|
Супер чланак. Баш због њега сам и потражио нешто о депресији на овом форуму. Мислим да би о томе требало да буде више приче, мада и ово је добро за почетак.
Као што рекох не једној другој теми, ја сам решење нашао у Цркви. Као што се из чланка види свако од саговорника има свој приоритет у лечењу депресије или откривању њених узрока, а све то је обједињено у религији. Људи су престали да верују и сад чекају да неки научници докажу како су за њихово стање одговорни неки хемијски процеси у телу. "Сви психички поремећаји, болести и проблеми, могу бити једино биохемијског порекла, а никако последица лоше стварности" како каже Френсис Фукујама (наравно, иронично). Након тога ће узимати лекове који ће им донекле помоћи, да би на крају схватли да је оно ирационално што нам нуди религија уствари прави лек.
Мислим да је проблем у томе што се данашње друштво сувише рационализовало. Као да смо ми неки роботи који функционишу само по неким логичким принципима. Шта је са уметношћу, шта је са потребом узимања толиких опијата. Очигледно да људима недостоје нешто. Проћи ће још доста времена док људи буди прихваћени као целине, делови рационалног и ирационалног. Та прихваћеност постоји у неким ужим круговима, али што се ширег потрошачког другштва тиче, то није у интересу великих компанија. Коме онда продавати толике замене за реалност, тв серије, како креирати потребе потрошача кад они већ имају све што им треба?
|
