|
Poslao: 04 Nov 2010 19:15
|
offline
- lidzaja
- Građanin
- Pridružio: 21 Sep 2009
- Poruke: 199
- Gde živiš: KV
|
Preturila sam preko glave vazda stvari u zivotu, ali ovaj zemljotres mi je izgleda dosao glave. Nikada se u zivotu nisam tako i toliko uplasila! Nisam mogla ni ujednom trenutku da pokazem taj strah da ne bi jos vise uplasila decu koja su, naravno, pratila svaki moj mig. A sada imam taj osecaj napetosti koji ne popusta vec par dana, stvara mi nervozu i na svaki nenadani zvuk skacem i regujem kao da je pored mene eksplodirala granata.
Smeta mi bas.
Moram priznati da nisam uvek imala opravdanje za pojedine postupke drugih ljudi-izazvanih stresom. Nisam nesto taj stres shvatala ozbiljno ali sad kad smo se konacno nasli face to face, nisam odusevljena...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2010 19:45
|
offline
- Pridružio: 08 Jul 2007
- Poruke: 2024
|
Uh, taj stres! Ne može da se vidi, opipa, pomiriše, a opet postoji i tako je moćan... i podmukao.
Nekad može imati i pozitivne učinke, ali svi poznajemo njegovu lošu stranu. Trenutno nemam puno vremena da pišem, ali sjetih se jednog članka u kome je pobliže opisan taj fenomen.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ovdje gdje živim, upravo je stres nad nama vladao godinama, onim ratnim... poput epidemije.
Ta napetost, neprestano osluškivanje i očekivanje nečeg lošeg, u trajanju od nekoliko godina, donijelo je kao rezultat tzv. PTSP (posttraumatski stresni poremećaj) u porastu. Poslednjih godina ovdje se otvaraju centri za mentalno zdravlje koji su izuzetno traženi i posjećeni... i, što je najvažnije, imaju svrhu i efekat.
U situaciji kao što je tvoja (i velikog broja ljudi u Srbiji poslednjih dva dana), nije lako suprotstaviti se toj napetosti, strahu...naročito zbog toga što čovjek sam ne može uticati na dalji razvoj situacije. Jedino što može, jeste da skupi svu snagu (a imamo je, nismo ni svjesni koliko) i da pokuša misliti pozitivno, da pokuša usmjeriti pažnju na posao ili da, ako je moguće, šeta što više, posluša muziku koja ga opušta ... da, na neki način, prihvati neminovnost situacije.
Naravno, uvijek može posegnuti za nekim blagim anksiolitikom, koji može donekle pomoći, ali ne na duže staze.
Nadam se, naravno, da će i priroda malo da smiri strasti ... dovoljno je bilo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2010 08:53
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
lidzaja ::Preturila sam preko glave vazda stvari u zivotu, ali ovaj zemljotres mi je izgleda dosao glave. Nikada se u zivotu nisam tako i toliko uplasila! Nisam mogla ni ujednom trenutku da pokazem taj strah da ne bi jos vise uplasila decu koja su, naravno, pratila svaki moj mig. A sada imam taj osecaj napetosti koji ne popusta vec par dana, stvara mi nervozu i na svaki nenadani zvuk skacem i regujem kao da je pored mene eksplodirala granata.
Smeta mi bas.
Moram priznati da nisam uvek imala opravdanje za pojedine postupke drugih ljudi-izazvanih stresom. Nisam nesto taj stres shvatala ozbiljno ali sad kad smo se konacno nasli face to face, nisam odusevljena...
greskom sam 'lajkovala' tvoj post umesto da uradim 'quote'... 
elem, kazu da su jedina dva urodjena straha, dakle dva sa kojima se radjamo - strah od gubljenja tla pod nogama i strah od buke...to su oni najdublji i oni, kad ih osetimo, koji nas najvise pogode...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2010 14:49
|
offline
- Pridružio: 29 Maj 2009
- Poruke: 222
- Gde živiš: North Pole
|
lidzaja ::Preturila sam preko glave vazda stvari u zivotu, ali ovaj zemljotres mi je izgleda dosao glave. Nikada se u zivotu nisam tako i toliko uplasila! Nisam mogla ni ujednom trenutku da pokazem taj strah da ne bi jos vise uplasila decu koja su, naravno, pratila svaki moj mig. A sada imam taj osecaj napetosti koji ne popusta vec par dana, stvara mi nervozu i na svaki nenadani zvuk skacem i regujem kao da je pored mene eksplodirala granata.
Smeta mi bas.
Moram priznati da nisam uvek imala opravdanje za pojedine postupke drugih ljudi-izazvanih stresom. Nisam nesto taj stres shvatala ozbiljno ali sad kad smo se konacno nasli face to face, nisam odusevljena...
gledaj ovako, poslednji zemljotres koji se tako osetio je bio na prolece 99 (sto je pored sve one muke bilo nevazno) da dodje do novog razornog zemljotresa nije toliko moguce, ali i ako dodje i nedaj boze se desi ono najgore mi to realno nebi ni osetili, mislim da je tu po sredi strah od smrti koji je normalan, ali na koji ne treba obracati paznju osim ako ne procenimo da smo u realno opasnoj situaciji sto kod tebe nije slucaj, najbolji savet samo opusteno i slobodno kroz zivot sto sam od skora poceo da primenjujem na sebi i osecam se odlicno 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Nov 2010 06:41
|
offline
- lidzaja
- Građanin
- Pridružio: 21 Sep 2009
- Poruke: 199
- Gde živiš: KV
|
Evo budna sam vec dva sata i pijem drugu kafu ali je zanimljivo da se ne osecam nenaspavano, vec kao da sam spavala o-ho-ho. Jucerasnji dan je bio naporan, radila sam punih 12 sati i mislila sam da cu spavati vecno. Ali ne lezi vraze.
Lieutenant
Citat:mislim da je tu po sredi strah od smrti koji je normalan
Ma ko je od nas taj koji se smrti na boji, na ovaj ili onaj nacin, to je i
razumljivo ali nije nije primarno kod mene, imam osecaj da mi je pun kantar svega...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Nov 2010 17:57
|
offline
- Pridružio: 08 Jul 2007
- Poruke: 2024
|
lidzaja ::Evo budna sam vec dva sata i pijem drugu kafu ali je zanimljivo da se ne osecam nenaspavano, vec kao da sam spavala o-ho-ho. Jucerasnji dan je bio naporan, radila sam punih 12 sati i mislila sam da cu spavati vecno.
To je efekat adrenalina, koji se pojačano luči u stresnim situacijama i priprema nas za jednu od mogućih reakcija - borbu ili bijeg.
Nije dobro kad dugo traje, a pošto to u kod tebe neće biti slučaj, vjerujem da će proći bez većih posledica.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Nov 2010 18:51
|
offline
- lidzaja
- Građanin
- Pridružio: 21 Sep 2009
- Poruke: 199
- Gde živiš: KV
|
Mnogo mi je lakse kad sam aktivna /bez obzira na to koliko sam umorna, neispavana i sl./ kad radim i imam neki osecaj da sam korisna na bilo koji nacin. Kad sednem tj. legnem da odmorim-nikud, vrtim se po pola sata u krevetu i ustajem. Nervira me to sto se nikako misici ne opustaju, sva sam u nekom grcu...jos da nije mojih ukucana ovakvih kakvih jesu, vrdnula bih. Kod nas se vazda neko za nesto smeje pa je bar sa te strane koliko-toliko opustajuce. Ma, bice to sve u redu samo sam osecala potrebu da sve kazem. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Nov 2010 19:22
|
offline
- Pridružio: 08 Jul 2007
- Poruke: 2024
|
Razumijem te sasvim. I mi smo (ovdje u RS, za vrijeme rata), u najgorim trenucima znali zbijati šale i smijati se. Vjerovatno smo tako tjerali strah. Ionako ne možeš ništa promijeniti, ne zavisi od tebe ništa, pa onda bolje pokušati olakšati situaciju tako što ćeš se našaliti, pjevušiti nešto ... 
|
|
|
|
|
|
|
|
