offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
U ritmu promene dana i noci menja se i čovekov ritam spavanje-budnost. Ali, razmaci spavanja koji su prirodno prilagođeni za razdoblja noci, dobrim su delom poremećeni jer nisu u prirodnom ritmu. Priroda svojim ritmom ne zahteva spavanje cele noći, već zahvata samo njen jedan deo. Uvođenje blještavog svetla u stanove, neonskih svetala na trgove, parkove i druge površine, prouzrokovalo je "poništenje" noći, a to je dovelo do debalansa redovnog ritma spavanja kod čoveka. Zahvaljujući električnoj energiji mnogi od nas u kasne noćne sate borave pored kompjutera, gledaju TV, ili rade nešto treće. Kakve su posledice takvog našeg življenja? Umesto da spavamo, mi prisiljavamo telo da se pokorava našem ličnom ritmu.
Zar nam je dan zaista tako kratak da moramo da radimo i nocu? Onaj koji kasno leže i dugo spava ujutru, uskraćuje svom organizmu blagodati dnevne sunčeve svetlosti koja je potrebna da bi telo bilo zdravo.
Kritično popodne oko 16 sati
Dan, kao celina od 24 sata i kao dve polovine dan i noć, ima svoja razdoblja. Granična su jutro i veče, najdublja ili najviša su u podne i ponoć. Tako dan ima svoje četvrtine koje sačinjavaju celinu. Brojnim proučavanjima ustanovljeno je da je najbolje vrijeme za spavanje u prvom delu noći, od sumraka do ponoći. Društveni život je skupljen negde u tom razdoblju, posle napornog radnog dana i malo odmora. U brojnim sanatorijumima leceni su ljudi narušenog zdravlja zbog poremećenosti življenja u odnosu na prirodne ritmove. Nije dovoljno poznato kakve sve sile djeluju na čoveka, ali statistički je dokazano da je vreme oko 16 sati kritično. U to se vreme pojavljuju brojne i nepredviđene tegobe, u to je vreme obično najviša temperatura obolelog, a podjednako se javlja i oko 4 sata ujutro. U to se doba najčešće rađa, pa i umire. Dakle, u tim razdobljima razvijaju se posebni procesi u organizmu.
Rano spavanje - lek za organizam
Radi ispravljanja poremećaja, neki su doktori došli na ideju da obolelog vrate u ritam života kakav je bio pre nastalih poremećaja. I tako se došlo do "povratka prirodi". Pokazalo se da je dobro poćeti spavanje već u sumrak u razdoblju proleca i jeseni, odnosno ako se reguliše uz pomoć sata da to bude u 19 sati. Za zdrave ljude koji u to vrijeme počnu da spavaju, uz redovne uslove, dovoljno je 5 sati sna, nakon čega su sposobni za zdrav i pun život, sve radne i životne napore. Naravno, modernom čoveku je nezamislivo da spava tako rano, jer većina ljudi, naročito žene, završavaju kućne poslove koje nisu stigle da urade ranije jer su bile na radnom mestu. Međutim, kroz mnoga duga istraživanja i kontrolsanja rezultata, zaključeno je da samo ranim spavanjem možemo potpuno oporaviti nervnu iscrpljenost i umor. Dnevni se napori takvim načinom spavanja najlakše i najbrže svladavaju, a organizam oporavi.
Ranoranioci su zdraviji!
Rezultati su pokazali da je za većinu ljudi najbolje vreme za spavanje u 18:45, i da im je dovoljno da spavaju do 23:20 sati, dok polazak na spavanje posle toga, oko 21 sat, zahteva spavanje do 04 sata ujutro, ali je odmorenost manja. Za sva spavanja koja počinju iza 21 sata čoveku je potrebno oko 7-8 sati dobrog sna da se oporavi, ali ipak ostaju znaci umora. Polazak na spavanje posle 23 sata znači trajno stanje neoporavljenosti i umora. Obrazloženje je položaj naše planete prema drugim svemirskim telima, dopiranje štetnih zrakova u vreme iza ponoci, do kada organizam mora da bude odmoren i ojačan kako bi im se mogao odupreti.
Naravno, bilo bi nasilje nad uobičajenim načinom života da pođemo na počinak u 19 sati, ali i ostati budan iza ponoći je nasilje koje nosi daljnje posledice. Oni koji polaze ranije na spavanje i održavaju taj ritam, daleko bolje snose tegobe i daleko su zdraviji od onih koji učestvuju u "noćnom životu". San može da postane neugodan i štetan ako ga produžujemo iznad potreba organizma. Nasilno nastavljanje spavanja ujutro više škodi organizmu nego naporan posao. Ko se dobro naspavao treba da ustane i obavi sve higijenske radnje, a zatim da počne svoj radni dan.
Najviše trpe živci
U ritmovima spavanja nisu važni samo ritmovi sunčevog dana, izlazak i zalazak, ali oni su važna odrednica. Na ljude deluju i brojna druga zračenja iz svemira i iz zemlje, i sve je to važno uskladiti sa svojim biološkim ritmovima. Uporedimo sa stanjem žedji: treba piti vodu, pravu vodu, u vreme postojanja žeđi. Dakle, u prirodno vreme budnosti, to je doba dana i svetla. Mi smo budni, delujemo, ali u doba odmora, odnosno noći, mi smo prirodno programirani za odmaranje. Takav odmor je prirodan odmor, on je potpun, delotvoran, pravi obnovitelj života. To znači da takav odmor deluje u pravo vreme na "unutrašnji sat" čoveka i na usklađivanje svih fizioloskih funkcija u organizmu.
Radi sna u pogrešno vreme najviše trpe živci. Senzorni aparat sa sluhom, vidom, ukusom brzinom i jasnoćom razmisljanja oštecuju se, a žlezde unutrašnjeg lučenja su druge žrtve koje nastavljaju daljnje rastrojavanje organizma. Bolesti civilizacije zapravo počinju na tom području, a zna se i da je čir na želucu i dvanaestercu posledica poremećenog načina života, jednostavno rečeno zbog preopterećenosti živaca.
San i spavanje valja prilagoditi brojnim uslovima. Važan je uslov prirodna hrana, bez štetnih dodataka i sve u umerenoj količini, a pre spavanja sasvim umerena količina hrane koju će organizam svariti tokom spavanja. Tvrda i teška hrana u većoj količini svojom težinom i sadržajem opterećuje želudac, a to kvari spavanje.
Položaj sever-jug je najzdraviji
Potrebno je podesiti mesto spavanja koje će biti bez smetnji. Buka, svetlo, vibracije - sve to smeta ili čak potpuno onemogućava spavanje. Dakle, mesto za spavanje mora biti zaštićeno od takvih štetnih uticaja.
Čovjek sa svojim aurama i magnetskim poljima nalazi se u velikom magnetskom polju zemlje. Stara učenja pokazuju da je spavanje ispravno i najbolje ako spavač okrene glavu u smeru severa, a noge na jug. Takav prirodni položaj usklađuje sile organizma s magnetskim poljem zemlje i nema štetnih smetnji koji ometaju san.
Važan element sna je i "pribor za spavanje". Bitno je da ležaj bude udoban i da zadovoljava spavača. Ne treba zadovoljavati luksuzne prohteve nego prirodne potrebe, a kao što je važan oblik materije na kojoj spavamo, tako je važan i materijal. Ležajevi sa dosta gvožđa zrače i primaju zračenja, pa će kao takvi teško biti udobni i ugodni. Drvo kao prirodni materijal će najbolje zadovoljiti, kao i pokrivači i posteljina od prirodnih materijala.
Veštački materijali koji su izrazito naelektrizirani, pa čak i električni pokrivači, neće biti pogodni za dobar san. Naši "stari" nekad su spavali na slamaricama, a poznato je da je slama izvrstan neutralizator zračenja podzemnih voda ili delovanja Hartmanovog čvora. U današnje moderno vreme svako od nas mož da nabavi prostirku napravljenu od slame, koju često možemo često videti na plažama gde služe kao tanki ležajevi za sunčanje. Ukoliko sumnjate da imate loše mesto spavanja, odnosno da ste izloženi zračenju podzemnih voda, valjalo bi da ispod kreveta da stavite jedan takav slamnati ležaj.
Ukoliko se ujutru budite umorni, imate nemiran san, preznojavate se, u snu škrgućete zubima, ili nesvesno "bežite na drugi kraj kreveta, možda je vreme da promenite položaj vašeg ležaja. Ako vam to prostor omogućava, stavite krevet na drugi kraj sobe, jer ponekad je dovoljno pomaknuti krevet za pola metra pa da san bude bolji i kvalitetniji.
Budni jutrom - duže mladi!
Stanovništvo gradova sa svojim poremećenim ritmovima života i spavanja, koje u pravilu prekasno polazi na spavanje, boluje od mnogih oboljenja koja nemaju stanovnici koji rano ustaju, najčešće onih na selu. U tom popisu na prvom su mestu nervna oboljenja i psihički poremećaji. Iza toga sledi sve ostalo, mnoštvo popratnih nevolja, nesreće na radu i nezgode u saobraćaju, a od bolesti čirevi, trajna razdraženost kao i standardne glavobolje za koje se troše stotine tona tableta. Mnogi od nas kući s posla dolaze u kasnim popodnevnim satima, pa tek uveče stignemo da obavimo zaostale kućne poslove ili da pogledamo neki film. To nam nameće tempo života i obveze. Ali, bar bismo tokom vikenda ili praznika morali da priuštimo sebi rani odlazak na počinak, kako bismo telu dali priliku da se odmori i revitalizuje. Treba znati da to ne znači i dugo izležavanje u krevetu do popodneva. Jutarnje dugo izležavanje ne odmara naš organizam, već naprotiv, umara ga. Jutarnji su sati analogni s mladošću ljudskog života, a ko te sate propušta taj propušta svoju mladost.
www.boni.rs
|
