|
Sistem je tako prost, prakticno elementaran. Imate namotaj koji se napaja stabilnim izvorom, on osciluje na odredjenoj frekvenciji, na drugoj strani imate isti takav namotaj, cija je rezonanta frekvencija ista, odnosno koji je u rezonanciji sa prvim i pa samim tim osciluje u istom ritmu, naravno pri tome dolazi do indukcije i imamo struju u kalemu  .
Ovo je najprostije objasnjenje sistema koje je predstavljen na konferenciji na Oxford-u. Za sada ovim putem mogu da se prenesu male kolicine energije ( sto je i razumljivo ), ali ipak dovoljne da se napuni recimo telefon, manji LCD TV i slicno. Takodje udaljenost predajnik - prijemnik ne sme biti veca od jedne talasne duzine osilovanja, ali s obrzirom da se radi o jako niskim ucestanostima gde je talasna duzina oko 30 metara, onda i nije tako strasno. Tvorci tvrde da je sistem totalno bezopasan, posto se radi od magnetnom polju, a ljudsko telo je, kao sto znamo magnetno inertno, ali ona udaljenosti oko jedne talasne duzine i vise, se pojavljuju elektricni artefakti koji mogu biti opasni.
Ko zeli vise da zna:
http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/8165928.stm
|
. Ono sto je definitivno u celoj ovoj prici jeste da moras biti blizu izvora i da tvoj prijemni uredjaj mora biti podesen na frekcenciju predaje. Sada oni mogu da naprave odredeni dijapazon frekvencija, odnosno da imamo recimo na svakih 10 000 uredja dva ista, ali opet to nije resenje, jer svaki malo bolji student elektnotehnike sa druge godine moze da napravi uredjaj koji ce za cas posla da preskenira predvidjeno podrucje ( moraju se znati granice i mora biti standardizovano ) i podesi se na predajnik.
