ABS-sitem koji zivot znaci

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ABS – sistem koji život znači!

ABS je skraćenica za Anti-lock Braking System, što u prevodu znači – sistem protiv blokiranja kočnica. Mnogi misle da ABS dodatno koči, te na taj način skraćuje zaustavni put, međutim greše. Zapravo radi se o elektronskom sistemu koji uz pomoć senzora pomno prati šta se dešava sa kontaktom pneumatik – podloga i shodno tome da li dolazi do pojave uslova za blokiranje kočnica, kontroliše i upravlja njihovim radom i ponašanjem.

Zašto je bitno da ne dođe do blokade točkova prilikom kočenja, odnosno dok vozilo ima tendenciju nastavljanja kretanja usled inercije? Menjanje pravca kretanja vozila je moguće samo dok se upravljački točkovi okreću. Ako su točkovi blokirani okretanje volana je bez rezultata, i vozač gubi kontrolu nad vozilom. Dakle, konačni cilj je zadržavanje željenog pravca kretanja prilikom kočenja i bezbedno zaustavljanje vozila.
Istorijat ABS-a
Auto inženjeri su još početkom prošlog veka razmišljali kako da spreče blokiranje točkova prilikom kočenja. Pionir na tom polju je bio Nemac Karl Wessel, koji je davne 1928. godine patentirao regulator sile kočenja. Na žalost, projekat iz objektivnih razloga nije zaživeo. Nešto kasnije, Bosch 1936. godine predstavlja mehanizam koji sprečava blokiranje točkova motornih vozila. Međutim, problem je nastao onog trenutka kada je isti trebalo uvesti u serijsku proizvodnju, jer je bio izuzetno komplikovane konstrukcije, a pored toga i sklon kvarovima.

Pravi, opipljivi rezultatu su se nazirali tek nakon II sv. rata. Kompanija TELDIX GmbH je 1964. godine uz finansijsku podršku Boscha, uspela da konstruiše sistem ABS 1 – koji je uspešno sprečavao blokiranje točkova i samim tim uspevao da zadrži upravljivost vozila. Upravo na osnovi ABS-a 1, danas su zasnovani svi ABS sistemi, koji su mnogo pouzdaniji od prvobitnog, jer su hiljade nepouzdanih analognih elektronskih komponenti zamenili precizni senzori.

Mercedes prvi, 1978. godine, počinje sa serijskom proizvodnjom sistema ABS-2. Prvi model koji je imao čast da poseduje ovu poslednju reč tehnike bila je Mercedesova prestižna serija – S, ali se za njega doplaćivalo, odnosno bio je na dugačkom spisku dodatne opreme. Nakon toga i BMW u svoju seriju 7 takođe uvrštava sistem ABS na listu dodatne opreme. Ubrzo, svi veći proizvođači automobila koji su nešto značili u svetskim okvirima polako počinju sa ugradnjom ABS-a u svoje modele, u početku takođe pre svega kao dodatnu opremu, a kasnije i kao serijsku.
Kako radi?


Anti-lock Braking System se sastoji od hidrauličkog modulatora (regulacionog ventila) sa upravljačkom elektronikom (centralnom jedinicom) i senzora na točkovima. Funkcioniše tako što senzori na točkovima konstantno prikupljaju informacije o jačini kočenja, odnosno beleže ugaone brzine okretanja točkova. Kada je kočenje toliko intenzivno da može doći do blokiranja točka, procesor u centralnoj elektronskoj jedinici šalje informaciju hidrauličkom sistemu koji otvara elektromagnetne ventile. Ovim se smanjuje pritisak ulja u hidrauličkom sistemu, a sami tim i sila na kočnim oblogama. Čim dođe do ponovnog okretanja točka, senzor šalje tu informaciju procesoru, koji hidrauličkom sistemu šalje povratnu informaciju da zatvori elektromagnetne ventile i time ponovo maksimalno obnovi silu kočenja, sve dok ne dođe do ponovnog blokiranja točka.

Sistemi su prilagođeni da što više puta je jedinici vremena ponavljaju operaciju menjanja pritiska u kočnom vodu kako bi točak tokom jednog punog kruga okretanja nekoliko puta bio blokiran i odblokiran. Rad sistema se manifestuje kao pulsiranje pedale kočnice što bi trebalo svi vozači da znaju kako se u kritičnom trenutku ne bi zbunili, i eventualno popustili pritisak na pedalu.

Dakle, u kritičnim situacijama treba pritisnuti pedalu svom silinom, a za ostalo će se pobrinuti elektronika.I naravno, motati volan u cilju izbegavanja prepreka!

Nedavno uvedeni novi sistemi ABS-a u prestižna vozila eliminišu pulsiranje pedale kočnice, ali je za sada takav broj automobila mali.
U prevodu, ABS se aktivira u poslednjem trenutku pred proklizavanje, tako da nema potrebe za doziranim kočenjem, što najviše pomaže mladim vozačima. Nedovoljno iskusni vozači danas uz pomoć ABS-a mogu da koče izuzetno oštro, a da im pri tome bezbednost vožnje nije ugrožena kao što je to slučaj sa vozilima bez ABS-a. Na klizavoj podlozi, kiši, snegu i ledu, ABS je od neprocenjive pomoći, jer se i iskusnim vozačima dešava da automobil proklizava. Koliko to može biti opasno, izlišno je pisati.
Kako se ponaša vozilo sa ABS-om
Mnogi misle da modeli vozila sa ABS-om automatski imaju kraći zaustavni put, što je netačno. Naime, dužina kočenja je produžena, kao i sam zaustavni put, čak i za 5-6%, u odnosu na isti automobil bez ABS-a, mereno u idealnim uslovima. Ali, idealni uslovi (suv i dobar put) su situacija kada se vaš ABS uređaj nikada neće aktivirati, sem ako je neispravan.

Savet za vozače zastarelih vozila - morate uvežbati izbegavanje prepreke prilikom oštrog kočenja sa kratkim i odlučnim popuštanjem kočnice, a zatim opet snažnim pritiskom na nju. Ovu stakato tehniku kočenja ne treba primenjivati kada je kolovoz suv i temperatura iznad nule sa pneumaticima za sva godišnja doba ili letnjim, jer je poželjno, da ako nema potrebe za menjanjem pravca, se točkovi blokiraju. Tada raste temperatura gazećeg sloja pneumatika u kontaktu sa asfaltom, što za posledicu ima kraći zaustavni put. U slučaju da na točkovima imate zimske pneumatike ovo pravilo nevaži, jer se oni lako pregreju, a tada je zaustavni put duži.

Od sredine ove godine svi automobili koji se budu prodavaili u EU će morati da imaju sistem ABS. Kada će kod nas takav ili sličan zakon stupiti na snagu teško je reći. Do tada, Vlada Srbije polovnjake stare do 3 godine tretira visokom carinom kao luksuz, a ne kao potrebu da se spasi još po koji ljudski život.

Dakle, ako kupujete novi ili polovni automobil, prvo proverite da li ima ABS, pa tek onda sve ostalo, jer je vaš život na prvom mestu!
Teks preuzet: http://www.b92.net/automobili/istrazujemo.php?nav_id=165406&start=30

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako vozilo poseduje ABS sistem ne treba da se pumpa pedala kočnice nego da se čvrsto drži stopalo na pedali za vreme kočenja.

Kako radi ABS sistem
Ono što radi ABS sistem slično je pumpanju kočnice. Automatskom izmenom pritiska u linijama kočionog sistema održavaju se kočnice u položaju vrlo bliskom blokiranju, čime se postiže njihova maksimalna efikasnost. U normalnim uslovima kočenja, ABS sistem funkcioniše na isti način kao i standardni kočioni sistem.

Da li su svi ABS sistemiu isti ?
Prema načinu kontrole i upravljanja sa veličinom pritiska kočenja međusobno su slični svi ABS sistemi kočenja.Prema načinu izvođenja razlikuju se četiri varijante :
1. 1. 1 ili 2 kanalni na 2 točka (Rear ABS)
Susreću se na teretnim vozilima.
- senzori brzina se nalaze na oba zadnja točka, a jedna kočiona linija (kanal) snadbeva oba točka
- senzori brzina se nalaze na oba zadnja točka, a svaki točak snadbeva posebna kičiona linija (kanal)

2. 2 kanalni na 4 točka-unakrsni (Criss cross)
- senzori brzina se nalaze na sva četiri točka zadnja točka, a dve kočione linije (kanala) povezuju točkove unakrsno(levi predlji-desni zadnji , desni prednji-levi zadnji).

3. 3 kanalni na 4 točka
- Ovo je češće susretan slučaj. Senzori brzina se nalaze na sva četiri točka zadnja točka, a dve zasebne kočione linije (kanala) povezuju pojedinačno prednje točkove , jedna je zajednička za zadnje točkove. Kad blokira jedan od zadnjih točkova tada se menja pritisak za oba zadnja točka

4. 4 kanalni na 4 točka
- Senzori brzina se nalaze na sva četiri točka, a svaki točak ima svoju kočionu liniju (kanal). Svi su točkovi međusobno nezavisni. Ovo omogućuje veliku stabilnost pri kočenju i eventualno i kratak zaustavni put



Neke zablude o ABS sistemima

Da li sa ABS sistemom možemo zaustaviti brže vozilo?
Nije obavezno-ABS sistem je napravljen da pomogne vozaču da održi kontrolu nad vozilom u trenutcima kada mora iznenada da koči, a ne da brže zaustavi vozilo. Međutim, u nekim uslovima (vlažan i klizav put) može da se skrati zaustavni put. Na vrlo mekim površinama (rasuti šljunak ili sneg) ABS sistem može da produži zaustavni put.

Da li se vozilo sa ABS sistemom mora voziti pažljljivo? - ”DA”
U vlažnim ili klizavim uslovima mora se još uvek voziti pažljivo održavajući bezbedno rastojanje u odnosu na ostala vozila održavati brzinu u skladu sa uslovima vožnje

Da li pumpanje kočnice će pomoći ABS sistemu ? - ”NE”
Pumpanjem kočnica verovatno će se postići samo zbunjivanje ABS sistema. ABS sistem je taj koji ostvaruje potrebno pumpanje kočnica

Da li sa ABS sistemom je moguće zaobilaziti prepreke za vreme kočenja ? - U većini slučajeva
Upravljanje vozilom u praksi je moguće jedino kada vozilo poseduje vučna svojstva

Treba li kupiti vozilo sa ABS sistemom ? - ”DA”
Vozilo sa ABS sistemom je skuplje 500 do 700 eura, međutim sa takvim vozilom moguće je izbeći mnoge nelagodnosti (može se kočiti i zaobilaziti druga vozila i prepreke). Znači da vredi uložiti 500 € da bi se sačuvao život.

Preuzeto sa http://auto.web1000.com/abs.htm

Dopuna: 09 Nov 2007 23:37

Još jedan dobar tekst o ABS sistemu...

ABS - kočenje bez "klizanja"

Često se može čuti da vozila opremljena ABS sistemom imaju kraći zaustavni put, što u osnovi nije tačno. Zadatak ovog sistema je da spreči blokiranje točkova pri naglim kočenjima, pre svega na klizavom ili zaleđenom kolovozu. Kada su točkovi blokirani, vozilom se više ne može upravljati, pa ono gubi stabilnost i često može da završi i van puta. S druge strane, ABS osigurava da čak i tokom kočenja vozilo može bezbedno da menja pravac. Naravno, kada točkovi blokiraju, zaustavni put vozila je znatno duži, tako da je ispravno reći da ABS sistem sprečava produženje zaustavnog puta, sprečavajući blokiranje točkova.
ABS sistem funkcioniše tako što tokom kočenja stalno nadgleda broj obrtaja svih točkova. Kada točak počne da blokira, ABS sistem smanjuje pritisak aktiviranja kočnica, održava ga na tom nivou izvesno vreme, a zatim ponovo dozvoljava rast pritiska. Ove promene pritiska se dešavaju vrlo brzo (3-5 puta u sekundi) zahvaljujući primeni elektromagnetnih kontrolnih ventila. Na taj način on praktično drži kočnicu do granice proklizavanja, zatim pušta, pa ponovo pritiska, omogućavajući točku da ostvari najbolji kontakt sa podlogom koji je moguć u tom trenutku.
Pri kočenjima kod kojih ne postoji opasnost od blokiranja točkova, ABS sistem se ne aktivira, tako da je u tim situacijama zaustavni put isti kao na vozilima opremljenim uobičajenim kočnim sistemom.
Kako se koristi? U kritičnim saobraćajnim situacijama pritisnite pedalu kočnice punom snagom, bez oklevanja. Time se obezbeđuje optimalno usporenje vozila, jer ono koči sa maksimalnim iskorišćenjem kočnica, a ne dolazi do proklizavanja točkova. Da se ABS uključio – primetićete po grubom isprekidanom zvuku koji stiže od kočnica i po blagom podrhtavanju pedale kočnice. Ako je kolovoz klizav, pritisnite i pedalu spojnice (kvačila), čime ćete sprečiti negativan uticaj kočnog efekta motora na rad ABS sistema.
Ako prevozite poluprikolicu ili prikolicu bez ABS sistema, točkovi priključnog vozila mogu biti kočeni previsokom silom tokom snažnih kočenja. U tom slučaju, u retrovizoru pažljivo posmatrajte ponašanje priključnog vozila. Vučno vozilo ostaje upravljivo zahvaljujući radu ABS sistema, i zato ćete biti u mogućnosti da održite stabilnost čitavog vučnog voza.
Zahvaljujući umreženosti svih elektronskih sistema na vozilu, omogućena je integracija rada i kontrola funkcionisanja trajnih kočnica (motorne kočnice i retardera) i radnih kočnica. U praksi to znači da se trajne kočnice automatski isključuju tokom intervencije ABS-a i automatski se ponovo uključuju, jer bi njihov rad onemogućio ispravan rad ABS sistema. Isto važi i za blokadu međuosnog diferencijala u razvodniku pogona.
Vozila koja se često koriste u terenskim uslovima, kiperi i druga građevinska vozila, standardno su opremljena prekidačem kojim se ABS sistem može isključiti. Ovo je korisno, jer bi u terenskim uslovima, odnosno pri vožnji na terenu prekrivenom peskom, mokrom travom ili prašinom, aktiviranje ABS sistema produžilo zaustavni put vozila.

Preuzeto sa http://www.spediter.com/modules.php?name=Sections&.....p;artid=60

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dopuna na temu:


Nasuprot verovanju da je njegova primarna namena skraćivanje kočnog puta, inženjeri koji su ga razvili bili su vođeni pre svega idejom da održe upravljivost vozila u kritičnim situacijama.Vozilo sa klasičnim kočnim sistemom imalo je prilično nezgodnu osobinu gubitka kontrole upravljača prilikom snažnog aktiviranja kočnica koji bi onemogućilo okretanje točkova. U trenutku blokiranja točkova vozilo počinje da klizi po podlozi, pa zakretanje točkova ne menja pravac njegovog kretanja.

Pri malim brzinama ova pojava je praktično zanemarljiva jer se vozilo brzo zaustavlja, ali pri većim stvari postaju kritične. Škripa točkova i instinktivno okretanje volana u nameri da se izbegne udaranje vozila u prepreku, bili su česta uvertira u pogubne saobraćajne nesreće.

Da bi održali upravljivost, inženjeri su morali da spreče blokiranje točkova, pa je problem bio kako da obuzdaju kočnice. Njihovo doziranje je trebalo tako podesiti, da se kočenje realizuje tačno na granici u kojoj se točak maksimalno usporava ali još uvek okreće. Kako je ova granica teško precizno odrediva i nije konstantna prilikom kočenja, inženjeri su pribegli svojevrsnom triku.

Kočne čeljusti stežu disk bez obuzdavaja sve do neposredno pre blokiranja točkova. U trenutku koji prethodi blokiranju točka, ABS kontroler, koji dobija informacije sa senzora, otpušta čeljust i točak nastavlja sa svojim obrtanjem. Opisani mehanizam se ponavlja dovoljno brzo da bi točak bio stalno blizu granice blokiranja kako bi se ostvarila što viša efikasnost kočenja ali da je ne dosegne.

Iako se čitav proces dešava potpuno nezavisno od vozača, informacija o dejstvu sistema stiže i do njega u obliku podrhtavanja papučice kočnice i paljenjem signalne lapice na instrument tabli. ABS dakle, steže i otpušta kočne čeljusti umesto da fino dozira njihov "stisak".

Tako sižemo i do pitanja kako se ovo reflektuje na dužinu zaustavnog puta? Ukoliko je blokiranje točka dovoljno teško postići (dobra podloga) ABS ima lepe šanse da postigne dobar rezultat. Ukoliko je podloga klizava, do blokiranja dolazi lako, pa će i usporavanje točkova će biti malo, odnosno, kočenje sporo.

Dakle, na podlogama sa dobrim koeficijentom trenja, poput asfalta, većina vozila opremljena sa ABS–om ima kraći zaustavni put od onih bez njega, bilo da je u pitanju suv ili vlažan kolovoz. Iako je primenom naprednih tehnika kočenja moguće postići slične rezultate i bez ABS-a, ovo iziskuje visoku veštinu vozača. Sa druge strane, upotreba ABS-a je veoma komforna - vozač jednostavno papučicu pritisne "do daske", a računar se brine da kočnice svojim čeljustima ne "zaključaju" točkove.

Nasuprot tome, po pljusku ili snegu, ABS produžava zaustavni put. U ovim uslovima blokirani se točkovi ukopavaju, i brže zaustavljaju vozilo od onih koji se okreću. Sa najvećom razlikom ABS gubi na ledu, gde se točkovi veoma lako blokiraju, te se zaustavni put značajno produžava.

Ilustracije radi, evo i podataka objavljenih u finskom automagazinu Tekniikan Maailma na koje se poziva Wikipedia.

Zaustavni put sa 80 km/h:

Suv kolovoz - bez ABS-a 45 m/sa ABS-om 32 m;

Sneg - bez ABS-a 53 m/sa ABS-om 64 m;

Led - bez ABS-a 255 m/sa ABS-om 404 m.

Dakle, ABS uspešno održava sposobnost upravljanja vozilom prilikom intenzivnih kočenja i pri tom u većini situacija skraćuje zaustavni put. Na kraju, ABS čuva i pneumatike, koji se pri naglim kočenjima na asfaltu sa velikih brzina rapidno troše na mestu kontakta sa podlogom, što posebno raduje njihove distributere.

Pomenimo i jednu zanimljivost. Ispostavilo se ipak da postoji problem na koji inženjeri nisu računali, jer on leži u ljudskoj prirodi. Na žalost, pokazalo se da dosta vozača ohrabruje prisustvo ABS-a te oni voze primetno agresivnije i spremnije ulaze u rizične situacije. Istraživanja koja su pratila ponašanje taksista u nekoliko gradova ovo argumentovano potvrđuju.

Tekst pruzet sa: http://www.b92.net/automobili/faq.php?nav_id=204115

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U obavezi si da postaviš link sa kojeg je članak preuzet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada sam polagao sneg-test-voznju za vozacku, vozio sam u Geteborgu na ledu, ustvari to nije led, to je voda ili belo ulje koje se izbacuje prskalicama na gumenoj podlozi pa auto klizi...

Imali smo one cunjeve da izbegavamo pri brzini od 70-90km/h i tako sam osetio prvi put istinski ABS kako koci na ledu...Gadno je!
Imao sam prilike i da osetim ESP kako radi i mogu da kazem da je jezivo. Automobil klizi u stranu, a ti si bespomocan, jos da nije taj ABS i ESP, znas gde bi otis'o? Covek se izgubi jer kada se ukljuci ESP, jako pocne da svira, da pisti u kolima, a ABS trese pod nogama. Ne znam da li je divno ili je gadno ali sve u svemu jako dobra stvar ABS!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slike koje pokazuju značaj ABS sistema:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrlo korisna tema za sve, a naročito za malde vozače.
Slažeš li se Lazare?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Momcilo ::Vrlo korisna tema za sve, a naročito za malde vozače.
Slažeš li se Lazare?

Naravno