Poslao: 26 Okt 2008 16:10
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
Kad sam imala deset godina, imala sam predivan raspust. U zgradi su bila deca slicnih godina, druzili smo se, imali svoje rituale, igre za pre podne, podne i predvece. Imali smo i fudbalski tim koji je pobedjivao timove ostalih zgrada. Slikale nas i novine. I bila sam zaljubljena. I on u mene. Mi kad se dovatimo badmintona, to samo saobracaj prekida. I tako. Posle nekog vremena, pocne on mene da gadja kamencicima. Ok, triput je zanimljivo, al svaki dan, stalno, bas i nije. Ja se odljubila, on nastavio s gadjanjem. Tuzila sam ga kod babe, a on je, da me kazni, glumio da je zaljubljen u drugu devojcicu. Meni vise nije bilo vazno.
Kad sam imala 30 god, desavao se pocetak necega sto je moglo biti veoma ozbiljno. On je bas bio izgubio glavu, ja onako pomalo ne znam gde sam. Radili smo zajedno. U firmi su bili skroz razdrndani racunari. Svi su igrali igrice na njima. Sem mene, ja nisam prilazila. Jednog dana, kazem ja, aj me nauci neku igricu. Kaze on: ne moze. Ja mislim sali se. Kad sam videla da se ne sali, pitam zasto. Sj….es kompjuter. Ali sve je vec sj..ano, kazem ja, to sto bi se nesto desilo bas kad sam ja za ekranom ne znaci da bi to bila moja krivica. Sve ovo se izrodilo u vrlo veliku svadju, ja sam prvi i jedini put opsovala nekoga (i to pred drugima). Neko vreme nismo govorili. Ja sam se ozbiljno zamislila nad ovim i to je bio pocetak gasenja najdubljih osecanja s moje strane. Da, progovorili smo ponovo, "ja sam jedina s kojom bi progovorio posto ga je opsovala pred drugarima”. Da, taj covek me je voleo, ali bila je to ona varijanta volim te, a ne mogu da budem sa tobom. Ovo nije bilo izvlacenje, ovo je zaista bilo tako. I ja sam to videla. Najzad sam shvatila da covek ima pravo – njegova sposobnost da voli je bila toliko manja od moje.
Odem kod drugarice iz detinjstva. Ona sprema kafu i posluzenje i sedimo muz i ja. On se ubi od zadirkivanja i bezobraznog ponasanja. Ja zbunjena, ne znam kako da reagujem. Dolazi ona, on prelazi na nju. Provokacija do provokacije. Samo sto se ona prima. Na svaku svakcijatu. Podjem ja kuci, pitam sta bi ovo, ona kaze, pa on se tako sali. Izem ti ja takve sale, mislim se ja.
Prijatelji razni koji su u brakovima. Svi su se vencavali iz ljubavi, svi misle da vole, a svi se besomucno svadjaju. Oko svega. Od sitnice do krupnice. I misle kako je to zivot, brak.
Sta je to sto ja ne znam?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 26 Okt 2008 18:45
|
offline
- Freia
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Jan 2005
- Poruke: 1899
|
kad sam imala 11 god brat mi ze ozenio. provela neko duze vreme kod njih u kuci, kao gost a mlada sve vise je nosila tuzan izraz lica a pri svega cutala, tad kad je govorila meni je govorila da bi ipak ako bi ikad mogla da ' utice' na zivot, ' birala' za nesto. Govorila je i njemu. Ali slaba vajda. Ona je ostala u drugom stanju, pa verovatno ciljala na iznenadnu situaciju. Ali bilo je i toga da je on isto nervozan, znao krene na nju. ' Recimo' bracne trzavice. Dugo vec zive jako srecni.
bratic mi se ozenio isto pre nekoliko godina. Dvoje lepe dece, zeljenih sa obe strane. Mirili i prekidali vezu pre nego sto su resili da se uzmu. Prvih pola godine, mlada nasmejana. Posle malo vise od godinu dana, ona u suzama. Psuje je kad se napije. A trezan kad je- i tad kad nije nervozan...- sebe ni da potegne.. mladu i kad je bolesna ne zapazi da li bi htela casu vode?) A to je cesto. I sa velikim stomakom je znala da ode po njega kad negde zaglavi, kolima.
drugarica pre nekoliko godina se udala. Decko pored toga sto se izivljavao nad njom posteno, fino se pravio blesav da ne moze da ima decu. Papiri bivaju nadjeni koji potvrdjuju to, a posle teskog pritiska porodica priznaje. I da je jos jedna devojka pre nje, isto otisla posle godinu dana..
ima ih i koji tuku svoje najmilije. tako zavrsila sa zetove strane sestra u shock sobi, nakon toga sto telo i psiha odustase od borbe protiv batina... sreca pa je tada maloj cerkici sacuvana majka!
na tvu pre neki dan, prica o dvoje dece, koji su ostali sami, prvo kad ih majka napustila, i nedavno kad im je otac umro. 11 i 13 god. decak i devojcica, ore njivu.., devojcica pere na ruke. :/ bez ikakvih uslova. Majka ni posle sve medijske paznje nije pustila glas...
Obezbedice se pomoc. Ali na ove primere se gleda kao incidente.
i da da... sposobnost voljenja. Meni je zao da ovakvim tuznim pricama nikad kraja.
Dopuna: 26 Okt 2008 18:45
ps iako mislim da je drustvo i porodica prikladnije mesto, da.. pricajmo o ljubavi u ovim situacijama?
|
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2008 19:50
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18576
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Hm...Nikada se nisam ženio. Možda zato drugačije posmatram bračne probleme. Imam dvoje zlatne dece i živim s njihovom majkom, ''mojom ženom'' - kako bi to neko rekao. Ne pada nam na pamet da odemo kod činovnika u opštinu i da potpisujemo nekakve papiriće. Sada su ta deca već studenti. Ne znam da li to spada u priču ''ko se bije, taj se voli'', ali je istina da ljubav mnogo brzo prođe i da tek onda stignu prava iskušenja. Onda se može videti da li si stao ''na trulu dasku'' ili je izbor bio onaj, pravi...Ali onda je , najčešće, kasno. Duško Kovačević kaže u ''Svetom Georgiju koji ubiva aždahu'', kroz monolog tetke i žandara: ''Šta ostane kada prođe ljubav? Brige''.
Nikada nisam smatrao da ljubav treba izražavati suprotnim osećanjima, već onako kako treba, kada je ona jedino lepa - otvoreno i iskreno. To - ko se bije taj se voli - pristaje samo deci, pa i kod njih se lako prozre.
Nikada nisam ni podigao ruku na pripadnika lepšega (nežnijega?) pola. Kada to budem uradio prestaću sebe da smatram muškarcem.
|
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2008 20:09
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
Ja sam brak spomenula u kontekstu ljubavi, a ne kao instituciju. Krenula sam od godina, malih do velikih, pomenula ljubavi neprave i prave. Nisam ovde mislila ni na samare ni na nasilje. Mislila sam na svakodnevne rasprave. Pogledajte forume, pogledajte ljude oko sebe. Svi se redom nesto raspravljaju i potom pricaju kako je to nekakva srpka strast, juznjacki temperament i slicno.
Kao da ljubav dele na dodire i seks i ono ostalo. I u seksu se, kao, gaje (ili bar to misle), a van seksa se vodi pravi pravcijati rat za svaku sitnicu. Umesto da neguju jedno drugo, ljudi izmisljaju, napadaju, isteruju svoje.
I, sto kaze Sirijus, umesto da je naslov vezan za detinjstvo i slatka secanja, vrlo cesto cete cuti da kad se dvoje zestoko svadaju vecina kaze, ma daj, uradite to vec jednom. I uradi veci deo njih to vrlo cesto i vrlo brzo, i nastave tako da se svadjaju.
|
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2008 20:18
|
offline
- Freia
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Jan 2005
- Poruke: 1899
|
navela sam gore navedene primere, jer u njima je prisutna ljubomora, kao i svadje sto ti kazes izmisljanje, napadanje i isterivanje cega?Ovog zadnjeg je sve vise a i nece biti vremena u kojem ga nece biti. Ja u toj strasti ne vidim posebno ni jedan narod. Danasnje vreme je takvo!
|
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2008 20:19
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18576
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Psiholozi su dokazali da decu od životnih problema i muka štiti neznanje. Ne bih smeo da sigurnošću da ustvrdim kako to važi i za ljubav, jer se dobro sećam kako sam kao klinac umeo da doživljavam neke pojave, događaje i osobe. Ta osećanja su bila tako intenzivna da sam sasvim siguran da su bila stvarna i prava. Bez obzira što tada nisam umeo toj pojavi da dam ime, sada sasvim sigurno znam: jeste, to je bila ljubav. Nismo znali šta nam se dešava, ali je bilo mnogo lepo. Kao kad Brana Petrović kaže : ''Mama, Vašeg sina nešto divno boli''. Svako od nas na različite načine potroši taj prvobitni kapital naivnosti, neivnosti i iskrenosti, pre ili kasnije. Što duže sačuvamo dete u sebi, veća je šansa da prepoznamo ljubav kada (i ako) naiđe...
|
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2008 20:52
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
Pa sta cu kad se vazda slazem sa Sirijusom. Isti njegov znak i moj podznak. Prosto mislim da kad on nesto kaze tu nema sta da se doda. I ja mislim da covek koji uspe da sacuva dete u sebi uspeva i da voli u zivotu. Biti nevin (po cenu da drugi misle da ste naivni), biti decje sebican (po cenu da vas drugi proglase egoistom), radovati se kako samo deca to umeju - to je siguran put da ce vam se desiti ljubav. Davati, iznad svega. Cudo jedno, sto vise trosis, vise se umnozava.
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2008 11:41
|
offline
- dva lica
- Građanin
- Pridružio: 27 Avg 2008
- Poruke: 233
|
jedna moja koleginica, koja se takođe, ne slaže sa mužem, najčešće oko gluposti, mi reče: pa da sam se udala iz interesa, bolje bih se osjećala, a ovako kad je ljubav prošla, ne znam zbog čega smo više zajedno.
Ja mislim da je neprirodno da dvije individue dijele zajednički prostor, ma koliko on veliki bio. Mislim tu i na djecu. Ljubav zamagli sliku, odelektriše naelektrisane polove, privremeno. Poslije određenog vremena, počnemo da smetamo jedno drugom. Nije to ni nedostatak ljubavi, ni mržnja, jednostavno iskonska potreba čovjeka da obilježi svoju teritoriju, postavi ograde oko stvari koje su mu bitne. To su nekad najveće gluposti, ali mislim da je kazna živjeti sa nekim, kad prođe zaljubljenost, čak iako se ljubav održava.
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2008 12:47
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
Citat:Ja mislim da je neprirodno da dvije individue dijele zajednički prostor
Da je neprirodno, nije. Vise je stvar izbora. Organizacije. Zelje. Potrebe.
Citat:Poslije određenog vremena, počnemo da smetamo jedno drugom....postavi ograde oko stvari koje su mu bitne.
Covek kad voli, on deli stvari koje su mu bitne. Tolerantan je i postuje zelje druge strane. Svako treba da ima svoj i fizicki, i emocionalni, i intelektualni, i duhovni prostor (ili sto bismo rekli, slobodu), ali to ne iskljucuje suzivot.
Citat:da je kazna živjeti sa nekim, kad prođe zaljubljenost, čak iako se ljubav održava
Ne znam da li da na ovo odgovorim ozbiljno ili saljivo. Ljubav je ultimativna, da budemo u duhu jezika i vremena.
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2008 13:13
|
offline
- dva lica
- Građanin
- Pridružio: 27 Avg 2008
- Poruke: 233
|
ključna riječ: potreba.
Kad ljubav prestane da bude potreba, onda sve druge potrebe postaju jače od nje. Govorim o malim stvarima u životu oko kojih se prepiremo i svađamo.
Tek kad nastupe teška vremena, ljubav ponovo stupa na snagu. Jednostavno mislim da i je ljubav sposobna da se umori, da može da se povuče na neko vrijeme, da joj može biti dosta svakodnevice i trivijalnosti.
Ultimativna ljubav mi je za Romea i Juliju, samo zbog njihovih mladih godina, manje zbog ultimativne ljubavi.
|
|
|
|