricne strukture postoji ali ga treba pronaci, sto nije nimalo lako, uzevsi u obzir da mozak neprijatna iskustva cesto zna da ubaci duboko u podsvest i da umesto resenja problema dodje do ispoljavanja ove bolesti.Hipohondrija spada u neuroze, tako da se leci 100%.
Uglavnom su to losa iskustva s nekom vec prelezanom bolescu koja je bila po pacijenta izuzetno naporna i koja je izazvala burno reagovanje strahom od smrti prvenstveno, jer su hipohondrija i strah od smrti usko povezane.
Vodolija je apsolutno u pravu. Auto-sugestija je jedna od tehnika kojom mozes sam sebi da znacajno pomognes.
O tome imas OVDE vec otvorenu temu, procitaj, nije na odmet.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2005 11:33
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2005
- Poruke: 362
- Gde živiš: Beograd
|
Pokusam ja sa autosugestijom ali mi nevredi,izgleda da strah nadjaca sve, recimo ja nesmem nekome da odem u posetu u bolnicu, a ako odem sledecih dvadeset dana imam sve moguce simptome bas te bolesti. Kod lekara nikad neidem samo sto se plasim sta ce mi reci.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2005 11:53
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Kada strah preplavi um, to se naziva panicnim napadom, koji ima i fizicke simptome i izuzetno je neprijatan. Pokusaj da razmisljas na ovaj nacin: Sta bi bilo da si zdravstveni radnik pa da svaki dam MORAS da budes u bolnici jer ti od toga zavisi zivot? Kako to da oni sto rade po zdravstvenim ustanovama nisu svi vec pomrli, ako oni nisu, zasto bi ti? I definitivno moras da konsultujes psihologa da makar razresi dilemu gde je koren tvog straha, samim tim ces uspeti da taj konflikt koji nosis u sebi otklonis racionalnom obradom istog konflikta. I nikada se ne predaj , pogotovu ne negativnim mislima, kada krenes da razmisljas, sta je ovo ili ono, uzmi nesto da uradis, izadji negde na pice itd.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2005 11:58
|
offline
- Vodolija
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Feb 2004
- Poruke: 3013
|
Ja obicno u tim situacijama, kada ne smem kod lekara, pomislim, pa sta sada ako ne odem da li cu nesto promeniti? Necu.
Mogu samo da pogorsam.
Sta je tu je, iz koze se ne moze, pa stegnem zube i odem kod lekara. Jeste da sva pretrnem, narocito ako se bojim, ali se posle kada kazu da je sve OK osecam se presrecno!
Mnoge bolesti su izlecive, ili krace traje oporavak ako se na vreme otkriju i saniraju, (Cak i neke vrste malignih tumora) tako da se ne kaze za dzabe da je prevencija pola zdravlja!
Ako redovno vodis racuna o svom zdravlju, imaces vecu sigurnost u svoje telo i zdravlje pa ces se sve manje plasiti odlaska lekaru.
Ovako je samo zabadanje glave u pesak, sto nista ne resava, cak suprotno.
Ovo sa odlaskom u bolnicu, veruj da nikome nije prijatno da ide tamo ni u posete nekome, a osetljiviji ljudi imaju simptome kao sto si ti naveo.
A znas i kako kazu, dokon mozak, djavolov proplanak, ...sa necim se preokupiraj, manje ces razmisljati o tim stvarima.
Ili sto kaze Jasmina, poseti psihologa, ali bojim se da ces tada utripovati da nisi mentalno OK. 
Sorry, mala sala!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Sep 2005 12:04
|
offline
- Pridružio: 31 Mar 2005
- Poruke: 362
- Gde živiš: Beograd
|
Divim se zdravstvenim radnicima, nebih mogla da se bavim njihovim poslom za nikakve pare. Upravu si za ovo panicni napad, bas tako se ja osecam kad cujem da neko boluje od necega, moram da kazem da nemam taj strah kad su neke bezazlene bolesti u pitanju tipa:prehlada,grip itd. samo kad je u pitanju nesto ozbiljnije, cak i film kad gledam i ako se spominje neka bolest negledam vise taj film jer pocinjem da budem opsednuta time.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Sep 2005 18:30
|
offline
- Vodolija
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Feb 2004
- Poruke: 3013
|
Zdravstveni radnici drugacije gledaju na to. Oni mogu da pomognu, to su izucavali, sasvim drugu sliku imaju nego mi, laici, barem ja mislim.
Kao sto neko, laik za programiranje cita na MyCity neku temu o tome, i ne nalazi se u njoj, malo frustrirajuce? Dok neko ko se razume u tu oblast sa uzivanjem cita temu i diskutuje u njoj.
Verovatno im nije lako kada se susrecu sa raznim bolestima ali sigurno i cine sve da ih otklone a uspeh i radost kada to urade kompenzira losiju stranu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Sep 2005 20:46
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Nije tako jednostavno, Vodolija, izuzetno je tesko savladati strah, pogotovu zato sto si svestan svega sto moze naopako da krene, pa cak i kod banalnih oboljenja, to je mac sa dve ostrice, Demokleov mac.Tacno je da pomoci coveku uvek nosi veliku dusevnu satisfakciju, ali i veliki bol kada znas da si nemocan da pomognes, ma koliko se trudio, ne uspeva ti, jednostavno gubis pacijenta i cesto se s tim ne miris danima. Strepnja u svim ljudima postoji, samo sam pokusala da kazem da se s tim strahom moze izboriti, veruj da i medicinski radnici i te kako imaju strah od bolesti ali ga racionalno savladavaju.
Evo primer hirurga koji je oboleo od kamena u zuci, pa kad je on postao pacijent, nije bilo uplasenijeg coveka od njega,a uradio je stotine takvih operacija. Bukvalno ga je kolega isamarao da izadje iz stanja histericnog straha pred operaciju.
E, sada, sto se vise covek usredsredjuje na sebe, a ne na okolinu, to vise i ima simptome hipohondrije, ili razvija taj obrazac. Znaci da svakako treba pokusati da se misli uvek skrenu ka necemu sto nema veze s unutrasnjim traganjem za simptomima, bolovima, ukocenosti, cvoricima itd. Treba biti naravno u redovnim kontrolama, ali ne ziveti u tome. Pokusati da u nekom hobiju, nekoj igri, izlasku, kada krenes da razmisljas o onome sto te muci, naci izduvni ventil, i misliti uvek pozitivno.
|
|
|
|
|
|
|
|
