|
Brza hrana šteti zdravlju učenika
Slušam kako u Americi iduće godine stupa na snagu zakon o zabrani brze hrane ispred škola. U Srbiji se još ne razmišlja o donošenju sličnog zakona. Dugo vremena posmatram decu kako se sistematski kljukaju brzom hranom ispred osnovnih i srednjih škola na jugu Srbije.
Nekada, u bivšoj Jugoslavije sve osnovne i većim delom srednje škole su imale svoje đačke kuhinje, gde su se hranila deca organizovano. U saradnji s nastavnicima biologije pravljeni su tabelarni nedeljni pregledi doručka ili ručka-jelovnika, sa određenim kalorijskim vrednostima za pravilan biološki razvoj dece.
Najezdom primitivizma, bezakonja i neodgovornosti lokalnih samouprava i inspekcija, koje su postale potkupljive, pored samih škola na nekoliko metara nicale su kao pečurke “male kućice” od lesonita za brzu hranu i sa gaziranim pićem.
Odjednom su đačke kuhinje ekonomski postale beskorisne jer su deca počela, uz saglasnost i prećutnosti škola - iz nemoći da se bore sa ovim problemom, napuštala ishranu u kuhinjama i pohrlila za “brzom hranom” u privatnim prodavnicama.
Danas je teško normalno održati čas na selo, gde su deca "rastrgnuta" između različitih intersenih grupa po školama, sredini i partiskim opštinama.
Svako dete "juri" od dolaska sa planinskog visa, da se "upiše" za doručak(naravno samo vekmica sa salamom) kod privatnih prodavača ili u đačkoj kuhinji. Da bi se deca "prevozila" kombijem do različitih planinskih sela, ona su "kažnjena" sa 20. minuta odmora za doručak, pa tako "rastrgnuta" na više strana u kupovawu doručaka:u kuhinji i nekoliko seoskih prodavnica, ne stignu ni da doručkuju.
Naravno kao neko ko voli decu i brine više o njihovom zdravlju-nego o birokratskjoj formi časa, dozvoljavam im da "jednom" rukom pišu a drugom jedu za doručak vekmu sa salamom.
Neki su sa sobom kupili i sokove, pa na čas se pije i sok i voda iz flašice.
Treba li da govorim o posledicama njihovog zdravlja i mojih muka da normalno održim disciplinu rada. altivnost na času i realizujem sadržaj matematiučke nastavne jedinice. To je prava umešnost u svemu tome.
Naravno oni koji "prepisuju” tuđe programe za reformu školstva, partiski direktori, partiske opštine i partiska država su decu stavili u funkciju ličih i egositičkih interesa.
Pored prosvetnih radnika, ovde treba da podignu glas i zdravstveni radnici, jer je dobro poznato da brza hrana i gazirani sokovi negativno utiču na pravilnu ishranu dece i njihov pravilan razvoj.
O tome se još ćuti u vlasotinačkoj opštini i Jablaničkom okrugu.
Tome “ide” na ruku i zakon o zabrani podele brze hrane deci pored njihovih škola, koji nije donet; a potrebno je i podučavanje roditelja i dece i njihovih nastavnika i onih u inspekcijskim službama, u državnim institucijama koji treba da vode računa o zdravlju dece u školi, porodici i uopšte u državi.
23. mart 2010. godine Vlasotince
Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ "Braća Milenković" selo Šišava, Vlasotince
|
